Očekuje se preko 40.000 tona kajsije i 25.000 tona trešnje, pad cena moguć uz visoke troškove proizvodnje
Voćarska sezona u Srbiji donosi optimizam nakon tri godine suše i mraza, pri čemu stručnjaci procenjuju da bi ukupna berba mogla da dostigne oko 1,35 miliona tona voća u 2026. godini. Posebno visok prinos očekuje se kod kajsije, sa više od 40.000 tona, i trešnje, sa preko 25.000 tona, što predstavlja rekord na domaćem tržištu.
Prema rečima proizvođača iz Ritopeka, prošle godine rod trešnje nije dostigao ni 30 odsto ovogodišnjeg nivoa, dok je tadašnja cena bila povoljna za one koji su imali roda. “Kad bi ove godine prosečna cena bila bar oko 350 dinara, to bi za nas bila odlična cena”, navodi Zlatko Ignjatović, voćar iz Ritopeka.
Iako je deo voćnjaka bio izložen mrazu tokom prvomajskih praznika, očekuje se dobar rod i kod višnje i jabuke, kao i kod drugih voćnih kultura. Profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe: “Kod kajsije možemo očekivati preko 40.000 tona, a kod trešnje preko 25.000 tona, tako da je reč o rekordu – to su brojke koje očekujemo. Jedino iznenađenje koje bi moglo da se desi jeste pojava grada, ali to je faktor koji ne utiče toliko kao pozni prolećni mrazevi.” Keserović ocenjuje da će dobar rod verovatno oboriti maloprodajnu cenu voća, dok će trešnje, borovnice i maline najvišeg kvaliteta zadržati visoke cene.
U Institutu za voćarstvo u Čačku upozoravaju na nesklad između rasta prinosa i zarade proizvođača. Aleksandar Leposavić iz Instituta navodi: “Nažalost, proizvođači najmanje zarađuju. To je opomena, odnosno signal za inspekcije da vide sa otkupljivačima, preprodavcima i prerađivačima. Očigledno postoji nesklad, jer kupci često plaćaju znatno višu, pa i nerealnu cenu koja ne odražava stvarno stanje ponude i potražnje.”
Kada je reč o ostalim voćnim vrstama, očekuje se oko 45.000 tona maline, što je manje od prosečnih 65.000 tona, ali znatno više od prošlogodišnjih 18.000 tona. U proizvodnji šljive očekuje se oko 300.000 tona, što je tri puta više nego prethodne godine.
Iako povećanje ponude može dovesti do pada cena na tržištu, proizvođači se suočavaju sa visokim troškovima repromaterijala i energenata, što utiče na njihovu zaradu. Voće najvišeg kvaliteta zadržaće visoku cenu, dok će potrošači imati koristi od povećane dostupnosti i potencijalnog sniženja cena određenih sorti.
