Investiciona tražnja i centralne banke podstiču rast, dok je cena zlata u avgustu skočila za više od 200 dolara po unci

Svetska tražnja za zlatom porasla je za 2 odsto u prvih šest meseci 2026. godine, prema podacima Svetskog saveta za zlato. Ukupna tražnja dostigla je 2.522 tone, sa tržišnom vrednošću od približno 380 milijardi dolara. Ove brojke pokazuju stabilan rast interesovanja za zlato, posebno u segmentu fizičkih investicija i aktivnosti centralnih banaka.

Investiciona tražnja i kretanje ETF fondova

Investiciona tražnja za fizičkim zlatom ostala je značajan faktor u formiranju ukupne tražnje. U periodu april-jun 2026. godine, tražnja za zlatnim polugama i zlatnicima iznosila je 307 tona. Istovremeno, centralne banke su nastavile sa snažnom akumulacijom zlata, povećavši rezerve za 289 tona u istom tromesečju. S druge strane, zlatom pokriveni fondovi kojima se trguje na berzi (ETF), reagovali su suprotno. ETF fondovi su tokom drugog kvartala smanjili zalihe za 45 tona, što ukazuje na promene investicionog sentimenta.

Preokret u ETF fondovima i vrednost tržišta

Prvi znaci preokreta u segmentu ETF fondova pojavili su se u julu. Tada su globalni zlatni ETF fondovi povećali svoje zalihe za 23 tone, uglavnom zahvaljujući prilivima kapitala u evropske fondove. Kao rezultat, ukupna vrednost zlata koje drže ETF fondovi porasla je na približno 530 milijardi dolara. Ovo potvrđuje da investitori povremeno menjaju strategije, prateći promene na globalnim tržištima.

Cena zlata i dugoročni trendovi

Tokom jula, cena zlata ostala je stabilna i kretala se oko 4.027 dolara po trojskoj unci. Međutim, avgust je doneo obnovljeni rast interesovanja investitora i skok cene za više od 200 dolara po unci. Tako je cena zlata u avgustu dostigla raspon od 4.260 do 4.270 dolara po unci. Ipak, cena zlata je još uvek niža u odnosu na najviši nivo s početka godine, sa padom od oko 15 do 16 odsto u poslednjih šest meseci. U poređenju sa avgustom prethodne godine, zlato je skuplje za gotovo 25 odsto. Tokom poslednjih pet godina, cena je zabeležila rast od približno 146 odsto.

Analiza tržišnih kretanja i značaj zlata

Rastuća tražnja za zlatom ukazuje na to da investitori nastoje da diverzifikuju portfelje u uslovima globalne neizvesnosti. Centralne banke i dalje kupuju zlato kao deo strategije očuvanja vrednosti rezervi. Takva kretanja često odražavaju povoljne makroekonomske uslove i potrebu za zaštitom od inflacije i volatilnosti na drugim tržištima. Zlato tradicionalno ima ulogu „sigurne luke“ za kapital, posebno u periodima ekonomske nestabilnosti. Sve ove činjenice potvrđuju da svetska tražnja za zlatom ostaje ključni indikator poverenja investitora u globalne finansijske tokove.

Proizvođač cigareta planira smanjenje 25.800 zaposlenih i troškova od 320 miliona funti zbog regulatornih izazova

Imperial Brands, britanski proizvođač cigareta i vlasnik brendova „Vinston“ i „Davidof“, najavio je da će sprovesti otpuštanja hiljada radnika u SAD i Evropi. Ova mera, kako je saopšteno, deo je strategije za smanjenje troškova i prilagođavanje opadajućoj potrošnji cigareta na ključnim tržištima. Prema izveštaju, kompanija je krajem 2025. godine zapošljavala oko 25.800 ljudi, a planirano smanjenje broja zaposlenih obuhvatiće više regiona, uključujući Sjedinjene Američke Države i Evropu.

Otpuštanja u ITG Brands i smanjenje troškova

U prvoj fazi procesa, otpuštanja će prvenstveno pogoditi zaposlene u sektorima ljudskih resursa, finansija, nabavke i lanca snabdevanja unutar jedinice ITG Brands, koja pokriva SAD, Dominikansku Republiku i Portoriko. Druga faza biće usmerena na pravne, marketinške i obaveštajne timove u istoj jedinici. Kompanija će početi sa obaveštavanjem zaposlenih o planiranim otkazima od 19. avgusta. Pored toga, Imperial Brands je već kontaktirao nadležne organe Evropske unije jer otpuštanja podležu regulatornom odobrenju na ovom tržištu. Kao rezultat ovih promena, kompanija očekuje značajno smanjenje troškova poslovanja.

