Komercijalna banka integriše se u NLB Grupu, a za klijente ostaju isti računi i ugovori, dok država inkasira 387 miliona evra

NLB Komercijalna banka od 1. septembra 2026. posluje pod novim imenom NLB Banka, završavajući proces integracije u NLB Grupu. Ova promena usledila je nakon što je država 2020. prodala 83,23% akcija za 387 miliona evra. Time je ime Komercijalna banka, prepoznatljivo u srpskom bankarstvu 56 godina, otišlo u istoriju. Promena se odnosi samo na ime, dok svi pravni podaci, računi i obaveze prema klijentima ostaju neizmenjeni.

Proces integracije i ključni finansijski podaci

Komercijalna banka osnovana je 1970. godine u Beogradu, kao izdvojeni deo Jugobanke. Tokom četiri decenije, banka je preživela brojne krize: stečajnu opasnost 1984, raspad SFRJ, međunarodne sankcije i hiperinflaciju devedesetih. Za razliku od mnogih domaćih banaka, Komercijalna banka je uspešno opstala i postala jedan od lidera na tržištu. U jednom trenutku upravljala je deviznom štednjom od preko 1,7 milijardi evra, što je predstavljalo značajan udeo građanske štednje u Srbiji. Država je 2012. dokapitalizovala banku sa 100 miliona evra, a 2019. otkupila akcije međunarodnih institucija i povećala vlasništvo na 83,23%. Ugovor o prodaji tog paketa akcija Novoj ljubljanskoj banci potpisan je 26. februara 2020. po ceni od 387 miliona evra. Transakcija je završena 30. decembra 2020, čime je Komercijalna banka postala deo NLB Grupe.

Vlasničke promene i značaj za klijente

Nakon preuzimanja, NLB je tokom 2022. godine preuzeo i preostale akcije, pa je banka povučena sa Beogradske berze i postala stoprocentno vlasništvo NLB Grupe. Pravno spajanje NLB Banke Beograd i Komercijalne banke završeno je 29. aprila 2022, a nova banka nastavila je poslovanje pod imenom NLB Komercijalna banka. Od 1. septembra 2026. ime Komercijalne banke zvanično nestaje iz srpskog bankarstva. Za klijente, međutim, nema promena u brojevima računa, ugovorima, kreditima i depozitima. Promene će biti vidljive samo kroz novo ime na sajtu, aplikacijama, ekspoziturama i bankomatima.

Simbolički kraj ere i pozicija na tržištu

Iako se menja samo poslovno ime, za mnoge građane i privrednike kraj Komercijalne banke ima simbolički značaj. Banka je bila poznata po sloganu „Meni najbliža“ i širokoj mreži ekspozitura, posebno u manjim sredinama. Tokom decenija, kroz nju su prošli ključni ljudi domaćeg bankarstva, poput Ljubomira Mihajlovića, Ivice Smolića, Radisava Raja Rodića i Vladimira Medana. U periodu pred prodaju, banka je ostvarila dobit veću od osam milijardi dinara u 2018. godini, dok je 2019. imala rekordnih oko 74 miliona evra dobitka. Odluka o prodaji izazvala je podeljena mišljenja u javnosti. Država je isticala da je cena dobra u odnosu na regionalne transakcije, dok su pojedini stručnjaci smatrali da je trebalo zadržati veliku domaću banku. Na kraju, proces spajanja sa NLB Grupom završen je bez promene osnovnih uslova za klijente.

Uticaj na srpsko bankarstvo i očekivanja

Integracija Komercijalne banke u NLB Grupu deo je šireg trenda konsolidacije bankarskog sektora u Srbiji. Kao rezultat, klijenti dobijaju usluge velike regionalne banke, dok NLB jača poziciju na domaćem tržištu. Ime Komercijalne banke, koje je trajalo kroz brojne političke i ekonomske promene, od 1. septembra 2026. više se neće nalaziti na bankarskim ekspoziturama u Srbiji.

Tri velike manifestacije istovremeno okupljaju grafičku industriju, biro opremu i ambalažu u Hali 4 Beogradskog sajma

Beogradski sajam najavljuje početak jesenske sezone sa manifestacijom Grafima i sajmovima biro opreme i ambalaže, koji će trajati od 16. do 19. septembra u Hali 4. Ove manifestacije okupljaju ključne aktere iz grafičke industrije, tržišta biro opreme i sektora pakovanja, naglašavajući njihov značaj za privredne tokove u Srbiji i regionu.

Grafička industrija i tehnološke inovacije u fokusu

46. Međunarodni sajam grafičke, papirne i kreativne industrije, poznat kao Grafima, decenijama je centralno mesto za predstavljanje dostignuća u grafičkoj proizvodnji. Ova manifestacija ističe napredak u mašinskoj industriji, savremenim tehnologijama, namenskim IT rešenjima, dizajnerskom hardveru i softveru. Proizvodi grafičke industrije, uključujući ambalažu, reklamne materijale i uputstva za upotrebu, deo su svakog industrijskog proizvoda. Zbog toga je Grafima direktno povezana sa najznačajnijim privrednim tokovima.

