Preko 80% mladih vidi AI kao deo svakodnevice, dok 69% želi manje tehnologije i više ljudskog kontakta

Mladi iz generacije Z u Srbiji veštačku inteligenciju (AI) uključuju u svakodnevni život, pokazujući da više od 80% ispitanika AI vidi kao sastavni deo dana, a gotovo polovina je koristi svakog dana. Istraživanje sprovedeno u februaru 2026. godine, na uzorku od 500 ispitanika uzrasta od 16 do 28 godina, ukazuje da AI nije samo pomoć u učenju ili na poslu – sve više mladih koristi AI za kreativne projekte, organizaciju vremena, donošenje odluka, pa i za lične savete.

Uprkos visokom stepenu korišćenja, poverenje u AI alate nije bezuslovno: samo trećina mladih u potpunosti veruje informacijama iz AI izvora, dok ostali podatke dodatno proveravaju. “Generacija Z koristi AI svakodnevno, ali to ne znači da mu veruje bez rezerve. Mladi žele da sami procene šta je relevantno i autentično,” izjavila je Katarina Pribićević, regionalna izvršna direktorka strateškog planiranja u agenciji McCann.

Prema rezultatima istraživanja sprovedenog od strane agencija McCann Beograd i UM Beograd, članica AMA Group, čak 90% mladih koristi ChatGPT, dok su ostali AI alati znatno manje zastupljeni. Kod mlađih iz generacije Z, ChatGPT je toliko rasprostranjen da se često koristi gotovo kao sinonim za AI. Devojke se češće oslanjaju na AI za komunikaciju, zdravlje i lične nedoumice, dok mladići više koriste AI za finansijske teme. U poverenju prema AI odgovorima postoje razlike – devojke ih češće prilagođavaju sopstvenom znanju, dok mladići češće prihvataju AI odgovore neposredno.

Iako je AI svakodnevni alat, za mlade u Srbiji on nije nezamenljiv. Skoro 90% ispitanika tvrdi da bi moglo da funkcioniše i bez AI, što ukazuje na određeni stepen tehnološkog zasićenja. Veće brige mladih nisu vezane za AI, već za svakodnevni pritisak i izazove. Čak 69% mladih želi manje tehnologije i više međuljudskog kontakta, što govori o potrebi za autentičnošću i kreativnošću unutar digitalne svakodnevice.

Što se tiče autentičnosti sadržaja, 58% mladih u Srbiji izražava zabrinutost zbog nejasne granice između stvarnog i AI sadržaja, što je iznad regionalnog proseka od 51%. Takođe, 59% navodi da je sve teže razlikovati AI sadržaj od onog koji su kreirali ljudi, dok 63% smeta kada se AI sadržaj prezentuje kao stvaran bez jasne oznake. Aleksandar Đorđević, regionalni izvršni direktor strateškog planiranja i inovacija u agenciji UM, ističe: “Generacija Z ne odbacuje AI, ali ne želi da tehnologija zameni ideju, trud i ljudski ton. Ako komunikacija deluje generički ili neiskreno, mladi to brzo prepoznaju.”

Istraživanje je, osim u Srbiji, sprovedeno i na još šest tržišta regiona, sa uzorkom od 500 ispitanika u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Crnoj Gori, kao i 300 ispitanika u Severnoj Makedoniji. Podaci pružaju širu sliku o tome kako generacija Z koristi i preispituje veštačku inteligenciju, a poverenje ostaje jedno od ključnih pitanja digitalnog okruženja.

Investicije u Rusiji pale za 2,3 odsto, nezaposlenost ostaje na 2,3-2,4 procenta prema zvaničnim procenama

Ruska ekonomija očekuje rast od svega 0,4 odsto u 2026. godini, značajno manje u odnosu na ranije prognoziranih 1,3 odsto, dok će inflacija prema revidiranim procenama dostići 5,2 procenta, saopštio je potpredsednik vlade Aleksandar Novak. Ove cifre predstavljaju značajnu korekciju u odnosu na prethodne procene, prema kojima je inflacija trebalo da iznosi 4 odsto.

Novak je naveo da će Rusija u 2027. godini ostvariti rast od 1,4 odsto, a ekonomsko ubrzanje od 2,4 odsto očekuje se do 2029. godine. On je za list „Vjedomosti“ istakao da se povratak inflacije na ciljanih 4 odsto, što je cilj Centralne banke Rusije, očekuje tek tokom 2027. godine. Banka Rusije nastavlja sa restriktivnom monetarnom politikom, što prema procenama Vlade produžava period slabijeg ekonomskog rasta, ali doprinosi kontrolisanju inflacije.