Regulatorni pritisci i pad stope pušenja

Plan restrukturiranja obuhvata ukupno smanjenje troškova od 320 miliona funti, odnosno oko 430 miliona dolara. Ovu informaciju kompanija je objavila u maju, navodeći da je pritisak regulatornih zahteva i pad stope pušenja glavni razlog za ovakve poteze. Brojni konkurenti iz duvanske industrije takođe se suočavaju sa sličnim izazovima, jer tržište tradicionalnih cigareta beleži konstantan pad. U međuvremenu, kompanija je naglasila da će biti u bliskoj komunikaciji sa zaposlenima na koje se otpuštanja odnose. Portparol Imperial Brands izjavio je: „Vremenom će promene koje pravimo uticati na sva naša globalna poslovanja. Tesno ćemo se konsultovati sa zaposlenima na koje se to odnosi pre nego što damo bilo kakva šira saopštenja. Svesni smo uticaja koji će ovo imati na naše kolege i posvećeni smo da ih podržimo tokom celog ovog procesa.“

Tržišna pozicija i istorijski kontekst

Imperial Brands je osnovan 1901. godine u Velikoj Britaniji i danas je jedan od najvećih svetskih proizvođača duvana. Pored „Vinstona“ i „Davidofa“, kompanija poseduje brojne druge poznate brendove, uključujući „Vest“. Pad potrošnje cigareta i strožiji regulatorni okvir utiču na celokupnu industriju, pa su troškovne mere i otpuštanja postale čest odgovor kompanija na ovakve promene tržišta. U sektoru duvana, smanjenje radnih mesta i optimizacija poslovanja često prate pad prihoda i potrebu za prilagođavanjem novim navikama potrošača. Osim toga, povećane akcize i stroži zakoni o oglašavanju predstavljaju dodatni izazov za industriju. Kao rezultat, proizvođači cigareta u Evropi i SAD sve više ulažu u restrukturiranje i digitalizaciju poslovanja, kako bi očuvali konkurentnost na globalnom tržištu.

Rast cena hrane i pića doveo do ukupnog poskupljenja, u Vojvodini veći rast od republičkog proseka prema statistici

Ugostiteljske usluge u Srbiji poskupele su za 5,6 odsto tokom jula, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Ove podatke objavio je Republički zavod za statistiku, ističući da je najveći doprinos rastu dala upravo kategorija hrane. Cena hrane u ugostiteljskim objektima povećana je za 7,4 odsto, dok su gotova jela poskupela 10,8 odsto. Takođe, variva su zabeležila rast cena od 9,1 odsto, a hleb 8,4 odsto.

Alkoholna i bezalkoholna pića poskupela su u proseku 6,8 odsto. Jedini segment u kojem je zabeleženo pojeftinjenje su prenoćišta, gde su cene smanjene za 3,4 odsto. Ovi podaci ukazuju na nastavak trenda rasta troškova u sektoru ugostiteljstva, što ima direktan uticaj na potrošače ali i na poslovanje preduzeća u ovom sektoru.

Cene ugostiteljskih usluga u Srbiji i trendovi po regionima

Pored ukupnog povećanja, cene ugostiteljskih usluga u Srbiji varirale su po regionima. U Vojvodini je zabeležen snažniji rast cena, gde su usluge hotela i restorana poskupele 10,0 odsto. Unutar te regije, cena hrane porasla je za 11,8 odsto, alkoholna pića za 8,6 odsto, dok su bezalkoholna pića skuplja za 9,7 odsto. Prenoćišta u Vojvodini poskupela su najmanje – njihov rast iznosio je 3,0 odsto.

Ovakva regionalna razlika naglašava potrebu za praćenjem kretanja cena na lokalnom nivou, posebno jer su u nekim oblastima troškovi za krajnje korisnike rasli brže od republičkog proseka. S obzirom na strukturu ugostiteljskog sektora, rast cena može uticati na turistički promet i navike potrošnje stanovništva.

Uticaj poskupljenja na sektor i tržište

Nastavak rasta cena u ugostiteljstvu može imati važne posledice na konkurentnost sektora i kupovnu moć građana. Rast troškova hrane, a posebno gotovih jela i variva, ukazuje na pritiske iz lanaca snabdevanja i promene u nabavnim cenama sirovina. S druge strane, pojeftinjenje prenoćišta može biti povezano sa sezonskim ponudama ili pokušajem privlačenja više gostiju u periodima niže tražnje.

Povećanje cena ugostiteljskih usluga u Srbiji, posebno u Vojvodini, prati širi trend rasta životnih troškova u sektoru usluga. Ovi podaci služe kao važan indikator za analizu inflacije i opšte ekonomske stabilnosti, jer sektor ugostiteljstva ima značajan uticaj na svakodnevni budžet građana i turističku ponudu zemlje.