Lučki radnici u Hamburgu, Bremerhavenu i Vilhelmshafenu zahtevaju povećanje satnice od 8,2 odsto za 11.000 zaposlenih

Šest nemačkih luka nastavilo je štrajk upozorenja uz obustavu pretovara koja može trajati do 24 sata. Hamburg, Bremerhaven i Vilhelmshafen su među najvažnijim lukama pogođenim ovom akcijom. Prema saopštenju sindikata Verdi, štrajkovi upozorenja u Hamburgu, Bremerhavenu i Vilhelmshafenu počeli su u ponedeljak uveče. Ostale luke, uključujući Bremen, Emden i Brake, pridružile su se u utorak ujutru. Sindikat je naveo da će akcija trajati do kraja dana.

Satnica i zahtevi radnika ključni za štrajk u šest nemačkih luka

Povod za štrajk u šest nemačkih luka jesu kolektivni pregovori između sindikata Verdi iz Berlina i poslodavačkog udruženja Centralni savez nemačkih morskih luka (ZDS) iz Hamburga. Pregovori su počeli u julu. Verdi traži povećanje satnice od 8,2 odsto za oko 11.000 zaposlenih, uz trajanje ugovora od godinu dana i insistira na trećoj rundi pregovora. ZDS je do sada izneo dve ponude. Najnovija predviđa povećanje satnice od 5,1 odsto i ugovor tokom kojeg nema štrajkova u trajanju od 19 meseci. Verdi je odbio ovu ponudu, navodeći da je većina radnika ocijenila predlog kao nezadovoljavajući. Prema podacima sindikata, na skupu kod hamburškog kontejnerskog terminala Burhartkaj učestvovalo je oko 2.100 lučkih radnika.

Uticaj štrajka na nemački transportni sektor i lanac snabdevanja

Kompanije za pretovar robe, među kojima su Eurogate, HHLA i J.Müller Weser, saopštile su da je pretovar u pogođenim lukama ograničen ili delimično potpuno obustavljen. Kao rezultat, štrajkovi upozorenja direktno utiču na pouzdanost nemačkih morskih luka i stvaraju dodatni pritisak na lance snabdevanja u industriji i trgovini. Florijan Kajzinger, glavni izvršni direktor ZDS-a, ocenio je da su štrajkovi upozorenja nesrazmerni. On je istakao: „Obustave rada narušavaju pouzdanost morskih luka i dodatno pritiskaju lance snabdevanja u industriji i trgovini.“ Pored toga, štrajk u šest nemačkih luka dolazi u trenutku kada su lanci snabdevanja pod opterećenjem zbog šireg ekonomskog konteksta u Nemačkoj. Industrija se suočava sa gubitkom radnih mesta i visokim troškovima energije, što dodatno komplikuje situaciju. Ova dešavanja pokazuju značaj kolektivnih pregovora za održivost transportnog sektora i stabilnost nemačke privrede.

Broj izdatih građevinskih dozvola u Nemačkoj dostigao 126.300 u prvoj polovini 2026. godine, najviši skok od 2016.

Nemačka je u prvoj polovini 2026. godine zabeležila rast broja izdatih građevinskih dozvola za stanove od 15,1 odsto. Ukupno je izdato 126.300 dozvola za stanove, uključujući nove i postojeće zgrade, što je prema podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis) najviši procentualni rast u prvom polugodištu od 2016. godine. Ovaj skok u segmentu stanogradnja u Nemačkoj dolazi nakon dve godine sa izuzetno niskom aktivnošću, kada su izdate dozvole bile blizu istorijskih minimuma iz 2011. godine.

Međugodišnji rast i istorijska perspektiva

Statistički podaci pokazuju da je samo u junu 2026. godine u Nemačkoj odobrena izgradnja 21.600 stanova. To je povećanje od 13,8 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Međutim, stručnjaci iz Destatis-a ističu da ovaj rast dolazi posle perioda sa minimalnim brojem izdatih dozvola, što znači da je i dalje potrebno vreme za stabilizaciju sektora. Uporedo sa tim, tržište nekretnina u Nemačkoj suočavalo se sa izazovima tokom 2024. i 2025. godine, kada je broj dozvola bio na najnižem nivou decenije.

Tržišni sentiment i industrijski kontekst

Prema izveštaju minhenskog Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo), poslovni sentiment u nemačkoj stanogradnji blago se poboljšao tokom jula 2026. godine. To ukazuje na određeni optimizam među investitorima i građevinskim kompanijama. Kao rezultat ovog oporavka, očekuje se da povećanje broja građevinskih dozvola polako počne da daje pozitivne efekte u građevinskoj industriji. S druge strane, sektor još nije dostigao širinu i stabilnost zabeležene u ranijim godinama.

