Proizvođač cigareta planira smanjenje 25.800 zaposlenih i troškova od 320 miliona funti zbog regulatornih izazova

Imperial Brands, britanski proizvođač cigareta i vlasnik brendova „Vinston“ i „Davidof“, najavio je da će sprovesti otpuštanja hiljada radnika u SAD i Evropi. Ova mera, kako je saopšteno, deo je strategije za smanjenje troškova i prilagođavanje opadajućoj potrošnji cigareta na ključnim tržištima. Prema izveštaju, kompanija je krajem 2025. godine zapošljavala oko 25.800 ljudi, a planirano smanjenje broja zaposlenih obuhvatiće više regiona, uključujući Sjedinjene Američke Države i Evropu.

Otpuštanja u ITG Brands i smanjenje troškova

U prvoj fazi procesa, otpuštanja će prvenstveno pogoditi zaposlene u sektorima ljudskih resursa, finansija, nabavke i lanca snabdevanja unutar jedinice ITG Brands, koja pokriva SAD, Dominikansku Republiku i Portoriko. Druga faza biće usmerena na pravne, marketinške i obaveštajne timove u istoj jedinici. Kompanija će početi sa obaveštavanjem zaposlenih o planiranim otkazima od 19. avgusta. Pored toga, Imperial Brands je već kontaktirao nadležne organe Evropske unije jer otpuštanja podležu regulatornom odobrenju na ovom tržištu. Kao rezultat ovih promena, kompanija očekuje značajno smanjenje troškova poslovanja.

Regulatorni pritisci i pad stope pušenja

Plan restrukturiranja obuhvata ukupno smanjenje troškova od 320 miliona funti, odnosno oko 430 miliona dolara. Ovu informaciju kompanija je objavila u maju, navodeći da je pritisak regulatornih zahteva i pad stope pušenja glavni razlog za ovakve poteze. Brojni konkurenti iz duvanske industrije takođe se suočavaju sa sličnim izazovima, jer tržište tradicionalnih cigareta beleži konstantan pad. U međuvremenu, kompanija je naglasila da će biti u bliskoj komunikaciji sa zaposlenima na koje se otpuštanja odnose. Portparol Imperial Brands izjavio je: „Vremenom će promene koje pravimo uticati na sva naša globalna poslovanja. Tesno ćemo se konsultovati sa zaposlenima na koje se to odnosi pre nego što damo bilo kakva šira saopštenja. Svesni smo uticaja koji će ovo imati na naše kolege i posvećeni smo da ih podržimo tokom celog ovog procesa.“

Tržišna pozicija i istorijski kontekst

Imperial Brands je osnovan 1901. godine u Velikoj Britaniji i danas je jedan od najvećih svetskih proizvođača duvana. Pored „Vinstona“ i „Davidofa“, kompanija poseduje brojne druge poznate brendove, uključujući „Vest“. Pad potrošnje cigareta i strožiji regulatorni okvir utiču na celokupnu industriju, pa su troškovne mere i otpuštanja postale čest odgovor kompanija na ovakve promene tržišta. U sektoru duvana, smanjenje radnih mesta i optimizacija poslovanja često prate pad prihoda i potrebu za prilagođavanjem novim navikama potrošača. Osim toga, povećane akcize i stroži zakoni o oglašavanju predstavljaju dodatni izazov za industriju. Kao rezultat, proizvođači cigareta u Evropi i SAD sve više ulažu u restrukturiranje i digitalizaciju poslovanja, kako bi očuvali konkurentnost na globalnom tržištu.

Rast cena hrane i pića doveo do ukupnog poskupljenja, u Vojvodini veći rast od republičkog proseka prema statistici

Ugostiteljske usluge u Srbiji poskupele su za 5,6 odsto tokom jula, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Ove podatke objavio je Republički zavod za statistiku, ističući da je najveći doprinos rastu dala upravo kategorija hrane. Cena hrane u ugostiteljskim objektima povećana je za 7,4 odsto, dok su gotova jela poskupela 10,8 odsto. Takođe, variva su zabeležila rast cena od 9,1 odsto, a hleb 8,4 odsto.

Alkoholna i bezalkoholna pića poskupela su u proseku 6,8 odsto. Jedini segment u kojem je zabeleženo pojeftinjenje su prenoćišta, gde su cene smanjene za 3,4 odsto. Ovi podaci ukazuju na nastavak trenda rasta troškova u sektoru ugostiteljstva, što ima direktan uticaj na potrošače ali i na poslovanje preduzeća u ovom sektoru.

Cene ugostiteljskih usluga u Srbiji i trendovi po regionima

Pored ukupnog povećanja, cene ugostiteljskih usluga u Srbiji varirale su po regionima. U Vojvodini je zabeležen snažniji rast cena, gde su usluge hotela i restorana poskupele 10,0 odsto. Unutar te regije, cena hrane porasla je za 11,8 odsto, alkoholna pića za 8,6 odsto, dok su bezalkoholna pića skuplja za 9,7 odsto. Prenoćišta u Vojvodini poskupela su najmanje – njihov rast iznosio je 3,0 odsto.

