Konferencija „CFO sa svrhom“ održaće se od 18. do 20. maja 2026. godine u hotelu „Fruške Terme“

Udruženje finansijskih direktora Srbije (UFDS) organizuje godišnju konferenciju „CFO sa svrhom“ od 18. do 20. maja 2026. godine u hotelu „Fruške Terme“ u Vrdniku. Očekuje se prisustvo više od 300 učesnika, uključujući finansijske direktore, C-nivo lidere, predstavnike državnih institucija i međunarodne stručnjake.

Ovogodišnja konferencija nosi slogan Chief transFormative Officer, sa ciljem da prikaže promenu uloge finansijskog direktora – od upravljanja brojevima do pokretača transformacije i organizacione otpornosti. U centru pažnje biće teme poput primene veštačke inteligencije i digitalizacije finansijske funkcije, geopolitičkog i makroekonomskog okvira poslovanja, razvoja tržišta kapitala, modela finansiranja rasta, ličnog liderstva i dugoročne održivosti.

Na događaju će, pored finansijskih direktora i članova finansijskih timova, biti prisutni i makroekonomisti, konsultanti, predstavnici banaka i osiguravajućih kuća, kao i eksperti za digitalnu transformaciju, veštačku inteligenciju i upravljanje ljudskim resursima.

Konferencija ima za cilj da podstakne diskusiju o savremenim izazovima i rešenjima u finansijskom sektoru Srbije, naglašavajući značaj inovacija i otpornosti u poslovanju.

Ukupan izvoz Kine dostigao 359 milijardi dolara, rast čipova 100 odsto, električna vozila skočila 54 odsto

Kineske kompanije u sektoru veštačke inteligencije ostvarile su u aprilu prosečan prihod od 500 miliona dolara na sat od izvoza proizvoda povezanih sa AI, prema podacima kineske carine i međunarodnih finansijskih institucija. Ukupan kineski izvoz tokom aprila dostigao je rekordnih 359 milijardi dolara, što predstavlja rast od 14 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Prema procenama banaka Goldman Sachs i Nomura, proizvodi iz AI sektora činili su oko polovine ukupnog rasta izvoza.

Izvoz čipova iz Kine zabeležio je povećanje od 100 odsto, dok je prodaja opreme i delova za automatsku obradu podataka, uključujući laptopove, tablete i njihove komponente, porasla za 47 odsto, pokazuju najnoviji carinski podaci. Istovremeno, Kina je povećala uvoz stranih visokotehnoloških proizvoda za 42 odsto zbog rasta kupovine sofisticirane tehnologije.

Prema analizi banke Standard Chartered, Kina je tokom prošle godine postala najveći svetski izvoznik proizvoda povezanih sa veštačkom inteligencijom. Zemlja, međutim, i dalje zavisi od uvoza najnaprednijih čipova zbog američkih ograničenja u izvozu tehnologije. Kina istovremeno ubrzava proizvodnju domaćih AI čipova i jača svoju poziciju na tržištu tradicionalnih poluprovodnika, koji se koriste u velikom broju elektronskih uređaja.

Osim veštačke inteligencije, značajan rast beleži i kineski izvoz automobila, posebno električnih vozila. U prva četiri meseca 2026. godine izvoz vozila porastao je za 54 odsto, dok je vrednost samo aprilskog izvoza automobila premašila 16 milijardi dolara.

Ukupan kineski uvoz u aprilu porastao je za 25 odsto na 275 milijardi dolara u poređenju sa prethodnom godinom, što se delimično pripisuje globalnom bumu veštačke inteligencije koji dodatno podstiče trgovinske tokove. Analitičari ističu da je snažan razvoj AI tehnologije doveo do još veće ekonomske povezanosti Kine i SAD, uprkos trgovinskim tenzijama i tehnološkim ograničenjima između Vašingtona i Pekinga.

Prema objavljenim planovima, velike američke tehnološke kompanije poput Alfabeta i Mete planiraju da tokom ove godine ulože 725 milijardi dolara u razvoj AI infrastrukture, pre svega u data centre, što dodatno podstiče globalnu tražnju za kineskim tehnološkim proizvodima.

Preko 80% mladih vidi AI kao deo svakodnevice, dok 69% želi manje tehnologije i više ljudskog kontakta

Mladi iz generacije Z u Srbiji veštačku inteligenciju (AI) uključuju u svakodnevni život, pokazujući da više od 80% ispitanika AI vidi kao sastavni deo dana, a gotovo polovina je koristi svakog dana. Istraživanje sprovedeno u februaru 2026. godine, na uzorku od 500 ispitanika uzrasta od 16 do 28 godina, ukazuje da AI nije samo pomoć u učenju ili na poslu – sve više mladih koristi AI za kreativne projekte, organizaciju vremena, donošenje odluka, pa i za lične savete.

Uprkos visokom stepenu korišćenja, poverenje u AI alate nije bezuslovno: samo trećina mladih u potpunosti veruje informacijama iz AI izvora, dok ostali podatke dodatno proveravaju. “Generacija Z koristi AI svakodnevno, ali to ne znači da mu veruje bez rezerve. Mladi žele da sami procene šta je relevantno i autentično,” izjavila je Katarina Pribićević, regionalna izvršna direktorka strateškog planiranja u agenciji McCann.

Prema rezultatima istraživanja sprovedenog od strane agencija McCann Beograd i UM Beograd, članica AMA Group, čak 90% mladih koristi ChatGPT, dok su ostali AI alati znatno manje zastupljeni. Kod mlađih iz generacije Z, ChatGPT je toliko rasprostranjen da se često koristi gotovo kao sinonim za AI. Devojke se češće oslanjaju na AI za komunikaciju, zdravlje i lične nedoumice, dok mladići više koriste AI za finansijske teme. U poverenju prema AI odgovorima postoje razlike – devojke ih češće prilagođavaju sopstvenom znanju, dok mladići češće prihvataju AI odgovore neposredno.

Iako je AI svakodnevni alat, za mlade u Srbiji on nije nezamenljiv. Skoro 90% ispitanika tvrdi da bi moglo da funkcioniše i bez AI, što ukazuje na određeni stepen tehnološkog zasićenja. Veće brige mladih nisu vezane za AI, već za svakodnevni pritisak i izazove. Čak 69% mladih želi manje tehnologije i više međuljudskog kontakta, što govori o potrebi za autentičnošću i kreativnošću unutar digitalne svakodnevice.

Što se tiče autentičnosti sadržaja, 58% mladih u Srbiji izražava zabrinutost zbog nejasne granice između stvarnog i AI sadržaja, što je iznad regionalnog proseka od 51%. Takođe, 59% navodi da je sve teže razlikovati AI sadržaj od onog koji su kreirali ljudi, dok 63% smeta kada se AI sadržaj prezentuje kao stvaran bez jasne oznake. Aleksandar Đorđević, regionalni izvršni direktor strateškog planiranja i inovacija u agenciji UM, ističe: “Generacija Z ne odbacuje AI, ali ne želi da tehnologija zameni ideju, trud i ljudski ton. Ako komunikacija deluje generički ili neiskreno, mladi to brzo prepoznaju.”

Istraživanje je, osim u Srbiji, sprovedeno i na još šest tržišta regiona, sa uzorkom od 500 ispitanika u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Crnoj Gori, kao i 300 ispitanika u Severnoj Makedoniji. Podaci pružaju širu sliku o tome kako generacija Z koristi i preispituje veštačku inteligenciju, a poverenje ostaje jedno od ključnih pitanja digitalnog okruženja.