Connect with us

Domaće

Švedska centralna banka preporučuje 1.000 kruna keša kao rezervu, bankomati u Srbiji porasli 4,5 odsto

Broj bankomata u Srbiji dostigao 3.218 krajem 2025. godine, dok ECB savetuje kućnu rezervu od 70 do 100 evra

Published

2 months ago

on

g7bedd3b4ce25893606cd50c55371a95661e39f3255eb45e13df45e207fbfce12b00f03e4c2c6251450d603d822a5277a91cc5169c69d768341ad44ede00f354e_1280

Broj bankomata u Srbiji dostigao 3.218 krajem 2025. godine, dok ECB savetuje kućnu rezervu od 70 do 100 evra

Švedska centralna banka (Riksbank) je početkom marta 2026. godine zvanično preporučila građanima da kod kuće čuvaju oko 1.000 švedskih kruna (približno 100 evra) po odrasloj osobi, radi obezbeđenja osnovnih kupovina u slučaju prekida elektronskih plaćanja. Ova preporuka deo je šire evropske strategije za jačanje otpornosti platnih sistema tokom kriznih situacija, a uključuje i postepeno povećanje gotovinskih rezervi uz paralelno korišćenje kartica i mobilnog plaćanja.

Regulatori u Švedskoj posebno ističu važnost redovne upotrebe gotovine kako bi se održala infrastruktura poput bankomata, transporta gotovine i prihvatanja novčanica u prodavnicama, jer je to presudno za funkcionisanje privrede u krizama. Pored toga, Švedska razvija rešenja za elektronska plaćanja koja bi radila i u slučaju prekida komunikacionih mreža, što omogućava nabavku osnovnih dobara kao što su hrana, lekovi i gorivo.

U Švajcarskoj je 8. marta 2026. održan referendum o očuvanju gotovine kao sredstva plaćanja. Građani su odbili strožu inicijativu, ali su velikom većinom podržali kompromisni predlog vlade, kojim je gotovina zaštićena na ustavnom nivou. Država je tako obavezna da obezbedi dostupnost keša u prodavnicama i bankama, što je prvi slučaj u svetu da je gotovina podignuta na nivo ustavne kategorije.

Slično preporukama u Švedskoj, norveške vlasti savetuju građanima da uvek imaju određenu zalihu gotovine kao zaštitu od mogućih kibernetičkih napada ili prekida rada digitalnih sistema. Evropska centralna banka (ECB) preporučuje domaćinstvima da kod kuće drže između 70 i 100 evra kao rezervu za slučaj prekida elektronskih plaćanja. Slovenija je u decembru 2025. godine formalno zaštitila pravo na korišćenje gotovine dodavanjem člana 74a u ustav, čime je građanima garantovano pravo na upotrebu keša u bankarskom poslovanju i drugim oblicima pravnog prometa.

U Srbiji Narodna banka Srbije (NBS) trenutno ne preporučuje dodatne zalihe gotovine. Bankarski sistem funkcioniše stabilno, a građanima je omogućen nesmetan pristup gotovini i bankarskim uslugama. Mreža bankomata u Srbiji je proširena na 3.218 uređaja do kraja 2025. godine, što je rast od 4,5 odsto u odnosu na 2023. godinu. Banke, poput OTP-a, ističu da se bankomati postavljaju u frekventnim zonama i poslovnim objektima, dok prosečna cena novog bankomata iznosi između 15.000 i 30.000 evra.

Uprkos rastu digitalnih usluga i mobilnih plaćanja, fizički bankomati i dalje imaju značajnu ulogu u Srbiji, naročito u periodima povećane potražnje za gotovinom. Evropska praksa pokazuje da, iako digitalna plaćanja dominiraju, zemlje kao što su Švedska, Švajcarska, Norveška i Slovenija pojačavaju ulogu gotovine kao sigurnosnog mehanizma za nesmetano funkcionisanje privrede tokom kriza.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Er Srbija ponovo uvodi direktne letove ka Minhenu nakon 18 godina pauze

Svakodnevni polasci između Beograda i Minhena, ukupno deset nemačkih destinacija u mreži Er Srbije

Published

20 hours ago

on

May 23, 2026

By

Svakodnevni polasci između Beograda i Minhena, ukupno deset nemačkih destinacija u mreži Er Srbije

Nacionalna avio-kompanija Er Srbija juče je zvanično obnovila direktnu avio-liniju između Beograda i Minhena, nakon pauze od 18 godina, saopšteno je iz kompanije. Let JU342/3 uspostavio je svakodnevne polaske iz glavnog grada Srbije ka najvećem gradu Bavarske, čime se dodatno unapređuje povezanost sa jednim od vodećih evropskih poslovnih i saobraćajnih centara.

Letovi iz Beograda za Minhen realizuju se ponedeljkom, utorkom, četvrtkom i subotom u 07.10 časova, sa povratkom iz Minhena u 09.30 časova, dok su sredom, petkom i nedeljom polasci iz Beograda u 17.55 časova, a povratni letovi iz Minhena u 20.15 časova. Uvođenjem ove linije, Er Srbija sada direktno povezuje Beograd i Niš sa ukupno deset destinacija u Nemačkoj.

Minhen je poznat kao ključni poslovni, sajamski i turistički centar, sa bogatom istorijom, arhitekturom i kulturnim događajima svetskog značaja, među kojima se izdvaja Oktoberfest. Grad je takođe značajno vazduhoplovno čvorište koje pruža brojne mogućnosti za nastavak putovanja širom sveta.