Izjave i implikacije za tržište

„Povećanje broja građevinskih dozvola polako daje rezultate u industriji, ali predstoji nam dug put do šireg i stabilnog rasta“, izjavio je Klaus Volrabe, rukovodilac istraživanja u Ifo institutu. On je naglasio da iako postoje pozitivni signali, oporavak tržišta stanogradnje zahteva dodatno vreme i strukturalne promene. U međuvremenu, dinamika u sektoru stanogradnje ostaje predmet pažnje investitora i državnih institucija. Ova kretanja su naročito važna za širu ekonomiju Nemačke, jer građevinska industrija ima multiplikativni efekat na zapošljavanje i ekonomski rast.

Širi ekonomski značaj i izazovi

Stanogradnja u Nemačkoj tradicionalno predstavlja važan indikator ekonomskog zdravlja zemlje. Povećanje broja dozvola može značiti budući rast investicija, ali i veću ponudu na tržištu nekretnina. Ipak, s obzirom na prethodne godine sa niskim brojem dozvola, tržište će morati da nadoknadi zaostatak kako bi zadovoljilo potražnju. Zbog toga analitičari prate dalji razvoj događaja u ovom sektoru, koji može imati direktan uticaj na druge industrijske grane i ukupni bruto domaći proizvod.

Javne licitacije se održavaju u više gradova širom Srbije, prodaja isključivo u grupama, detalji dostupni na sajtu Pošte Srbije

Pošta Srbije najavila je javne licitacije za prodaju 14 grupa rashodovanih vozila, koje će biti održane od 1. septembra do 6. oktobra širom zemlje. Predmet prodaje su teretna i putnička vozila koja su rashodovana, a prodaja će biti organizovana isključivo u grupama, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Pošta Srbije prodaje rashodovana vozila: termini i lokacije licitacija

Prva javna licitacija za rashodovana vozila Pošte Srbije biće održana 1. septembra u Subotici. Već 2. i 3. septembra licitacije će biti organizovane na više lokacija u Beogradu, gde će biti ponuđene grupe vozila iz beogradskih radnih jedinica. Sledeći gradovi u kojima će biti organizovane licitacije su Novi Sad (8. septembar), Šabac (15. septembar), Sremska Mitrovica (17. septembar) i Požarevac (22. septembar).

Osim toga, licitacije su zakazane i za Užice 25. septembra i Kragujevac 30. septembra. Početkom oktobra, javne licitacije biće održane u Kraljevu 2. oktobra i u Nišu 6. oktobra. Detaljne informacije o proceduri licitacije, katalogu i lokacijama vozila, kao i terminima za razgledanje, dostupne su na zvaničnoj internet stranici Pošte Srbije.

Ekonomija javne prodaje i značaj za Poštu Srbije

Zbog toga što se prodaja rashodovanih vozila organizuje isključivo u grupama, potencijalni kupci mogu da planiraju svoje investicije i procene ekonomsku isplativost nabavke većeg broja vozila odjednom. Proces javne licitacije omogućava transparentnost i fer tržišnu utakmicu, što je važno za sve učesnike, ali i za kompaniju koja prodaje imovinu.

Javne licitacije ovog tipa predstavljaju deo redovne prakse velikih državnih preduzeća u Srbiji. Na taj način kompanije kao što je Pošta Srbije optimizuju svoje vozne parkove i reinvestiraju sredstva u modernizaciju ili nabavku novih vozila. Istovremeno, ovakve prodaje mogu stimulisati sekundarno tržište polovnih vozila, što ima širi ekonomski uticaj, posebno za mala i srednja preduzeća zainteresovana za povoljniju kupovinu transportnih sredstava.

Procedura i dostupnost informacija o licitacijama

Sve relevantne informacije o proceduri sprovođenja licitacija, kao i o tome koja rashodovana vozila su uključena u svaku grupu, dostupne su javnosti na sajtu Pošte Srbije. Katalog sa detaljima vozila i termini za razgledanje omogućiće potencijalnim kupcima da detaljno procene isplativost i stanje ponuđenih vozila. Kao rezultat, javna prodaja rashodovanih vozila putem licitacija doprinosi transparentnosti i efikasnosti u upravljanju imovinom državnih preduzeća.

Pored toga, ovakve aktivnosti predstavljaju deo šireg trenda modernizacije poslovanja u javnom sektoru Srbije. Pošta Srbije, sprovodeći javne licitacije, nastavlja praksu racionalizacije i osavremenjavanja voznog parka, čime doprinosi boljoj optimizaciji internih resursa i jačanju konkurentnosti na tržištu.