Direktan dug 37,2 milijarde evra, a najveći iznos otpada na evroobveznice od 10,3 milijarde evra

Ukupan javni dug Srbije na kraju januara 2026. godine iznosio je 39 milijardi evra, što predstavlja 41,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prema najnovijim ekonomskim analizama, direktan dug iznosi 37,2 milijarde evra, dok su indirektne obaveze, odnosno državne garancije, na nivou od 1,8 milijardi evra.

Posmatrajući strukturu zaduženja, najveći deo javnog duga čine evroobveznice sa iznosom od 10,3 milijarde evra. Državne dugoročne hartije od vrednosti u dinarima slede sa 6,5 milijardi evra, a krediti poslovnih banaka iznose 5,2 milijarde evra. Kredit Export – Import Bank of China dostiže 2,7 milijardi evra, dok Srbija na ime kredita stranih vlada duguje 2,6 milijardi evra.

Na poslednjoj aukciji, država je uspela da proda samo deo planiranih državnih obveznica, uz prinos od 4,55 odsto, koji je viši od kuponske stope od 4,5 odsto. To znači da su investitori kupovali obveznice po nižoj ceni od nominalne, što povećava efektivni trošak zaduživanja. Kamata se investitorima isplaćuje svake godine 30. jula, do 2030. godine, kada se isplaćuje i glavnica.

Prema rečima Vladimira Vasića, direktora i osnivača „BBS Capital investment group“, finansiranje putem obveznica je standardan i poželjan način državnog zaduživanja. On ističe: „To što je kod Srbije oko četvrtine duga u obveznicama govori da se država sve više oslanja na tržišne izvore finansiranja, što je generalno pozitivno, jer povećava transparentnost i tržišnu disciplinu.“

Vasić dodaje da nisko interesovanje investitora za obveznice predstavlja signal upozorenja, jer tržište poručuje da ponuđeni prinos nije dovoljno atraktivan ili je percepcija rizika porasla. „Investitori danas mogu da ostvare solidne prinose i na ‘sigurnijim’ tržištima kao što su SAD ili EU, a povećana je i globalna neizvesnost“, navodi Vasić.

Država planira dva nova reotvaranja petogodišnjih obveznica u drugom kvartalu 2026. godine, i to 12. maja i 9. juna, sa planiranim obimom prodaje od po 10 milijardi dinara po aukciji. Glavni broker u „Momentum sekjuritiz“ Nenad Gujaničić navodi da je zaduživanje kroz obveznice najefikasniji i najtransparentniji način finansiranja, ali napominje da je šteta što domaće sekundarno tržište nije razvijenije.

Zaključak je da će cena zaduživanja Srbije u narednom periodu u značajnoj meri zavisiti od poverenja investitora i uslova na globalnom finansijskom tržištu.

Odluka o zabrani izvoza nafte i derivata produžena do 2. maja, uz podsećanje na prethodnu meru iz marta

Vlada Republike Srbije donela je odluku o produženju privremene zabrane izvoza nafte i naftnih derivata do 2. maja, saopšteno je nakon sednice održane u četvrtak. Ova mera, koja je prethodno uvedena početkom marta, ima za cilj sprečavanje kritične nestašice i zaštitu domaćeg tržišta u uslovima smanjenja globalne ponude.

Prema izmenjenoj odluci, zabrana izvoza obuhvata dizel, benzin i sirovu naftu i odnosi se na sve vidove transporta. Prvobitno je mera važila do 19. marta, a novo produženje usledilo je nakon procene aktuelne situacije na svetskom tržištu, koje karakterišu poremećaji u snabdevanju i rast cena.

Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva energetike, glavni razlog za produženje zabrane je očuvanje stabilnosti snabdevanja domaćeg tržišta i sprečavanje skoka cena nafte i derivata. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je: “Suština ove zabrane je zaštita domaćeg tržišta od nestašica i skoka cena, a usled globalnih poremećaja na svetskom tržištu.”

Na svetskom tržištu nafta je nedavno dostigla cenu od skoro 105 dolara po barelu, dok je u prethodnim danima zabeležen i skok cene iznad 110 dolara po barelu. U regionu su posledice već vidljive – dizel u Nemačkoj dostigao je rekordnih 2,3 evra po litru, a u Sjedinjenim Američkim Državama gorivo je najskuplje u tzv. „Trampovim“ državama.

Vlada Srbije najavila je da će pratiti kretanja na svetskom tržištu nafte i u skladu sa tim donositi naredne odluke o eventualnom produženju ili izmeni zabrane izvoza.

Benzin na nemačkom tržištu porastao na 2,129 evra po litru, dok su u SAD poskupljenja najveća u državama gde je pobedio Donald Tramp

Prema podacima nemačkog auto-kluba ADAC, cena dizela u Nemačkoj dostigla je rekordnih 2,327 evra po litru početkom aprila, čime je prethodni maksimum iz marta 2022. premašen za 0,6 centi. Istovremeno, cena benzina porasla je na 2,129 evra po litru, što je najviši nivo u ovoj godini. Uprkos odluci nemačke vlade da od 1. aprila uvede ograničenje i dozvoli pumpama da cene goriva menjaju najviše jednom dnevno, prosečna cena je prvog dana primene porasla za skoro osam centi. Stručnjaci upozoravaju na mogućnost uvođenja dodatnih marži od strane naftnih kompanija.

Cene dizela na evropskom tržištu dostigle su najviši nivo od 2022. godine, a fjučersi na dizel porasli su na više od 200 dolara po barelu, odnosno 1,498 dolara po toni, uz dnevni rast od gotovo deset odsto na londonskoj berzi. Prema analizama, glavni uzroci su poremećaji u snabdevanju izazvani ratom u Iranu i zatvaranjem Ormuskog moreuza. Od početka sukoba 28. februara, cene su gotovo udvostručene.

U Sjedinjenim Američkim Državama, prema analizi Američkog automobilskog udruženja (AAA), najveći skok cena benzina u poslednjih mesec dana zabeležen je u državama u kojima je na izborima 2024. pobedio Donald Tramp. Najveći rast cena registrovan je u Juti, gde je cena porasla za 1,46 dolara po galonu (odnosno 39 centi po litru), zatim u Arizoni (+1,37), Floridi (+1,35), Ajdahu (+1,30), Kentakiju (+1,27), Nevadi (+1,24) i Tenesiju (+1,23). Nacionalni prosek za regularni benzin porastao je za 1,08 dolara, dostigavši 4,08 dolara po galonu (1,08 dolara po litru).

Najviša cena goriva i dalje je u državama sa tradicionalno višim porezima, kao što su Kalifornija (5,89 dolara), Havaji (5,55), Vašington (5,37) i Oregon (4,97). Prema istraživanju, 76 odsto Amerikanaca ne odobrava politiku Donalda Trampa kada je reč o cenama goriva. Stručnjaci upozoravaju da, ukoliko se energetska kriza ne reši, prosečne cene mogu dostići 4,50 ili čak 5 dolara po galonu do prazničnog vikenda za Dan sećanja, koji ove godine traje od 22. do 25. maja.