Kompanija potpisala ugovor na 25 godina, izgrađeno postrojenje snage 103 MV i sanirana stara deponija

Kompanija Beo Čista Energija, koju čine Veolia (Francuska), Itochu (Japan) i fond Marguerite, dobila je nagradu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za izuzetnu primenu mera zaštite životne sredine i društvene odgovornosti u okviru javno-privatnog partnerstva sa Gradom Beogradom. Nagrada je uručena tokom godišnjeg sastanka EBRD-a u Rigi, saopštila je kompanija. Projekat javno-privatnog partnerstva potpisan je u septembru 2017. godine i obuhvata usluge prerade i odlaganja komunalnog i građevinskog otpada na period od 25 godina.

U okviru projekta, izgrađeno je postrojenje za proizvodnju energije iz otpada snage 103 MV koje koristi komunalni otpad za dobijanje električne i toplotne energije kao zamene za fosilna goriva. Takođe su izgrađeni sanitarna deponija sa iskorišćenjem deponijskog gasa i prečišćavanjem procednih voda, kao i postrojenje za reciklažu otpada od građenja i rušenja koje obezbeđuje materijal za izgradnju puteva.

Direktorka za životnu sredinu i održivost EBRD-a, Maja Henerkes, naglasila je da se ovaj projekat izdvaja po primeni visokih standarda u oblasti zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja, uz ostvarivanje merljivih rezultata. “Ovaj projekat predstavlja izuzetan primer kako inovativna struktura projekta i snažna posvećenost svih uključenih strana mogu da prevaziđu složene ekološke i društvene izazove”, izjavila je Henerkes.

Projekat je prvi u Srbiji koji je uspostavio integrisani sistem upravljanja otpadom, uključujući i sanaciju stare zatvorene nesanitarne deponije. Realizuje se uz finansijsku podršku Međunarodne finansijske korporacije (IFC), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojne banke Austrije (OeEB).

Datum predaje poreskih rešenja je 8. jun, a obveznici moraju prijaviti izmene u roku od 15 dana

Poreska uprava Republike Srbije započela je danas dostavu poreskih rešenja građanima koji ostvaruju prihod od izdavanja nekretnina po principu “stana na dan” za 2026. godinu, objavljeno je na zvaničnom sajtu Poreske uprave. Svim poreskim obveznicima koji se bave pružanjem ugostiteljskih usluga biće uručena rešenja za utvrđivanje obaveze po osnovu poreza na prihod za sledeću godinu.

Prema zvaničnom saopštenju, datum predaje rešenja pošti radi uručenja svim obveznicima je 8. jun i važi za sve korisnike ove usluge. U obavezi su i svi oni koji tokom godine započnu ili prestanu sa pružanjem ugostiteljskih usluga, kao i oni kod kojih dođe do izmena elemenata bitnih za visinu poreske obaveze, da u roku od 15 dana od nastanka promene podnesu Poresku prijavu za utvrđivanje poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (Obrazac PPDG-4R) organizacionoj jedinici Poreske uprave nadležnoj za teritoriju na kojoj se nalazi ugostiteljski objekat.

Ova mera ima za cilj praćenje i uredno oporezivanje prihoda iz segmenta izdavanja nekretnina na kraći vremenski period. Poreska uprava napominje da je obaveza prijave i izmirenja poreskih obaveza zakonski propisana i da će kontrola biti nastavljena tokom cele godine.

Više informacija i detalja o prijavi i poreskim obavezama dostupno je na zvaničnom sajtu Poreske uprave.

Trošak za EXPO i povezane projekte 3,4 milijarde evra, izdvajanja za puteve porasla 80 odsto u odnosu na ugovorene iznose

Fiskalni savet ocenio je da nova Fiskalna strategija Srbije obezbeđuje stabilnost javnih finansija kroz održive budžetske deficite i postepeno smanjenje javnog duga, ali upozorava na nedostatak jasnog plana za rešavanje ključnih razvojnih problema. Prema nacrtu strategije za 2027. godinu, sa projekcijama do 2029, deficit budžeta planiran je na nivou od tri odsto BDP-a za 2026. i 2027. godinu, dok se za 2028. i 2029. predviđa smanjenje na 2,5 odsto. Javni dug bi trebalo da opadne sa 44,7 na 43,9 odsto BDP-a do kraja 2029. godine, što Fiskalni savet smatra realnim i u skladu sa fiskalnim pravilima.

Iako Strategija formalno navodi prioritete kao što su energetika, obrazovanje, zdravstvo i poljoprivreda, Fiskalni savet ističe da dokument ne sadrži dovoljno detalja o konkretnim merama, troškovima i očekivanim efektima na budžet i privredu. Posebno su istaknuti izazovi poput usporavanja rasta zaposlenosti, pada konkurentnosti pojedinih grana, smanjenog priliva stranih direktnih investicija u odnosu na deficit tekućeg računa, kao i nejasne strategije za prilagođavanje energetskog sektora evropskom CBAM mehanizmu, što može povećati troškove elektroprivrede.

Savet upozorava i da Strategija prikazuje stanje javnih finansija povoljnijim nego što zapravo jeste. Kao rizike navode moguće novo zaduživanje EPS-a sa državnim garancijama, potencijalne troškove rešavanja statusa NIS-a i činjenicu da, iako je javni dug relativno nizak, Srbija plaća znatno više kamate od proseka Evropske unije.

Kada je reč o velikim infrastrukturnim projektima, procenjuje se da će troškovi za EXPO i povezane projekte dostići oko 3,4 milijarde evra, dok su izdvajanja za osam velikih putnih pravaca povećana za 80 odsto u odnosu na prvobitne ugovore. Fiskalni savet kritikuje nedovoljnu transparentnost javnih investicija i nedostatak jasnog prioritizovanja ulaganja.

Poljoprivreda je istaknuta kao sektor u kojem budžetska izdvajanja kontinuirano rastu, dok proizvodnja stagnira, zbog čega je, prema Savetu, neophodna reforma sistema subvencija, a ne samo povećanje sredstava.

Zaključak Fiskalnog saveta je da strategija postavlja dobar okvir za makroekonomsku stabilnost, ali ostaje slabija kao razvojni plan koji bi trebalo da unapredi konkurentnost i dugoročni rast domaće privrede.