Biro-ekspo i Pak am – tržište za kancelarijsku opremu i ambalažu

32. Biro-ekspo, međunarodni sajam informatičko-birotehničke opreme, predstavlja najvažnije regionalno tržište za kancelarijsku opremu, nameštaj i materijale. Na ovom sajmu promoviše se i prodaje najsavremenija oprema potrebna za poslovne prostore, kao i poslovna galanterija i reklamni pokloni. Peti Sajam pakovanja i ambalaže, Pak am, okuplja proizvođače i distributere različitih segmenata pakovanja, kao i mašina i opreme za ovaj sektor. Ova manifestacija pruža platformu za razmenu iskustava i predstavljanje inovacija u industriji ambalaže.

Važnost sajma za privredu i širi ekonomski kontekst

Održavanje ovih manifestacija na Beogradskom sajmu ima veliki uticaj na privredu, jer omogućava povezivanje preduzeća iz Srbije i inostranstva. Uporedo sa tim, sajmovi doprinose razmeni znanja i podstiču primenu naprednih tehnologija u industriji. Kao rezultat, domaća grafička i ambalažna industrija stiče pristup inovacijama i modernim trendovima, što je ključno za konkurentnost na međunarodnom tržištu. Pre svega, ovakva dešavanja omogućavaju malim i srednjim preduzećima da pronađu partnere i unaprede poslovanje. S druge strane, posetioci imaju priliku da se informišu o novim rešenjima i tehnologijama, što dodatno stimuliše celokupni sektor. Sve navedene manifestacije otvorene su za privrednike, stručnjake i širu javnost, čime Beogradski sajam potvrđuje svoju poziciju lidera u organizaciji industrijskih sajmova u regionu.

Nacrt zakona uređuje linijski i vanlinijski prevoz, kontroliše digitalne taksi aplikacije i poboljšava povezanost ruralnih područja

Javni prevoz u Srbiji uskoro bi mogao da funkcioniše po novim pravilima, jer se završava javna rasprava o Nacrtu zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Ova rasprava traje do 2. septembra i omogućava svim zainteresovanim stranama, uključujući državne organe, privredne subjekte i predstavnike sektora, da dostave sugestije resornom ministarstvu.

Javni prevoz u Srbiji: ključne izmene zakona

Prema Nacrtu zakona, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i radna grupa predložili su modernizaciju postojećeg pravnog okvira. Novi zakon usklađen je sa standardima Evropske unije i menja više od polovine važećih odredbi. Zakon precizno uređuje vrste domaćeg javnog prevoza putnika, uključujući linijski, vanlinijski i poseban linijski prevoz. Osim toga, omogućava opštinama iz istog okruga da zajednički organizuju međumesni prevoz kao uslugu od opšteg ekonomskog interesa. Time se rešava problem saobraćajne izolovanosti u ruralnim i planinskim sredinama, gde su linije često bile neisplative. Stanovnici ovih područja dobijaju bolji pristup lekarima, školama i drugim javnim uslugama.

Stroža pravila za taksi i međunarodni prevoz

Nacrt zakona uvodi jasna pravila za taksi prevoz i digitalne aplikacije. Takođe, svaka vožnja naručena putem aplikacije mora imati unapred poznatu cenu, usklađenu sa zvaničnom taksi tarifom lokalne samouprave. Time se sprečava da platforme samostalno formiraju cene, osiguravajući jednaku konkurenciju među taksi prevoznicima. Platforme će imati zakonsku obavezu da provere validnost taksi dozvola vozača, čime se suzbija nelegalna konkurencija. Inspekcijski nadzor biće unapređen, s ciljem efikasnijeg sprečavanja nelegalnog prevoza i obezbeđivanja zakonitog poslovanja prevoznika.

Međunarodni prevoz i prava prevoznika

Novi zakon detaljno reguliše uslove i postupke za međunarodni linijski i vanlinijski prevoz putnika. Uključuje izdavanje dozvola, vođenje putnih listova i pravila za saradnju nadležnih organa. Sprečavaju se zloupotrebe vanlinijskog prevoza, posebno pokušaji da se linijski prevoz obavlja bez potrebnih dozvola. Prava i obaveze stranih prevoznika biće jasno definisana, uz poštovanje principa reciprociteta i međunarodnih sporazuma. Time se obezbeđuje jednak tretman domaćih i stranih prevoznika i veća pravna sigurnost na međunarodnom tržištu.

Limo servisi, prevoz zaposlenih i podrška EU

Zakon preciznije definiše limo servis kao prevoz na osnovu unapred sklopljenog ugovora i poznate cene, uz mogućnost digitalnog naručivanja. Ova rešenja sprečavaju zloupotrebe i mešanje sa klasičnim taksi prevozom. U delu prevoza za sopstvene potrebe, kao što je prevoz zaposlenih, ukidaju se stroga ograničenja. Privredni subjekti će moći da koriste autobuse i na osnovu zakupa, bez obavezne kupovine vozila. Nacrt zakona finansiran je uz podršku Evropske unije, a u izradi su učestvovali Privredna komora Srbije i poslodavci iz drumskog saobraćaja. Konačno, svi zainteresovani mogu svoje sugestije dostaviti elektronski preko portala “e-Konsultacije”, na mejl drumski@mgsi.gov.rs ili pisanim putem na adresu ministarstva u Beogradu.