Prinos na petogodišnje obveznice porastao sa 4,59 na 5 odsto, javni dug centralnog nivoa iznosi 4.600 milijardi dinara
Republika Srbija se ove nedelje zadužila 27,6 milijardi dinara (oko 235 miliona evra) prodajom dinarskih obveznica, pri čemu je prinos investitorima povećan na pet odsto. Na aukciji su prodate petogodišnje državne obveznice iz reotvorene emisije, prvobitno emitovane 28. jula 2023. godine, a dospevaju 30. jula 2030. godine, sa kuponskom stopom od 4,5 odsto. Tržište je procenilo da je za privlačenje investitora potrebna viša zarada, pa je ponuđen prinos od pet odsto, što je za 0,41 procentnih poena više u poređenju sa prodajom iz iste emisije u maju, kada je prinos bio 4,59 odsto godišnje za obveznice u iznosu 2,2 milijarde dinara.
Analizom ovogodišnjih aukcija iste hartije od vrednosti vidi se postepen rast prinosa: u januaru je iznosio 4,49 odsto, na februar i mart 4,55 odsto, u maju 4,59 odsto, a u junu pet odsto. Ključni razlog naglog rasta su pogoršani uslovi zaduživanja usled geopolitičkih poremećaja.
Fiskalni savet ističe da, pored nivoa javnog duga kao udeo u BDP-u, treba pratiti i troškove kamata. Srbija se zadužuje po kamatnim stopama koje su skoro dvostruko više od proseka EU, izdvajajući za kamate 1,9 odsto BDP-a, dok je prosek EU 2,1 odsto, iako je javni dug Srbije približno upola manji od evropskog proseka.
Prema izveštaju Uprave za javni dug za april, učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u iznosilo je 41,5 odsto, dok je javni dug sektora države bio 41,9 odsto. Ukupan javni dug centralnog nivoa smanjen je za 17,1 milijardu dinara i krajem aprila iznosio je 4.600 milijardi dinara (39,2 milijarde evra). Emisija dve evroobveznice i jedne u dolarima, ukupno tri milijarde evra, nije evidentirana u aprilski izveštaj.
Do sada je tokom 2026. održano sedam aukcija državnih hartija od vrednosti, ukupnog obima 1,2 milijarde evra. Planirano je da država u ovoj godini zaduži 8,3 milijarde evra, a do maja je već emitovanjem obveznica obezbeđeno oko polovine tog iznosa.
Fiskalna strategija predviđa smanjenje javnog duga sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto do kraja 2029. godine. Fiskalni savet ocenjuje da je i pored stabilnosti javnih finansija, prostor za fiskalnu politiku u srednjem roku uži nego što brojke sugerišu.
