Supruga fudbalera Rome, Wesleyja Françe, javno je progovorila o preljubi, navodeći više incidenata tokom njihovog braka.

Amanda Martins, supruga fudbalera Wesleyja Françe, objavila je na društvenim mrežama šokantne detalje o neverstvu svog muža. U svom obraćanju je istakla da je više puta bila svedok njegovih prevara. Prema njenim rečima, neverstvo fudbalera u Rimu nije bilo pojedinačan incident već se ponavljalo više puta. Amanda tvrdi da su u pitanju bile razne žene, uključujući i prostitutke.

“Videla sam sve svojim očima; on je fotografisao i snimao te susrete. Čak ni tada nije skidao burmu sa ruke”, navela je Amanda u svom obraćanju na Instagramu. Takođe, rekla je da poseduje konkretne dokaze jer je imala pristup njegovom telefonu i prebacila sve materijale sebi.

Detalji koje je Amanda podelila o neverstvu fudbalera u Rimu

Martins ističe da nije želela da iznosi privatne stvari na internet, ali su glasine i spekulacije naterale da se obrati javnosti. “Nisam mogla više da ćutim kada sam videla šta pišu portali i korisnici društvenih mreža”, objasnila je Amanda.

Dodala je kako joj suprug nikada nije priznao ništa od onoga što se dešavalo, uprkos brojnim prilikama koje mu je dala za iskren razgovor. “Nije me prevario jednom ili dva puta — dogodilo se mnogo puta. I ne sa jednom ženom, nego sa mnogima… Nije to nešto što sam čula od drugih — videla sam sama.” U međuvremenu, Amanda tvrdi da su incidenti trajali čak i tokom njene trudnoće.

Posledice ponašanja Wesleyja Françe na porodični život

Martins navodi da nikada ranije nije patila od anksioznosti dok nije počelo ovo teško razdoblje sa mužem. “Počela sam da dobijam napade anksioznosti — nešto što mi se nikada ranije nije desilo”, rekla je ona.

Ističe kako ju je povređivalo što joj suprug nikada nije iskreno odgovorio niti priznao svoja dela: “Svaki put kad bih ga suočila sa nekim dokazom, zaklinjao bi se u Boga i dete.” Amanda dodaje: „Na kraju, toliko sam volela tu osobu da mi sada deluje neverovatno šta sam sve trpela.”

Kraj braka i poslednje poruke Amande Martins javnosti

Danas su Amanda Martins i Wesley França zvanično razdvojeni. Imaju zajedničku ćerku. Amanda kaže: „On sada može raditi šta želi — ne zanima me više.”

Na kraju svog obraćanja podvukla je: „Zaista sam pokušala sve; praštala sam i trudila se zbog porodice, ali jednostavno nije išlo.“ Ona smatra da niko ne može promeniti osobu koja ne poštuje ni najosnovnije vrednosti braka.

Ova priča izazvala je veliku pažnju među navijačima Rome, ali i šire fudbalske javnosti u Brazilu.

Alberto Abengózar, nekadašnji igrač Albacetea i Getafea, danas predvodi Sporting de Alcázar u Kupu kralja dok radi kao mašinovođa.

Alberto Abengózar je ime koje ljubitelji španskog fudbala pamte iz vremena kada je nastupao za Albacete u Segunda diviziji. Njegov put od mladog talenta do profesionalca, a zatim povratak u rodni Alcázar de San Juan, danas ga vodi kroz zanimljivu kombinaciju dve karijere – kao mašinovođa i kapiten lokalnog kluba Sporting de Alcázar, koji sanja o uspehu u Kupu kralja.

Abengózar je fudbalsku karijeru započeo u mlađim kategorijama Gimnástico de Alcázar. Njegov talenat ubrzo ga je doveo do Getafea, gde je trenirao sa prvim timom. Kasnije prelazi u Albacete, gde debituje sa svega 19 godina u Segunda diviziji. Tokom sezone 2010/11 igrao je četiri utakmice za prvi tim i postigao gol protiv Celte na stadionu Balaídos. Taj trenutak ostaje mu poseban, jer kako sam ističe: “Imao sam sreće da dam gol na tako velikom stadionu, to pamtim zauvek”.

Kroz profesionalni fudbal do novih izazova

U timu Albacetea tih godina bio je i Keylor Navas, tada još mladi golman koji će kasnije osvojiti tri Lige šampiona sa Real Madridom. Abengózar se priseća tog perioda kao privilegovanog vremena kada je mogao da igra protiv vrhunskih rivala: “Uvek sam se osećao kao privilegovan što sam mogao da živim taj profesionalni fudbal”. U sezoni 2011/12 njegov Albacete uspeva da eliminiše Atlético Madrid iz Kupa kralja pod vođstvom Gregoria Manzana.

Međutim, nakon epizode u Albaceteu sledi serija klubova nižih liga – Villarrobledo, Almansa, La Roda, Teruel, Ontinyent i Olímpic de Xàtiva. Tokom tih godina menja gradove i ekipe, ali priznaje da mu je porodica bila oslonac: “Uvek zahvaljujem porodici jer su me držali čvrsto na zemlji”. Nakon što shvata da ne može dalje od Segunda B nivoa i razmišljanja o budućnosti van fudbala, posvećuje se pripremama za posao u železnici.

Povratak kući: kapiten Sportinga i novi san

Kada dobija posao mašinovođe u Renfeu, Alberto Abengózar ipak ne napušta potpuno svoju strast prema fudbalu. Vraća se svom mestu – Sporting de Alcázar postaje njegov novi dom na terenu. Danas nosi kapitensku traku kluba iz rodnog grada dok paralelno radi kao mašinovođa. Klub sada ima priliku da ugosti prvoligaša Málaga CF na stadionu Manuel Delgado Meco u okviru Kupa kralja.

