Više od trećine uvoza čine repromaterijali, dok domaće firme postaju zavisne od stranih dobavljača
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2025. godini uvezla robu u vrednosti od 41,9 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 7,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Više od trećine ukupnog uvoza činili su repromaterijali i sirovine neophodne za domaću industriju, uključujući metale, hemikalije, plastiku, poluproizvode i industrijske materijale. Najveći deo ovih komponenti bio je namenjen mašinskom, automobilskom i građevinskom sektoru.
Srbija je tokom prošle godine uvezla aluminijum, bakar i cink za ukupno 1,2 milijarde evra, dok je uvoz gvožđa i čelika premašio milijardu evra. Za polimerske sirovine izdvojeno je skoro 800 miliona evra, što ukazuje na zavisnost industrije od uvoza i za materijale koje ima domaću proizvodnju.
Domaće firme navode da teško pronalaze pouzdane dobavljače koji mogu da garantuju dovoljan obim i kvalitet sirovina na duži rok, zbog čega su prinuđene da glavne repromaterijale nabavljaju iz inostranstva. Strane kompanije u Srbiji uglavnom se oslanjaju na globalne lance snabdevanja i centralizovane modele nabavke, pa domaći proizvođači retko dobijaju priliku za dugoročnu saradnju.
Razvoj industrije dodatno komplikuje činjenica da Srbija više ne proizvodi mnoge sirovine koje su nekada bile osnov domaće industrije. Privatne firme nisu uspele da popune prazninu nastalu nakon gašenja društvenih preduzeća, dok strane firme uglavnom proizvode za izvoz. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Predrag Bjelić, ističe da „Srbija najviše trguje sa privredom u Evropi, ali u našem izvozu sve više ima stranih komponenti. Kupujemo sirovine iz Bosne, Makedonije, Nemačke, preradimo ih i izvozimo u Evropsku uniju.“
Bjelić skreće pažnju na rast udela azijskih, posebno kineskih, komponenti u srpskom izvozu poslednje dve godine. Kineske kompanije ulažu u proizvodnju ruda i guma u Srbiji, a to, prema njegovim rečima, pomaže Kini da kroz izvoz proizvoda iz naše zemlje zaobiđe trgovinske barijere Evropske unije.
Tekstilna industrija, nekada snažna u bivšoj Jugoslaviji, danas u potpunosti zavisi od uvoza. Željko Pavlović, vlasnik firme Textil Užice, navodi da se sav materijal nabavlja iz Turske i Kine, dok domaća proizvodnja beleži skromne kapacitete i nije konkurentna. Turski i kineski proizvođači istovremeno postaju konkurencija domaćim firmama, što je dodatno olakšano ukidanjem carina za robu iz tih zemalja i državnim subvencijama za otvaranje fabrika u Srbiji.
Pavlović smatra da je obnavljanje zaokruženog modela proizvodnje teško ostvarivo bez značajnih državnih subvencija, koje trenutno nisu izvodljive za domaću ekonomiju.
Ove tendencije ukazuju na sve veću uvoznu zavisnost domaće industrije, dok strani investitori i internacionalni lanci snabdevanja nastavljaju da oblikuju strukturu domaće proizvodnje.