„Uspostavljanjem direktne linije između Beograda i Minhena dodatno jačamo naše prisustvo na nemačkom tržištu i unapređujemo povezanost Srbije sa važnim saobraćajnim i privrednim čvorištem u Evropi. Minhen je značajna destinacija kako za poslovne putnike, tako i za one koji putuju turistički. Uvođenjem svakodnevnih letova potvrđujemo našu posvećenost širenju mreže i kontinuiranom odgovoru na potrebe tržišta i putnika i omogućavamo brza i jednostavna presedanja preko Beograda ka naširokoj mreži destinacija“, izjavio je Jirži Marek, generalni direktor Er Srbije.

Putnicima iz Minhena, preko Beograda, dostupne su veze do gradova poput Njujorka, Šangaja, Guangdžoua, Istanbula, Atine, Soluna, Roda, Krfa, Irakliona, Mikonosa, Santorinija, Larnake, Tbilisija, Izmira, Malage, Napulja, Palerma, Katanije, Malte, Varne, Bukurešta, Sofije, Budimpešte, Beča, Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Skoplja, Tirane, Podgorice, Tivta, Mostara, Ohrida, Dubrovnika, Splita, Rijeke, Pule, Zadra i Brača. Zahvaljujući pažljivo planiranom redu letenja, Beograd dodatno jača poziciju tranzitnog čvorišta koje povezuje Bavarsku sa regionom Balkana, Mediteranom i destinacijama u Severnoj Americi i Aziji.

Pročitaj još

Domaće

Lada automobile GmbH obustavlja poslovanje u Nemačkoj posle više od 50 godina

Kompanija sa oko deset zaposlenih podnela zahtev za stečaj, zvanični izvoz obustavljen još 2019. zbog EU propisa

Published

24 hours ago

on

May 23, 2026

By

Kompanija sa oko deset zaposlenih podnela zahtev za stečaj, zvanični izvoz obustavljen još 2019. zbog EU propisa

Kompanija Lada automobile GmbH iz Bukstehudea, koja je više od 50 godina bila nemački uvoznik ruskog brenda lada, podnela je zahtev za stečaj zbog nemogućnosti pronalaska novog investitora. Poslovanje je obustavljeno već nekoliko meseci, a kompanija je do nedavno zapošljavala oko deset ljudi, navode nemački izvori.

Zvanični izvoz modela lada u Evropu zaustavljen je krajem 2019. godine, kada je Evropska unija pooštrila propise o emisiji. Nakon toga, uvoznik je nastavio da uvozi terenac “niva” kao sivi uvoz, prodavajući ga pod nazivima “lada 4×4” i “lada tajga”. Ovi automobili su, prema navodima, bili lošijeg kvaliteta, ali su se izdvajali izuzetno niskom cenom.

Nakon izbijanja rata u Ukrajini i uvođenja embarga protiv Rusije, mogućnost nabavke novih vozila i rezervnih delova skoro je potpuno nestala. Time je i poslednja mogućnost poslovanja ugašena, što je dovelo do povlačenja kompanije sa nemačkog tržišta.

Krajem 2019. godine, kompanija je bila direktno pogođena regulatornim promenama u EU, što je značajno uticalo na njen poslovni model. Nakon 2022. godine, dodatni pritisci su došli zbog geopolitičkih dešavanja i nedostatka pristupa ruskim proizvodima i komponentama.

Vesti o stečaju i povlačenju Lada automobile GmbH sa nemačkog tržišta označavaju kraj prisustva ruskog automobila u Nemačkoj posle više od pola veka.

Pročitaj još

Domaće

Čangan otvorio dva prodajno-servisna centra od 200 i 250 kvadrata u Srbiji

Crossroad Asia lansirao salone u Novom Sadu i Beogradu, najavljeno širenje mreže tokom 2026. godine

Published

2 days ago

on

May 22, 2026

By

Crossroad Asia lansirao salone u Novom Sadu i Beogradu, najavljeno širenje mreže tokom 2026. godine

Kompanija Crossroad Asia, deo OMR Grupe i zvanični distributer kineskog proizvođača automobila Čangan, otvorila je 20. maja dva nova prodajno-servisna centra ovog brenda u Srbiji, u Novom Sadu i Beogradu. Otvaranje ovih objekata predstavlja prvu fazu strateškog širenja mreže, sa ciljem da tokom 2026. godine Čangan pokrije ceo region.

Salon AK Stojanov d.o.o. u Novom Sadu, na adresi Zrenjaninski put 14, raspolaže izložbenim prostorom od 200 kvadratnih metara i servisnim kapacitetima od 250 kvadratnih metara. Ovaj objekat omogućava kupcima u Vojvodini potpunu uslugu – od prezentacije celokupne palete modela do profesionalnog održavanja vozila.

U Beogradu je otvoren salon AK Kompresor, na adresi Žorža Klemansoa 19 na Dorćolu, sa izložbenim prostorom od 200 kvadrata i servisom od 300 kvadrata. Kupci u glavnom gradu i okolini moći će da se upoznaju sa svim modelima brenda Čangan, kao i da koriste kompletne servisne usluge.

Kompanija Crossroad Asia naglašava da je otvaranje salona u Novom Sadu i Beogradu tek početak širenja distributivne mreže. U narednim nedeljama i mesecima predviđeno je otvaranje novih salona, što je deo strategije za izgradnju jedne od najsnažnijih mreža u automobilskoj industriji regiona. Fokus ostaje na dugoročnoj posvećenosti kupcima i olakšanom ulasku u eru elektromobilnosti.

Prema kompaniji, cilj je da kupcima u Srbiji i regionu obezbedi stabilnost i sigurnost, kao i potpunu uslugu tokom čitavog životnog veka vozila – od kupovine do redovnog održavanja. Svečano otvaranje novih salona prati slogan brenda: “Changan – pametan izbor na duge staze”.

Pročitaj još

U Trendu