Prema Novakovim rečima, ruska ekonomija sada ulazi u fazu „normalne korekcije“ nakon snažnog rasta tokom 2023. i 2024. godine, kada je prosečni godišnji rast premašivao 4 procenta. Poseban izazov predstavlja sektor investicija: nakon ukupnog rasta investicija od skoro 38 odsto u periodu 2021-2024, u 2025. godini zabeležen je pad od 2,3 procenta, a pad bi mogao da se nastavi i tokom 2026. godine. Oporavak ulaganja očekuje se od 2027. godine.

Uprkos usporavanju, ruske vlasti ocenjuju da ekonomija zadržava „značajan stepen otpornosti“. Novak navodi da je nezaposlenost na istorijski niskom nivou i iznosi 2,3–2,4 odsto. Kao ključne rizike po privredu navode se nedostatak radne snage, visoki troškovi zaduživanja i poremećaji globalnih lanaca snabdevanja izazvani geopolitičkim tenzijama.

„Ruska privreda je veoma otporna i prilagođava se novim izazovima“, izjavio je Aleksandar Novak.

Kompanija povećala konsolidovanu prodaju trećim licima na 108 miliona evra i zapošljava 3.650 ljudi

Kompanija Bosch u Srbiji obeležava 20 godina poslovanja, završivši 2025. godinu sa ukupnom neto prodajom od 445 miliona evra, uključujući prodaju nekonsolidovanim kompanijama i interne isporuke povezanim društvima. Konsolidovana prodaja trećim licima porasla je za skoro trećinu u odnosu na prethodnu godinu i iznosila je 108 miliona evra. Na dan 31. decembar 2025. godine, Bosch je u Srbiji zapošljavao oko 3.650 saradnika.

Bosch fabrika u Pećincima, koja obuhvata oko 100.000 m² proizvodnog i skladišnog prostora, postala je vodeći pogon za proizvodnju sistema brisača u Evropi u okviru divizije Mobility Aftermarket. Ova fabrika, otvorena 2013. godine, proizvodi i razvija ključne komponente za automobile, među kojima su sistemi brisača, motori i metlice. Zahvaljujući ovom pogonu, Bosch je među 10 najvećih izvoznika iz Srbije. Tokom 2025. godine, fabrika je zvanično proglašena za vodeću u proizvodnji sistema brisača u diviziji Mobility Aftermarket, što odražava visok nivo stručnosti tima u Srbiji.

U segmentu zapošljavanja, Bosch je potvrđen kao treći najpoželjniji poslodavac u Srbiji i prvi put je uvršten na listu najpoželjnijih IT poslodavaca u 2025. godini, zauzevši 3. mesto prema istraživanju portala HelloWorld.rs. Bosch u Srbiji zapošljava više od 500 IT stručnjaka, a beogradska lokacija postala je druga najveća za digitalizaciju u oblasti električnih ručnih alata i jedna od četiri ključne evropske IT lokacije u okviru Bosch Digital divizije. Inženjerski centar, osnovan 2023. godine, dodatno jača ovu poziciju.

Bosch u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji bavi se distribucijom opreme i rezervnih delova za automobilsku industriju, kao i robe široke potrošnje, uključujući električne alate, kućne aparate i opremu za grejanje i hlađenje. Divizija Mobility Aftermarket ostvarila je stabilan rast sa posebnim fokusom na kočione sisteme i kaiševe, gde je događaj „Preciznost kao umetnost“ doneo kompaniji DISRUPT nagradu za inovativnost u komunikacijama i marketingu.

Kada je reč o kućnim aparatima, koje zastupa BSH Kućni aparati d.o.o, 2025. godinu je obeležio snažan rast prihoda na srpskom tržištu, kao i jačanje pozicije BSH brendova kroz širok asortiman inovativnih rešenja za domaćinstvo. Posebno u segmentu velikih kućnih aparata, Bosch je tokom cele godine bio prvi izbor potrošača, sa najvećim rastom u segmentu frižidera velikog kapaciteta i modela sa više vrata.

Generalna direktorka Jovanka Jovanović izjavila je: „Naše dve decenije poslovanja u Srbiji, zajedno sa ekonomskim značajem kompanije i njenom snažnom pozicijom među najpoželjnijim poslodavcima, dodatno potvrđuju posvećenost lokalnom tržištu. Godinu 2025. obeležili su različiti globalni i lokalni izazovi, ali uprkos svim okolnostima Bosch u Srbiji nastavlja da beleži snažne rezultate i pokazuje odlučnost da održi uspešno poslovanje u sve tri oblasti svog delovanja u zemlji – proizvodnji, prodaji i uslugama.“