Plaćanja karticama u evrozoni dostižu 3,4 biliona evra godišnje, a trgovci plaćaju 3,75 milijardi evra na naknade

Evropska centralna banka (ECB) planira da do 2029. godine uvede digitalni evro, što bi moglo značajno da utiče na prihode evropskih banaka i platnih sistema. Prema dostupnim podacima, godišnja vrednost kartičnih plaćanja u evrozoni iznosi oko 3,4 biliona evra, dok bi ograničenje naknada za nove digitalne transakcije moglo da smanji prihode privatnih sistema za 8 do 9 milijardi evra godišnje.

Evropski zvaničnici ističu da je jačanje suvereniteta u oblasti plaćanja strateški prioritet zbog rasta bezgotovinskih transakcija nakon pandemije i povećane zavisnosti od američkih kompanija Visa i Mastercard, koje obrađuju gotovo dve trećine platnih transakcija u evrozoni. U isto vreme, firme poput PayPal i Apple šire svoje prisustvo na evropskom tržištu.

ECB planira da obezbedi besplatnu infrastrukturu za digitalna plaćanja u evrima i da ograniči iznose koje trgovci plaćaju za prihvatanje digitalnog evra. Trgovci trenutno izdvajaju oko 3,75 milijardi evra godišnje samo za naknade za debitne kartice, pri čemu polovina tog iznosa odlazi kartičnim mrežama van EU, a druga polovina evropskim bankama, pokazuju podaci ECB.

Evropski konzorcijum, u kojem su italijanske banke UniCredit, Intesa Sanpaolo i austrijska Raiffeisen Bank International, najavio je da do kraja godine planira lansiranje kriptovalute vezane za evro. Ovaj konzorcijum sada okuplja 37 finansijskih institucija.

Kako bi se zaštitio bankarski sektor, predviđena regulativa ograničava maksimalni iznos koji se može držati u digitalnom „novčaniku” na 3.000 evra. Time bi se omogućilo bankama, platnim kompanijama i tehnološkim startapima da razvijaju sopstvene sisteme, ali se upozorava da paralelni sistemi povećavaju rizik od sajber napada i tehničkih kvarova.

Akademik i bivši zvaničnik ECB Ulrih Bindzajl ocenjuje da je postavljanje limita „ozbiljan poraz“: „Očekivali bismo da novac komercijalnih banaka bude podređen novcu centralne banke, a ne obrnuto“, izjavio je Bindzajl.

Evropski zvaničnici smatraju da novi digitalni evro treba da bude garantovan od strane ECB, dok bi implementaciju sprovodile privatne kompanije iz finansijskog sektora. Zajmodavci izražavaju zabrinutost da bi digitalni evro mogao da podstakne građane da deo sredstava prebace iz tradicionalnih bankovnih računa u digitalne „novčanike”, smanjujući tako likvidnost i prihode banaka.

Američka vojska izvela napade, a evropski berzanski indeksi zabeležili pad; evro na 1,16303 dolara

Nakon novih vojnih udara Sjedinjenih Američkih Država na jug Irana, cena referentne nafte brent porasla je za 1,73 odsto i iznosi 98,887 dolara za barel, prema podacima sa berzi u 9.30 sati 26. maja 2026. Američka WTI nafta beleži rast od 1,52 odsto na 92,439 dolara za barel, što ukazuje na povećanu zabrinutost investitora zbog trenutne nestabilnosti na Bliskom istoku.

Američka vojska saopštila je da su napadi izvedeni u samoodbrani na jugu Irana, ciljajući brodove koji su navodno pokušavali da postave mine, kao i raketne lansirne položaje. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da razgovori sa Iranom ‘lepo napreduju’, ali je dodao da bi Vašington mogao nastaviti vojne aktivnosti ukoliko pregovori ne daju rezultat.

Na evropskim berzama, fjučersi gasa za jun na amsterdamskoj TTF platformi na otvaranju su trgovani po ceni od 45,790 evra za megavatsat. Istovremeno, indeks Frankfurtske berze DAX pao je za 0,25 odsto na 25.340,63 poena, francuski CAC 40 za 0,29 odsto na 8.234,39 poena, a moskovski MOEX za 0,36 odsto na 2.588,77 poena. Jedini rast zabeležio je britanski FTSE 100, koji je porastao za 0,76 odsto na 10.545,70 poena.

