Američka kompanija beleži ubrzan rast prihoda zahvaljujući AI alatima i rastućoj potražnji na globalnom tržištu

OpenAI, američka tehnološka kompanija specijalizovana za veštačku inteligenciju, trenutno ostvaruje prihode tempom koji bi mogao da dostigne 40 milijardi dolara na godišnjem nivou. Ovaj značajan rast prihoda, koji bi predstavljao udvostručenje u odnosu na kraj 2025. godine, dodatno osnažuje poziciju kompanije pred mogući izlazak na berzu. Snažan rast prihoda u OpenAI posledica je povećane potražnje za naprednim AI alatima za programiranje, kao i rastom pretplata i ulaskom u oglašivački segment.

Prihodi OpenAI i glavni pokretači rasta

Prihodi OpenAI ubrzano rastu poslednjih meseci, što kompaniju pozicionira kao jednog od lidera u sektoru veštačke inteligencije. Među ključnim pokretačima su programerski alati poput Kodeks (Codex) i poslovne usluge kao što je ChatGPT Work. Takođe, kompanija je započela razvoj poslovanja u sektoru oglašavanja. Pored toga, povećana je potražnja za AI rešenjima u preduzećima, što doprinosi ubrzanju rasta prihoda. Kompanija je istovremeno snizila cene pojedinih modela kako bi ostala konkurentna na tržištu, pre svega u odnosu na rivala Anthropic i veliki broj kineskih kompanija.

Tržišna konkurencija i strateške odluke

OpenAI se nalazi u intenzivnom takmičenju sa kompanijom Anthropic na polju poslovnih korisnika. Obe kompanije podnele su poverljivo dokumentaciju za potencijalni izlazak na berzu, što ukazuje na ambicije za dalji rast i širenje poslovanja. Prema dostupnim informacijama, Anthropic bi mogao da izađe na berzu već na jesen, dok OpenAI koristi ubrzani rast prihoda kao dodatni adut u ovoj tržišnoj utakmici. Kao rezultat, kompanija je pojačala komercijalizaciju svojih AI rešenja i širi bazu poslovnih korisnika, oslanjajući se na fleksibilnu cenovnu strategiju.

Izjave rukovodstva i implikacije za sektor veštačke inteligencije

Suosnivač i predsednik OpenAI, Greg Brockman, izjavio je da je prihod kompanije u julu bio više od 20 odsto veći nego u junu. Ova dinamika naglašava ubrzanje rasta i stavlja OpenAI u povoljnu poziciju pred moguće javno izlistavanje. S druge strane, kompanija uvođenjem novih proizvoda i sniženjem cena odgovara na pojačanu konkurenciju i zahteve tržišta. Očekuje se da će nastavak ove strategije omogućiti zadržavanje liderske pozicije u industriji veštačke inteligencije. Tržište AI rešenja globalno beleži snažan rast, a kompanije koje uspešno kombinuju inovacije sa konkurentnim cenama, poput OpenAI, postaju ključni igrači u tehnološkoj transformaciji poslovanja.

IT sektor u Srbiji i regionu dobija novu dinamiku kroz praktične primere digitalne dominacije na BIZIT konferenciji 4. i 5. novembra

BIZIT konferencija, jedan od centralnih događaja za digitalnu transformaciju u Srbiji i regionu, biće održana 4. i 5. novembra u hotelu M u Beogradu. Više od 20 vodećih kompanija iz oblasti informacionih tehnologija već je potvrdilo učešće na događaju pod sloganom „Od ideje do digitalne dominacije“. Fokus konferencije biće upravo digitalna transformacija i veštačka inteligencija, kao ključni faktori za unapređenje konkurentnosti poslovanja.

Kroz praktična iskustva i konkretne primere, učesnici će imati priliku da sagledaju na koji način digitalna transformacija može da unapredi poslovne rezultate. S obzirom na ubrzan razvoj digitalnih tehnologija i rastuću potrebu kompanija da brzo odgovore na promene na tržištu, BIZIT 2026 ima posebnu važnost za IT sektor u Srbiji. Poseban akcenat biće na temama automatizacije, cloud infrastrukture, sajber bezbednosti, obradi podataka i razvoju digitalnih proizvoda.

BIZIT konferencija: Digitalna transformacija i AI u praksi

Više od 20 kompanija iz različitih segmenata ICT industrije, među kojima su Allied Telesis, IIB, DCAS, GoPro, AB Soft i Schneider Electric, potvrdilo je svoje učešće na BIZIT sceni. Uporedo sa tim, listu učesnika čine i kompanije Kameleon Solutions, Enel PS, Check Point, Comtrade System Integration, Heliant, Nites, Rittal, Data Cloud Technology, Vertiv, Endava, Senter i Seyfor. Organizatori najavljuju da će spisak biti dodatno proširen uoči samog događaja.

