Lučki radnici u Hamburgu, Bremerhavenu i Vilhelmshafenu zahtevaju povećanje satnice od 8,2 odsto za 11.000 zaposlenih

Šest nemačkih luka nastavilo je štrajk upozorenja uz obustavu pretovara koja može trajati do 24 sata. Hamburg, Bremerhaven i Vilhelmshafen su među najvažnijim lukama pogođenim ovom akcijom. Prema saopštenju sindikata Verdi, štrajkovi upozorenja u Hamburgu, Bremerhavenu i Vilhelmshafenu počeli su u ponedeljak uveče. Ostale luke, uključujući Bremen, Emden i Brake, pridružile su se u utorak ujutru. Sindikat je naveo da će akcija trajati do kraja dana.

Satnica i zahtevi radnika ključni za štrajk u šest nemačkih luka

Povod za štrajk u šest nemačkih luka jesu kolektivni pregovori između sindikata Verdi iz Berlina i poslodavačkog udruženja Centralni savez nemačkih morskih luka (ZDS) iz Hamburga. Pregovori su počeli u julu. Verdi traži povećanje satnice od 8,2 odsto za oko 11.000 zaposlenih, uz trajanje ugovora od godinu dana i insistira na trećoj rundi pregovora. ZDS je do sada izneo dve ponude. Najnovija predviđa povećanje satnice od 5,1 odsto i ugovor tokom kojeg nema štrajkova u trajanju od 19 meseci. Verdi je odbio ovu ponudu, navodeći da je većina radnika ocijenila predlog kao nezadovoljavajući. Prema podacima sindikata, na skupu kod hamburškog kontejnerskog terminala Burhartkaj učestvovalo je oko 2.100 lučkih radnika.

Uticaj štrajka na nemački transportni sektor i lanac snabdevanja

Kompanije za pretovar robe, među kojima su Eurogate, HHLA i J.Müller Weser, saopštile su da je pretovar u pogođenim lukama ograničen ili delimično potpuno obustavljen. Kao rezultat, štrajkovi upozorenja direktno utiču na pouzdanost nemačkih morskih luka i stvaraju dodatni pritisak na lance snabdevanja u industriji i trgovini. Florijan Kajzinger, glavni izvršni direktor ZDS-a, ocenio je da su štrajkovi upozorenja nesrazmerni. On je istakao: „Obustave rada narušavaju pouzdanost morskih luka i dodatno pritiskaju lance snabdevanja u industriji i trgovini.“ Pored toga, štrajk u šest nemačkih luka dolazi u trenutku kada su lanci snabdevanja pod opterećenjem zbog šireg ekonomskog konteksta u Nemačkoj. Industrija se suočava sa gubitkom radnih mesta i visokim troškovima energije, što dodatno komplikuje situaciju. Ova dešavanja pokazuju značaj kolektivnih pregovora za održivost transportnog sektora i stabilnost nemačke privrede.

Novi pogon u radnoj zoni Sever obuhvatiće 42.000 kvadrata, sa godišnjim kapacitetom od 36 miliona lajsni

Minth Metal Parts Balkan, deo kineske Minth grupacije, dobio je građevinsku dozvolu za izgradnju četvrte fabrike automobilske industrije u Majuru kod Šapca. Vrednost investicije iznosi 1.727.824.852,80 dinara bez PDV-a. Prema rešenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ukupna bruto površina novog kompleksa biće 42.114,18 kvadratnih metara.

Minth investira u Šapcu: detalji nove fabrike

Nova fabrika kompanije Minth investira 1,73 milijarde dinara i nalaziće se u radnoj zoni Sever u Šapcu, na parceli od 100.000 kvadrata. Kompleks će sadržati proizvodni objekat sa administrativnim delom (20.445,22 m2), objekat sa trafostanicom (20.301,11 m2), dve portirnice, vage za kamione, skladište za sirovine, platoe za opremu, pumpno postrojenje, rezervoar za hidrantsku mrežu, plato za pranje automobila, instalacioni most, paviljone za pušače i totem. Planirana godišnja proizvodnja do 2033. godine iznosiće 36 miliona dekorativnih lajsni i 136 miliona zaptivnih delova od aluminijuma, nerđajućeg čelika i plastičnog peleta.

