Vlada Srbije produžila rok za subvencije na električna vozila, maksimalni iznos po vozilu ostaje 5.000 evra, ukupno dovoljno za 600 automobila

Vlada Srbije produžila je rok za podnošenje zahteva za subvencije za električna vozila do 1. decembra. Subvencije za električna vozila u Srbiji ostaju u istim iznosima, dok je za ovu godinu obezbeđeno ukupno 3 miliona evra, što omogućava podršku za oko 600 novih automobila.

Detalji o subvencijama za električna vozila u Srbiji

Prema novoj uredbi, građani, preduzetnici i pravna lica mogu da konkurišu za subvencije za električna vozila u Srbiji do 1. decembra, umesto do ranije planiranog 30. septembra. Subvencije se dodeljuju po redosledu pristiglih i kompletnih zahteva, sve dok ima sredstava u budžetu. Iznosi subvencija ostali su nepromenjeni: za novi električni automobil ili lako teretno vozilo do 3,5 tona dodeljuje se 5.000 evra, za električne motocikle, teške tricikle i četvorocikle 500 evra, a za mopede i lake tricikle 250 evra. Pravo na subvenciju imaju fizička lica, preduzetnici i kompanije, pod uslovom da je vozilo novo, odnosno da nije bilo korišćeno ili registrovano pre podnošenja zahteva. Subvencija može biti iskorišćena kao deo učešća za finansijski lizing ili za plaćanje dela kupoprodajne cene vozila. Zahtev se podnosi elektronski Ministarstvu zaštite životne sredine preko portala eUprava. Potrebna dokumentacija uključuje predračun dobavljača, predugovor, potvrdu o homologaciji, Certificate of Conformity (CoC) i dokaze o novosti vozila.

Budžet, prethodni rezultati i ograničenja programa

Za 2026. godinu država je obezbedila ukupno 3 miliona evra za subvencije za električna vozila u Srbiji, što je dovoljno za oko 600 vozila u kategoriji sa najvišom subvencijom. Prema zvaničnim podacima, prošle godine je odobreno 980 subvencija, a država je tada izdvojila 450 miliona dinara (3,8 miliona evra). Najveći deo tih subvencija dodeljen je pravnim licima, dok se hibridna vozila, iako ekološki prihvatljiva, ne subvencionišu već tri godine. Od 2020. godine do kraja 2025. subvencionisana je kupovina više od 3.800 vozila, pri čemu su ranijih godina dominirala hibridna vozila. Prema rečima ministarke zaštite životne sredine Sara Pavkov, ove godine je pristiglo oko 1.000 zahteva. Međutim, zvanična cifra od 600 vozila koja mogu biti subvencionisana u 2026. godini ukazuje na ograničen kapacitet aktuelnog programa. Odluka da hibridna vozila više ne budu deo subvencionisanja izazvala je komentare u sektoru, jer su ona u Evropi često viđena kao prelazno rešenje dok ne bude izgrađena potpuna infrastruktura za električnu mobilnost.

Prijava, procedura i značaj za tržište električnih vozila

Elektronska prijava i transparentna procedura omogućavaju efikasno sprovođenje programa subvencija za električna vozila u Srbiji. Nakon odobrenja subvencije, kupac ima osam dana da dostavi dokaze o kupovini ili zaključenju lizinga i uplati učešće. Kao rezultat ovih mera, od 2020. godine raste broj električnih automobila na domaćem tržištu, ali i dalje postoji značajna razlika u odnosu na evropske zemlje gde je penetracija električnih vozila veća. S druge strane, smanjenje ukupnog budžeta za subvencije u 2026. godini za 60 odsto u poređenju sa prethodnom godinom može ograničiti ukupan broj novih električnih vozila. Ova odluka ima direktan uticaj na dinamiku rasta sektora e-mobilnosti u Srbiji.

Dogovor sa Kancelarijom EU otvara mogućnost za olakšano izdavanje viza vozačima sa Zapadnog Balkana, dok se dalji koraci pažljivo prate

Prevoznici Srbije odložili su najavljenu blokadu granice 14. septembra, nakon što je postignut napredak u razgovorima sa Kancelarijom EU u Srbiji povodom izdavanja posebnih viza za profesionalne vozače sa Zapadnog Balkana. Ovu odluku saopštio je organizacioni odbor protesta iz Poslovnog udruženja Međunarodni transport (PUMED), navodeći da su inicirani institucionalni dogovori oko rešavanja ključnih prepreka za slobodan transport robe između Srbije i zemalja EU. Blokada granice, koja je prethodno planirana kao odgovor na probleme sa viznim režimom, sada je samo odložena, a ne otkazana.

Napredak u rešavanju pitanja viza vozača

Tokom poslednjih razgovora postignut je napredak u definisanju rokova za izdavanje posebnih viza za vozače sa Zapadnog Balkana. Ove vize su ključne za nesmetano poslovanje transportnog sektora. S druge strane, trenutna pravila Šengenskog sporazuma ograničavaju boravak vozača na 90 dana u periodu od 180 dana, što izaziva probleme u svakodnevnom radu i dovodi do hapšenja, deportacija ili zabrana ulaska za vozače. Ova ograničenja su, prema prevoznicima, od ranije tolerisana, ali su sada strogo sprovođena zahvaljujući novom digitalnom sistemu EES, koji povezuje sve članice Šengena.