Na deviznom tržištu, evro je na Foreks berzi danas na nivou od 1,16303 dolara. Cena zlata pala je na 4.532,41 dolar za trojnu uncu, dok je cena pšenice dostigla 6,3882 dolara za bušel (27,216 kg).

Na zatvaranju berzi u petak, američki Dow Jones indeks porastao je za 0,58 odsto na 50.579,70 poena, S&P 500 za 0,37 odsto na 7.473,47 poena, a Nasdaq za 0,19 odsto na 26.343,97 poena. Berze u SAD danas nastavljaju rad nakon produženog vikenda zbog Dana sećanja.

Šest od 10 Amerikanaca sa godišnjom zaradom većom od 200.000 dolara razmatra preseljenje, troškovi života glavni razlog

Ultra-bogati građani Sjedinjenih Američkih Država sve češće traže dodatne boravišne dozvole i državljanstva drugih zemalja, sa ciljem zaštite od neizvesnosti i rizika, navode stručnjaci za investicionu migraciju. Prema podacima Latitude World, SAD su pretekle Kinu kao najveće tržište klijenata koji žele drugo ili treće državljanstvo, izjavio je Erik Mejdžor, izvršni direktor ove konsultantske firme.

Rezultati istraživanja Apex Capital Partners pokazuju da 61 odsto Amerikanaca sa godišnjom zaradom većom od 200.000 dolara razmišlja o preseljenju u inostranstvo u narednih pet godina. “Stopa rasta interesovanja Amerikanaca vrtoglavo raste”, rekao je Nuri Kac, predsednik Apex Capital Partnersa, napominjući da su stavovi ispitanika podeljeni – “50-50” između politički levo i desno orijentisanih.

Henli & Partners je objavio da je broj upita američkih državljana za alternativno prebivalište ili državljanstvo porastao za 183 odsto na godišnjem nivou u prvom kvartalu 2025. godine, nakon što je Donald Tramp izabran za drugi predsednički mandat. Istovremeno, Amerikanci sve više podnose zahteve za državljanstvo po osnovu porekla u Evropi i Kanadi. Mejdžor ističe da su Amerikanci od 2019. godine sa 4 na 74 odsto njegovih klijenata.

Po prvi put od Velike depresije, tokom 2025. godine više ljudi je napustilo SAD nego što se doselilo, navodi Volstrit žurnal. Administracija Donalda Trampa negativan migracioni saldo tumači kao rezultat restriktivnih viznih politika i povećanih deportacija, ali i rekordni broj američkih građana napušta zemlju. Mejdžor navodi: “Moji klijenti mi govore: ‘Želim kombinaciju. Želim dva državljanstva i zelenu kartu’.”

Prema istraživanju Apex Capital Partnersa, troškovi života su glavni razlog za razmišljanje o napuštanju SAD (68 odsto ispitanika), dok 54 odsto navodi političku klimu. Kac pojašnjava: “Ljudi na levici strahuju da bi Tramp mogao da se kandiduje za treći mandat… A ljudi na desnici se plaše nekoga poput Mamdanija koji bi mogao da počne nacionalizaciju – tako da su svi zabrinuti”.

Za klijente sa investicionom imovinom oko 100 miliona dolara, Novi Zeland je popularan izbor. Mejdžor navodi: “Ulazna tačka za zelenu kartu je pet miliona novozelandskih dolara – oko tri miliona američkih. I to je investicija, a ne donacija”. Novi Zeland je na osmom mestu globalnog indeksa programa rezidencije kompanije Henli & Partners, sa najvišim ocenama za reputaciju i kvalitet života, ali visoka cena ograničava broj zainteresovanih.

Interesovanje za Evropu je veliko, naročito za državljanstvo koje omogućava slobodno kretanje kroz 29 zemalja šengenske zone. Međutim, programi su postali stroži: grčka “zlatna viza” je na najatraktivnijim lokacijama podigla minimalni investicioni prag sa 250.000 na 800.000 evra, Španija je u aprilu 2025. ukinula svoj program, a Portugal je produžio period boravka za državljanstvo sa pet na 10 godina. Malta je promenila model državljanstva kroz investicije, sada tražeći izuzetne doprinose. Mejdžor navodi: “Verovatno ćemo ih ove godine uraditi 50”.