Porodični biznis u Čačku razvija inovativne napitke od lavande, sa 2.500 sadnica i širenjem na tržište Hrvatske

Ana Tomašević i Bojan Milenković razvijaju porodični biznis sa 2.500 sadnica lavande na imanju kod Čačka, donoseći proizvodnju likera od lavande u zemlju poznatu po šljivama i rakiji. Njihov brend Eden Origin plasira dva proizvoda, liker Viola Verde i sirup Ramonda, koji su ovog leta postali popularni u beogradskim koktel barovima. U prvoj godini testirali su kako lavanda uspeva na njihovoj zemlji, a sada pregovaraju o izvozu u Hrvatsku.

Biznis model sa fokusom na kvalitet i mali rizik

Odluku da pokrenu biznis u sektoru prerade lavande doneli su posle višegodišnjeg planiranja i istraživanja tržišta. Pre svega, izabrali su model postepenog ulaganja, koristeći sopstvena sredstva i pomoć porodice umesto kredita. „Nismo želeli da odmah uložimo veliki novac dok ne proverimo kako tržište reaguje na napitke od lavande“, kaže Bojan Milenković. Prvi proizvodi, liker Viola Verde (spoj lavande i vanile) i sirup Ramonda (kombinacija lavande i borovnice), razvijeni su nakon pažljivog testiranja receptura i uslova uzgoja. Kao rezultat, brend se sada pozicionira kao redak proizvođač inovativnih napitaka, dok je broj sadnica postepeno rastao do trenutnih 2.500.

Porodična organizacija i izazovi proizvodnje

U proizvodnji lavande i razvoju proizvoda učestvuje cela porodica, naročito tokom berbe koja je najzahtevniji period. Ana Tomašević ističe da znanje stečeno na ekonomskom fakultetu i iskustvo u razvoju inovacija olakšavaju pozicioniranje proizvoda i komunikaciju sa kupcima. S druge strane, većinu obaveza vezanih za proizvodnju, promociju i prodaju obavljaju sami, što im omogućava potpunu kontrolu nad kvalitetom i brendom. Osim toga, fleksibilnost porodičnog preduzeća omogućava brzu reakciju na promene tržišta.

Planovi za izvoz i širenje na nova tržišta

Trenutno su u pregovorima o izvozu proizvoda na tržište Hrvatske. Iako planiraju proširenje, Ana i Bojan naglašavaju da im je važniji kvalitet proizvoda od povećanja broja sadnica. Njihov pristup, inspirisan modelom malih serija i kontinuiranog unapređenja, smanjuje rizik i omogućava bolju prilagodbu tržištu. Liker od lavande u Čačku pokazuje da inovacije u poljoprivredi i prehrambenoj industriji mogu doneti uspeh i u tradicionalnim sredinama.

Dogovor sa Kancelarijom EU otvara mogućnost za olakšano izdavanje viza vozačima sa Zapadnog Balkana, dok se dalji koraci pažljivo prate

Prevoznici Srbije odložili su najavljenu blokadu granice 14. septembra, nakon što je postignut napredak u razgovorima sa Kancelarijom EU u Srbiji povodom izdavanja posebnih viza za profesionalne vozače sa Zapadnog Balkana. Ovu odluku saopštio je organizacioni odbor protesta iz Poslovnog udruženja Međunarodni transport (PUMED), navodeći da su inicirani institucionalni dogovori oko rešavanja ključnih prepreka za slobodan transport robe između Srbije i zemalja EU. Blokada granice, koja je prethodno planirana kao odgovor na probleme sa viznim režimom, sada je samo odložena, a ne otkazana.

Napredak u rešavanju pitanja viza vozača

Tokom poslednjih razgovora postignut je napredak u definisanju rokova za izdavanje posebnih viza za vozače sa Zapadnog Balkana. Ove vize su ključne za nesmetano poslovanje transportnog sektora. S druge strane, trenutna pravila Šengenskog sporazuma ograničavaju boravak vozača na 90 dana u periodu od 180 dana, što izaziva probleme u svakodnevnom radu i dovodi do hapšenja, deportacija ili zabrana ulaska za vozače. Ova ograničenja su, prema prevoznicima, od ranije tolerisana, ali su sada strogo sprovođena zahvaljujući novom digitalnom sistemu EES, koji povezuje sve članice Šengena.

Institucionalni dogovor kao prioritet

Prema saopštenju organizacionog odbora, odluka o odlaganju protesta doneta je kako bi se dala šansa institucionalnim rešenjima i realizaciji dogovorenih obaveza. „Primarni cilj Udruženja uvek je bio rešenje problema, a ne sam protest, pa smatramo da je u ovom trenutku odgovorno i svrsishodno dati šansu institucionalnom dogovoru i realizaciji preuzetih obaveza“, navodi se u saopštenju. Organizatori naglašavaju da će pažljivo pratiti realizaciju dogovorenih koraka i rokova, te da će, u slučaju opstrukcija ili odstupanja od dogovora, ponovo aktivirati proteste. Pored toga, diplomatske aktivnosti državnih institucija Srbije dovele su do napretka kod većeg broja članica EU, što dodatno ohrabruje prevoznike da sačekaju ishod pregovora.