Institucionalni dogovor kao prioritet

Prema saopštenju organizacionog odbora, odluka o odlaganju protesta doneta je kako bi se dala šansa institucionalnim rešenjima i realizaciji dogovorenih obaveza. „Primarni cilj Udruženja uvek je bio rešenje problema, a ne sam protest, pa smatramo da je u ovom trenutku odgovorno i svrsishodno dati šansu institucionalnom dogovoru i realizaciji preuzetih obaveza“, navodi se u saopštenju. Organizatori naglašavaju da će pažljivo pratiti realizaciju dogovorenih koraka i rokova, te da će, u slučaju opstrukcija ili odstupanja od dogovora, ponovo aktivirati proteste. Pored toga, diplomatske aktivnosti državnih institucija Srbije dovele su do napretka kod većeg broja članica EU, što dodatno ohrabruje prevoznike da sačekaju ishod pregovora.

Šira tržišna slika i ekonomski značaj

Prevoznici iz Srbije su i ranije prvi u regionu odustajali od protesta, što ih je izdvojilo u odnosu na kolege iz okolnih zemalja Zapadnog Balkana. Međutim, problemi sa vizama i ograničenjima boravka ostaju ozbiljan izazov za ceo transportni sektor regiona. Pravilno rešavanje ovog pitanja može direktno uticati na efikasnost i konkurentnost prevoznika, kao i na robni promet između Zapadnog Balkana i Evropske unije. Očekuje se da će dalji tok pregovora biti presudan za stabilnost sektora i nastavak izvoza i uvoza robe pod povoljnijim uslovima. U saopštenju je zaključeno da okupljanje prevoznika na granicama ostaje krajnja mera, ali da trenutni napredak daje osnov za optimizam. Javnost će biti blagovremeno obaveštena o svim daljim koracima i ishodu pregovora.

Rast cena ugostiteljskih usluga dvostruko nadmašio opštu inflaciju, dok je hrana poskupela 10,6 odsto prema podacima RZS

Republički zavod za statistiku objavio je da je inflacija u Srbiji pala na 2,2 odsto u avgustu 2026. godine u odnosu na avgust prošle godine. U istom periodu, cene u restoranima i hotelima porasle su 5,2 odsto, što je dvostruko brže od opšte inflacije. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje, koje obuhvataju osnovne životne troškove, u avgustu su bile više za 2,2 odsto nego godinu dana ranije, dok su u odnosu na jul ove godine porasle za 0,5 odsto.

Posmatrano od početka godine, ukupno povećanje cena iznosi 3,0 odsto. Najizraženiji rast zabeležen je u sektorima transporta sa 1,7 odsto i rekreacije, sporta i kulture sa 1,3 odsto. Nameštaj, oprema za domaćinstvo i usluge lične nege, kao i socijalna zaštita i ostale usluge, poskupeli su za 0,9 odsto. Ove promene ukazuju na raznolike trendove među glavnim grupama potrošnje.

Inflacija u Srbiji i rast cena u restoranima

U grupi hrana i bezalkoholna pića, alkoholna pića i duvan, kao i restorani i hoteli, cene su porasle po 0,4 odsto u odnosu na prethodni mesec. Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, kao i zdravlje, osiguranje i finansijske usluge zabeležili su rast od 0,3 odsto. Informisanje, komunikacije i obrazovanje beleže manji rast od 0,1 odsto. S druge strane, odeća i obuća pojeftinile su za 0,5 odsto.

Prema podacima RZS, cene ugostiteljskih usluga porasle su za 5,2 odsto u avgustu 2026. u poređenju sa avgustom 2025. godine. Ovaj rast cena u restoranima i hotelima je dvostruko viši od opšte inflacije, što ukazuje na specifične pritiske u ovom sektoru. Hrana u ugostiteljstvu poskupela je za 10,6 odsto, dok su gotova jela porasla za 8,9 odsto, variva za 8,7 odsto, a topla i hladna predjela za 6,5 odsto.

Rast cena pića i regionalne razlike

Alkoholna pića u ugostiteljskim objektima poskupela su za 5,5 odsto, dok su bezalkoholna pića zabeležila rast cena od 6,1 odsto. Prenoćišta su, za razliku od ostalih usluga, zabeležila blagi pad cena od 0,1 odsto.

U Vojvodini su ugostiteljske usluge poskupele više nego na republičkom nivou i to za 9,4 odsto. U istom periodu, hrana je u ovom regionu poskupela za 11,7 odsto, alkoholna pića za 7,0 odsto, bezalkoholna pića za 8,7 odsto, dok su prenoćišta skuplja za 2,3 odsto. Kao rezultat, troškovi izlaska i konzumacije u ugostiteljskim objektima u Vojvodini značajno su premašili prosek Srbije.

Ove promene pokazuju da inflacija u Srbiji usporava, ali pojedini sektori, posebno ugostiteljstvo, beleže nastavak rasta cena. Takođe, regionalne razlike dodatno utiču na opterećenje potrošača koji koriste ove usluge. Inflacija, kao mera ukupnog rasta cena na tržištu, i dalje ima direktan uticaj na životni standard građana, a praćenje sektorskih i regionalnih razlika postaje sve važnije za precizno sagledavanje ekonomske situacije.