Ekološki i industrijski značaj investicije

Ministarstvo zaštite životne sredine prethodno je dalo saglasnost kompaniji Minth Metal Parts Balkan na studiju procene uticaja ovog projekta na životnu sredinu. To je važan korak, posebno jer automobilska industrija ima značajan uticaj na lokalnu zajednicu i zapošljavanje. Ova četvrta investicija Minth grupacije u Šapcu dodatno jača poziciju grada kao industrijskog centra Srbije. Prvi Minthov pogon za proizvodnju aluminijumskih delova otvoren je 2022. godine, nakon čega su usledile topionica za preradu aluminijuma i fabrika kućišta za baterije električnih automobila.

Dugoročne implikacije za automobilski sektor Srbije

Uporedo sa tim, nova fabrika osnažuje industrijsku zonu Majur i doprinosi diverzifikaciji domaće prerađivačke industrije. Štaviše, ova investicija može pospešiti razvoj dobavljačkog lanca i povećati konkurentnost srpskog automobilskog sektora u regionu. S obzirom na planirane kapacitete, očekuje se da će Minthova ulaganja imati pozitivan uticaj na zaposlenost i lokalnu ekonomiju Šapca. Takođe, ulaganje potvrđuje nastavak trenda dolaska stranih investitora u Srbiju, sa naglaskom na proizvodnju sa visokom tehnološkom komponentom.

Javne licitacije se održavaju u više gradova širom Srbije, prodaja isključivo u grupama, detalji dostupni na sajtu Pošte Srbije

Pošta Srbije najavila je javne licitacije za prodaju 14 grupa rashodovanih vozila, koje će biti održane od 1. septembra do 6. oktobra širom zemlje. Predmet prodaje su teretna i putnička vozila koja su rashodovana, a prodaja će biti organizovana isključivo u grupama, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Pošta Srbije prodaje rashodovana vozila: termini i lokacije licitacija

Prva javna licitacija za rashodovana vozila Pošte Srbije biće održana 1. septembra u Subotici. Već 2. i 3. septembra licitacije će biti organizovane na više lokacija u Beogradu, gde će biti ponuđene grupe vozila iz beogradskih radnih jedinica. Sledeći gradovi u kojima će biti organizovane licitacije su Novi Sad (8. septembar), Šabac (15. septembar), Sremska Mitrovica (17. septembar) i Požarevac (22. septembar).

Osim toga, licitacije su zakazane i za Užice 25. septembra i Kragujevac 30. septembra. Početkom oktobra, javne licitacije biće održane u Kraljevu 2. oktobra i u Nišu 6. oktobra. Detaljne informacije o proceduri licitacije, katalogu i lokacijama vozila, kao i terminima za razgledanje, dostupne su na zvaničnoj internet stranici Pošte Srbije.

Ekonomija javne prodaje i značaj za Poštu Srbije

Zbog toga što se prodaja rashodovanih vozila organizuje isključivo u grupama, potencijalni kupci mogu da planiraju svoje investicije i procene ekonomsku isplativost nabavke većeg broja vozila odjednom. Proces javne licitacije omogućava transparentnost i fer tržišnu utakmicu, što je važno za sve učesnike, ali i za kompaniju koja prodaje imovinu.

Javne licitacije ovog tipa predstavljaju deo redovne prakse velikih državnih preduzeća u Srbiji. Na taj način kompanije kao što je Pošta Srbije optimizuju svoje vozne parkove i reinvestiraju sredstva u modernizaciju ili nabavku novih vozila. Istovremeno, ovakve prodaje mogu stimulisati sekundarno tržište polovnih vozila, što ima širi ekonomski uticaj, posebno za mala i srednja preduzeća zainteresovana za povoljniju kupovinu transportnih sredstava.

Procedura i dostupnost informacija o licitacijama

Sve relevantne informacije o proceduri sprovođenja licitacija, kao i o tome koja rashodovana vozila su uključena u svaku grupu, dostupne su javnosti na sajtu Pošte Srbije. Katalog sa detaljima vozila i termini za razgledanje omogućiće potencijalnim kupcima da detaljno procene isplativost i stanje ponuđenih vozila. Kao rezultat, javna prodaja rashodovanih vozila putem licitacija doprinosi transparentnosti i efikasnosti u upravljanju imovinom državnih preduzeća.

Pored toga, ovakve aktivnosti predstavljaju deo šireg trenda modernizacije poslovanja u javnom sektoru Srbije. Pošta Srbije, sprovodeći javne licitacije, nastavlja praksu racionalizacije i osavremenjavanja voznog parka, čime doprinosi boljoj optimizaciji internih resursa i jačanju konkurentnosti na tržištu.