Ovakva regionalna razlika naglašava potrebu za praćenjem kretanja cena na lokalnom nivou, posebno jer su u nekim oblastima troškovi za krajnje korisnike rasli brže od republičkog proseka. S obzirom na strukturu ugostiteljskog sektora, rast cena može uticati na turistički promet i navike potrošnje stanovništva.

Uticaj poskupljenja na sektor i tržište

Nastavak rasta cena u ugostiteljstvu može imati važne posledice na konkurentnost sektora i kupovnu moć građana. Rast troškova hrane, a posebno gotovih jela i variva, ukazuje na pritiske iz lanaca snabdevanja i promene u nabavnim cenama sirovina. S druge strane, pojeftinjenje prenoćišta može biti povezano sa sezonskim ponudama ili pokušajem privlačenja više gostiju u periodima niže tražnje.

Povećanje cena ugostiteljskih usluga u Srbiji, posebno u Vojvodini, prati širi trend rasta životnih troškova u sektoru usluga. Ovi podaci služe kao važan indikator za analizu inflacije i opšte ekonomske stabilnosti, jer sektor ugostiteljstva ima značajan uticaj na svakodnevni budžet građana i turističku ponudu zemlje.

Novi materijal s genetski modifikovanim sporama bakterija razlaže se u potpunosti, nudeći rešenje za problem mikroplastike

Tim kineskih naučnika razvio je inovativnu plastiku koja se u potpunosti razgrađuje za samo šest dana. Ova „živa plastika“ ne ostavlja mikroplastiku, čime uvodi novu strategiju za smanjenje zagađenja plastikom u životnoj sredini. Rezultati studije predstavljeni su u julu 2026. godine u časopisu ACS Applied Polymer Materials.

Živa plastika i razgradnja bez mikroplastike

Tradicionalna plastika opstaje vekovima, a njena upotreba u ambalaži često traje samo nekoliko dana ili nedelja. Većina postojećih materijala se ne razgrađuje potpuno, već se vremenom raspada na mikroplastiku, koja godinama ostaje prisutna u ekosistemima. Međutim, napredak sintetičke biologije omogućio je razvoj plastike sa uspavanim bakterijskim sporama. Spore ostaju neaktivne tokom korišćenja materijala, ali se pod određenim uslovima mogu aktivirati i pokrenuti razgradnju polimera.

Tehnološki napredak: Uloga enzima i Bacillus subtilis

Novi materijal koristi dve genetski modifikovane populacije bakterije Bacillus subtilis. Svaka od njih proizvodi različit enzim. Prvi enzim nasumično seče duge polimerne lance plastike i pretvara ih u kraće fragmente. Drugi enzim dalje razlaže te fragmente na osnovne molekularne jedinice, iste od kojih je plastika prvobitno napravljena. Ovaj postupak omogućava potpunu razgradnju bez stvaranja mikroplastike, što prethodne verzije žive plastike nisu uspevale. Naučnici su spore ugradili u polikaprolakton (PCL), biorazgradivi poliester koji se koristi u hirurškim koncima i 3D štampi. Materijal je zadržao čvrstoću klasične plastike do trenutka kada postane otpad.

Proces aktivacije i ekonomski potencijal inovacije

Da bi aktivirali razgradnju, istraživači su plastiku stavili u toplu hranljivu podlogu na oko 50 stepeni Celzijusa. Spore su tada počele da proizvode oba enzima i plastika se razgradila u potpunosti za šest dana. Ova tehnologija za sada je testirana samo na biorazgradivoj plastici. Naučnici veruju da bi, uz dalji razvoj, slična strategija mogla biti primenjena i na druge vrste plastike, posebno na materijale za jednokratnu upotrebu. Izazov ostaje kako spore aktivirati van laboratorije, u prirodnim uslovima kao što su vodeni ekosistemi.

Potencijalni uticaj na industriju i zaštitu životne sredine

Iako je ovo istraživanje još u fazi dokazivanja koncepta, stručnjaci ga vide kao važan korak ka rešenju globalnog problema mikroplastike. „Tradicionalna plastika opstaje vekovima, dok su mnoge njene primene kratkotrajne“, izjavila je Zhuojun Dai, vodeća autorka studije. Kao rezultat, nova živa plastika može pomoći u smanjenju zagađenja i troškova prerade otpada, posebno u industriji ambalaže i medicinskog materijala. Štaviše, ovakve inovacije postaju sve važnije s obzirom na rastuće zahteve za održivošću i regulativom u sektoru plastike. Dodatno, uspeh ovog pristupa može podstaći ulaganja u razvoj biorazgradivih materijala i podići standarde zaštite životne sredine na globalnom nivou.