Rok za plaćanje poreza na imovinu za fizička i pravna lica ističe danas, sankcije za kašnjenje uključuju kamatu i novčanu kaznu
Porez na imovinu za treći kvartal 2026. godine dospeva na plaćanje danas, 14. avgusta, za sva fizička i pravna lica kao i preduzetnike, prema Zakonu o porezima na imovinu. Obaveza se plaća tromesečno i to u roku od 45 dana od početka svakog tromesečja, a treća rata poreza na imovinu sada dolazi na naplatu.
Detalji o rokovima i kamatama za porez na imovinu
Plaćanje poreza na imovinu je obavezno za sve građane Srbije koji poseduju nekretninu ili zemljište na svoje ime. Visina godišnjeg poreza određuje se prema veličini imanja i poreznoj stopi koju svaka lokalna samouprava utvrđuje. Osim toga, opštine i gradovi određuju zone i prosečne cene kvadratnog metra, na osnovu prometa nepokretnosti na svojoj teritoriji. Ukoliko obveznici ne plate treću ratu poreza na imovinu do današnjeg roka, prema važećim propisima obračunava se zatezna kamata u iznosu od 16,5 odsto godišnje. Osim kamate, fizička lica mogu biti prekršajno kažnjena sa 5.000 dinara zbog neplaćanja ove obaveze.
Plaćanje i sankcije za kašnjenje
Raspored dospeća poreza na imovinu predviđa četiri rate u toku godine – prva dospeva 14. februara, druga 15. maja, treća 14. avgusta, a četvrta 14. novembra. Narodna banka Srbije saopštila je da građani treću ratu poreza na imovinu mogu platiti bez provizije, koristeći dina karticu na šalterima Uprave za trezor Ministarstva finansija. Ova olakšica primenjuje se samo za fizička lica. Zbog toga se građanima savetuje da obavezu izmire na vreme, kako bi izbegli dodatne troškove i sankcije.
Širi značaj i kontekst za poreske obveznike
Porez na imovinu je jedan od značajnih izvora prihoda za lokalne samouprave u Srbiji. Sredstva prikupljena kroz ovu vrstu poreza koriste se za finansiranje javnih usluga i infrastrukture. Pre svega, redovno izmirivanje obaveza omogućava opštinama i gradovima da planiraju i realizuju projekte od javnog značaja. S druge strane, neplaćanje poreza može dovesti do zateznih kamata, dodatnih troškova i prekršajnih kazni, što dodatno opterećuje budžet poreskih obveznika. Uporedo sa tim, lokalne samouprave svake godine ažuriraju zone i utvrđuju prosečne cene na osnovu podataka o prometu nekretnina, čime se direktno utiče na iznos poreza koji građani plaćaju. Konačno, redovno praćenje rokova i usklađivanje sa zakonskim obavezama ključno je za izbegavanje nepotrebnih finansijskih opterećenja.