Šira tržišna slika i ekonomski značaj

Prevoznici iz Srbije su i ranije prvi u regionu odustajali od protesta, što ih je izdvojilo u odnosu na kolege iz okolnih zemalja Zapadnog Balkana. Međutim, problemi sa vizama i ograničenjima boravka ostaju ozbiljan izazov za ceo transportni sektor regiona. Pravilno rešavanje ovog pitanja može direktno uticati na efikasnost i konkurentnost prevoznika, kao i na robni promet između Zapadnog Balkana i Evropske unije. Očekuje se da će dalji tok pregovora biti presudan za stabilnost sektora i nastavak izvoza i uvoza robe pod povoljnijim uslovima. U saopštenju je zaključeno da okupljanje prevoznika na granicama ostaje krajnja mera, ali da trenutni napredak daje osnov za optimizam. Javnost će biti blagovremeno obaveštena o svim daljim koracima i ishodu pregovora.

Rast cena ugostiteljskih usluga dvostruko nadmašio opštu inflaciju, dok je hrana poskupela 10,6 odsto prema podacima RZS

Republički zavod za statistiku objavio je da je inflacija u Srbiji pala na 2,2 odsto u avgustu 2026. godine u odnosu na avgust prošle godine. U istom periodu, cene u restoranima i hotelima porasle su 5,2 odsto, što je dvostruko brže od opšte inflacije. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje, koje obuhvataju osnovne životne troškove, u avgustu su bile više za 2,2 odsto nego godinu dana ranije, dok su u odnosu na jul ove godine porasle za 0,5 odsto.

Posmatrano od početka godine, ukupno povećanje cena iznosi 3,0 odsto. Najizraženiji rast zabeležen je u sektorima transporta sa 1,7 odsto i rekreacije, sporta i kulture sa 1,3 odsto. Nameštaj, oprema za domaćinstvo i usluge lične nege, kao i socijalna zaštita i ostale usluge, poskupeli su za 0,9 odsto. Ove promene ukazuju na raznolike trendove među glavnim grupama potrošnje.

Inflacija u Srbiji i rast cena u restoranima

U grupi hrana i bezalkoholna pića, alkoholna pića i duvan, kao i restorani i hoteli, cene su porasle po 0,4 odsto u odnosu na prethodni mesec. Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, kao i zdravlje, osiguranje i finansijske usluge zabeležili su rast od 0,3 odsto. Informisanje, komunikacije i obrazovanje beleže manji rast od 0,1 odsto. S druge strane, odeća i obuća pojeftinile su za 0,5 odsto.

Prema podacima RZS, cene ugostiteljskih usluga porasle su za 5,2 odsto u avgustu 2026. u poređenju sa avgustom 2025. godine. Ovaj rast cena u restoranima i hotelima je dvostruko viši od opšte inflacije, što ukazuje na specifične pritiske u ovom sektoru. Hrana u ugostiteljstvu poskupela je za 10,6 odsto, dok su gotova jela porasla za 8,9 odsto, variva za 8,7 odsto, a topla i hladna predjela za 6,5 odsto.

Rast cena pića i regionalne razlike

Alkoholna pića u ugostiteljskim objektima poskupela su za 5,5 odsto, dok su bezalkoholna pića zabeležila rast cena od 6,1 odsto. Prenoćišta su, za razliku od ostalih usluga, zabeležila blagi pad cena od 0,1 odsto.

U Vojvodini su ugostiteljske usluge poskupele više nego na republičkom nivou i to za 9,4 odsto. U istom periodu, hrana je u ovom regionu poskupela za 11,7 odsto, alkoholna pića za 7,0 odsto, bezalkoholna pića za 8,7 odsto, dok su prenoćišta skuplja za 2,3 odsto. Kao rezultat, troškovi izlaska i konzumacije u ugostiteljskim objektima u Vojvodini značajno su premašili prosek Srbije.

Ove promene pokazuju da inflacija u Srbiji usporava, ali pojedini sektori, posebno ugostiteljstvo, beleže nastavak rasta cena. Takođe, regionalne razlike dodatno utiču na opterećenje potrošača koji koriste ove usluge. Inflacija, kao mera ukupnog rasta cena na tržištu, i dalje ima direktan uticaj na životni standard građana, a praćenje sektorskih i regionalnih razlika postaje sve važnije za precizno sagledavanje ekonomske situacije.