Neto priliv stranih investicija pao na 2,28 milijardi evra, maloprodaja povećana za 5,5 odsto
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije porastao je za 1,3 odsto u januaru 2026. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine, prema podacima iz biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT), koji zajednički izdaju Ekonomski institut u Beogradu i Privredna komora Srbije. Najveći doprinos rastu došao je iz sektora ostalih usluga, neto poreza i građevinarstva, dok je industrija imala negativan uticaj i smanjila ukupni rast BDP-a za 1,7 procentnih poena.
Prema analizi, rast BDP-a bi premašio tri procenta da je industrijska proizvodnja ostala na prošlogodišnjem nivou. Kao jedan od glavnih razloga slabijih rezultata industrije navodi se otežan rad Rafinerije nafte u Pančevu, što je značajno uticalo na smanjenje planiranog privrednog rasta.
Industrijski sektor nije pod pritiskom samo u Srbiji, već i u najvećem delu Evrope. Kod ključnih trgovinskih partnera iz evrozone dinamika industrijske proizvodnje je i dalje slaba, dok su indeksi aktivnosti u proizvodnji ispod granice rasta. Indeks menadžera nabavke (PMI) u Evropskoj uniji u januaru 2026. iznosio je 49,5 poena, u Nemačkoj 49,1, a u Italiji 48,1, pri čemu vrednosti ispod 50 ukazuju na pad aktivnosti.
Srbija je početkom 2026. godine zadržala lidersku poziciju među evropskim zemljama po rastu prometa u trgovini na malo. Prema podacima Evrostata, realni promet u maloprodaji, izražen u stalnim cenama, povećan je za 5,5 odsto na godišnjem nivou. Potrošnju i dalje podstiču veće plate i penzije, kao i povoljniji kreditni uslovi, dok je krajem 2025. godine dostignuta dugoročno planirana prosečna neto zarada od oko 1.000 evra.
Inflacija u Srbiji nastavila je trend usporavanja, pa je međugodišnji rast potrošačkih cena u januaru 2026. iznosio 2,4 odsto, dok je mesečna inflacija bila 0,3 odsto. Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena, inflacija je iznosila 2,7 odsto, što je iznad proseka Evropske unije od dva odsto i evrozone od 1,7 procenata. Veće stope inflacije od Srbije imalo je sedam od 27 članica EU, a najviše su zabeležene u Rumuniji (8,5 odsto), Slovačkoj (4,3), Estoniji (3,8) i Hrvatskoj (3,6 procenata).
Zabeležen je i pad neto priliva stranih direktnih investicija tokom 2025. godine, koji je iznosio 2,28 milijardi evra, što je oko 50 odsto manje nego prethodne godine. Ukupan priliv investicija stranih kompanija bio je 3,48 milijardi evra, dok je odliv investicija domaćih firmi u inostranstvo povećan na oko 1,2 milijarde evra. Vlasnička ulaganja, uključujući reinvestiranu dobit, čine oko 69 odsto ukupnog priliva.
Analitičari ocenjuju da su stabilna potrošnja, rast zarada i niska inflacija trenutno glavni oslonci privredne aktivnosti Srbije na početku 2026. godine.