Na konferenciji će biti predstavljeni realni projekti i rešenja iz prakse. Predavanja i radionice biće usmerene na to kako digitalna transformacija omogućava kompanijama da ostanu konkurentne, odgovore na nove izazove i iskoriste prednosti savremenih tehnologija. Kao rezultat, učesnici će imati uvid u konkretne benefite primene digitalnih alata u svakodnevnom poslovanju.

Networking i poslovne prilike za IT sektor

Osim stručnog programa, BIZIT konferencija nudi mogućnosti za neformalno povezivanje i razmenu iskustava između predstavnika poslovne i tehnološke zajednice. Tokom dva dana, učesnici će moći da uspostave nove kontakte, učestvuju u interaktivnim aktivnostima, kvizovima i osvoje nagrade. Na taj način, događaj doprinosi jačanju IT ekosistema u Srbiji i regionu.

Prijave za BIZIT 2026 već su otvorene, a tokom avgusta važe promotivne cene kotizacija. Posebne pogodnosti namenjene su kompanijama koje prijavljuju veći broj učesnika. Više informacija o programu, učesnicima i prijavama dostupno je na sajtu bizit.rs.

Kao rezultat dosadašnje tradicije, BIZIT i ove godine potvrđuje svoj status vodeće platforme za razmenu znanja, iskustava i inovacija u domenu digitalne transformacije i veštačke inteligencije. S obzirom na rastući značaj IT sektora za ukupnu privredu Srbije i regiona, ovakvi događaji predstavljaju ključnu podršku kompanijama u procesu digitalnog razvoja.

Digitalizacija naplate menja tržište – 92 odsto preduzeća i dalje prima gotovinu, ali 48 odsto novih terminala ne podržava keš

Evropska centralna banka (ECB) objavila je rezultate ankete prema kojoj trend potiskivanja gotovinskog plaćanja u evrozoni postaje sve izraženiji. U izveštaju je navedeno da 92 odsto preduzeća širom evrozone, mahom u maloprodaji, restoranima i hotelima, i dalje prima gotovinu. S druge strane, rast digitalnih i bezgotovinskih plaćanja stvara pritisak na tradicionalne metode. Ove podatke ECB je saopštila nakon istraživanja sprovedenog od 23. februara do 10. aprila 2026. godine.

Četvrtina od 8.205 anketiranih preduzeća iz 21 članice evrozone izjavila je da je investirala u bezgotovinske blagajne. Pored toga, 13 odsto kompanija uvelo je terminale za samostalno plaćanje. Gotovinsko plaćanje nije moguće na 48 odsto ovih novih terminala, što dodatno ograničava upotrebu novčanica i kovanica. Kao rezultat, ECB upozorava da bi dalja automatizacija mogla potisnuti gotovinsko plaćanje kao legitimni način transakcije.

Rast digitalnih plaćanja i uticaj na potrošače

Uporedo sa tim, zadržavanje visokog nivoa prihvatanja gotovine postaje izazov, posebno u zemljama gde digitalna rešenja brzo napreduju. U Nemačkoj, gde se nalazi sedište ECB, manje od deset odsto od 904 anketirana preduzeća najavilo je da bi moglo prestati da prima gotovinu u narednih pet godina. Međutim, situacija je drugačija na Kipru, gde 51 odsto firmi razmišlja o odustajanju od gotovinskog plaćanja. U Grčkoj taj procenat iznosi 23 odsto, a u Bugarskoj 18 odsto.

Ekspandiranje mogućnosti bezgotovinskog plaćanja naročito je vidljivo kroz podatak da je prihvatanje kartica ostalo stabilno na 88 odsto preduzeća, dok se broj kompanija koje omogućavaju plaćanje pametnim telefonom ili satom skoro udvostručio, sa 36 na 68 odsto u odnosu na prethodnu anketu iz 2024. godine. S druge strane, ECB smatra da smanjenje praktičnosti korišćenja gotovine može uticati na percepciju njene koristi kod potrošača.

Apel ECB za očuvanje gotovine i buduće politike

„Da bi se garantovala široka otvorenost prema gotovini, od ključnog je značaja da sve veća automatizacija platnog prometa ne koči namerno ili ne potkopava i mogućnost plaćanja gotovinom kao legitimnog načina plaćanja“, navodi Evropska centralna banka u svom saopštenju. ECB ističe da nadležne vlasti moraju biti proaktivne i preduzimati mere kako bi novčanice i kovanice ostale atraktivno i prihvatljivo sredstvo plaćanja u svim zemljama evrozone i u narednim godinama.

Iako 92 odsto preduzeća planira da zadrži opciju gotovinskog plaćanja u narednih pet godina, postoji zabrinutost da bi nastavak digitalizacije mogao promeniti navike potrošača i dodatno smanjiti udeo gotovine u prometu. Ova kretanja imaju dugoročan uticaj na strukturu platnih sistema i zahtevaju pažljivo balansiranje između inovacija i očuvanja dostupnosti gotovine kao osnovnog sredstva razmene.