Za njega taj povratak znači mnogo više od igre – to je način da vrati zajednici ono što mu je fudbal dao tokom karijere: “Imam obavezu da pomažem mlađima i prenesem im sportsku kulturu koju treba negovati”. Posebno ga raduje što vidi ispunjene tribine i entuzijazam meštana zbog uspeha tima.

Spoj dve strasti – vozovi i fudbal

Iako svakodnevno upravlja vozovima kroz Španiju, Abengózar pronalazi vreme za treninge i utakmice svog kluba. Često direktno sa posla dolazi na teren kako bi pomogao ekipi koja sada igra važnu utakmicu protiv Málage. Kaže da ga motiviše želja da uživa u procesu bez obzira na rezultat: “Važno je uživati u procesu; to ponavljam svima oko sebe”.

Sada kada Sporting de Alcázar ima priliku za veliki meč protiv prvoligaša pred punim tribinama svog grada, Abengózar oseća veliko uzbuđenje pred možda najvažnijom utakmicom svoje karijere: “Biće to najuzbudljivija utakmica mog života”. Tako zatvara krug – od dečačkih snova do profesionalnog iskustva pa nazad među svoje ljude gde ponovo sanja velike stvari.

Alcázar de San Juan ponovo postaje nacionalna fudbalska pozornica, domaćin Malaga CF-u u eliminaciji Kupa kralja, više od tri decenije posle susreta sa Maradonom i Seviljom.

Sporting de Alcázar će ovog utorka, 27. oktobra, ugostiti Malaga CF na stadionu Manuel Delgado Meco u okviru eliminacije Kupa kralja. Povratak kupa predstavlja poseban trenutak za Alcázar de San Juan, grad koji pamti slavne dane kada je lokalni Gimnástico igrao protiv velikana španskog fudbala. Upravo tada je nastala čuvena fotografija sa Diegom Armandom Maradonom, koja i danas živi u sećanju grada.

Fudbal ima duboke korene u Alcázaru. Prve lopte zavrteli su krajem XIX veka, a tokom XX veka niču klubovi i društva. Poseban uspon beleži Gimnástico, klub koji je tokom sedamdesetih bio obnovljen i najviše vremena proveo u Tercera diviziji. Nikada nije stigao do Segunda B lige, ali je više puta bio blizu plasmana. Najvažnija generacija formirala se početkom devedesetih uz pomoć trenera Joaquina Caparrósa, koji je sezonu 1991/92. vodio prvi tim i istovremeno stvarao temelje školske sportske strukture grada.

Povratak Kupa kralja: istorijski kontekst i značaj

Caparrós je svojim radom postavio osnove koje su kasnije omogućile nezaboravne uspehe Gimnástica. U sezoni 1992/93. klub preuzima Esteban Castellanos. On vodi ekipu kroz neverovatnu seriju pobeda nad Toledo, Valdepeñasom i Eibarom (tada članom Segunde). Svaka eliminacija povećavala je euforiju među navijačima Alcázara i pretvarala lokalni tim u pravu nacionalnu senzaciju.

Sudbina ih potom spaja sa Seviljom koju vodi Carlos Bilardo — a najveća zvezda tog tima bio je Diego Armando Maradona. Prvi meč igra se na Municipal stadionu pred punim tribinama; Sevilla odnosi pobedu 0:2 bez prisustva Maradone na terenu, ali atmosfera dostiže vrhunac. Taj dvomeč bio je prvi put da jedan tim iz Primera zvanično dolazi u Alcázar.

Maradonina noć: simbol jednog grada

Revanš u Sevilli donosi trenutak za istoriju — sada je Maradona tu! Sevilla pobeđuje 5:0 (ukupno 7:0), ali rezultat bledi pred iskustvom koje su igrači Gimnástica stekli tog dana. Upravo tada nastaje legendarna fotografija sa Maradonom okruženim igračima iz Alcázara — slika koja simbolizuje koliko za mali grad znači plasman među najbolje.

Castellanos se priseća: „Bio je to impresivan doživljaj. U Pizjuanu smo na poluvremenu gubili samo 1:0 i imali dve stative… Ali neka nam ostane ono što smo proživeli.” Bilardo mu posle meča priznaje da nije mogao verovati da ekipu čine skoro isključivo lokalni igrači.

Lokalni heroji i nasleđe za budućnost

Većina igrača te legendarne ekipe potiče iz Castilla-La Mancha regiona; mnogi su rođeni baš u Alcázaru ili okolnim mestima. To nije bila selekcija stranaca za jedan meč — to su bili momci iz komšiluka koji su sanjali veliki fudbal.

Za grad od 30 hiljada stanovnika ta epizoda ostaje dokaz da strast prema sportu može dovesti na nacionalnu scenu čak i one koji nisu favoriti niti miljenici medija. Klub je time zauvek upisan na mapu španskog fudbala.

Manuel Delgado Meco – ime stadiona kao simbol tradicije

Danas stadion nosi ime Manuela Delgada Meca, nekadašnjeg igrača Gimnastica koji postaje jedan od pionira fizičke pripreme u španskom fudbalu. On potiče iz Alcázara de San Juan; karijeru počinje lokalno pa prelazi kroz mlađe kategorije Real Madrida pre nego što potpuno posveti život sportskoj nauci.

Sada, povodom duela Sporting de Alcázar – Malaga CF, grad ponovo diše kao nekada — spreman da još jednom pokaže koliko ljubav prema fudbalu može biti snažna pokretačka snaga.