Industrijska proizvodnja porasla 6,4 odsto u martu, robni izvoz povećan 15,4 odsto, budžetski deficit manji za 80,3 milijarde dinara
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvom tromesečju 2026. godine realno je porastao za tri odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što prema podacima Evrostata predstavlja najbolji rezultat u Evropi, navodi se u izveštaju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). Ključni izvori rasta su segment ‘ostale’ usluge, neto porezi i trgovina, dok su građevinarstvo i industrija zabeležili pad.
U martu 2026. godine zabeležen je snažan oporavak industrijske proizvodnje, koja je međugodišnje porasla za 6,4 odsto, dok je prerađivački sektor imao rast od 8,4 odsto. Prema MAT-u, privremena normalizacija poslovanja Pančevačke rafinerije nafte, koja posluje u okviru Naftne industrije Srbije, imala je izrazito pozitivan uticaj na dinamiku prerađivačkog sektora.
Vrednost spoljnotrgovinske razmene nastavila je da raste u martu – robni izvoz povećan je za 15,4 odsto, uvoz za 6,3 odsto, dok je deficit u robnoj razmeni smanjen za 23,2 odsto. U periodu januar-mart 2026. pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 84,5 odsto, naspram 79,1 odsto godinu ranije. Budžetski deficit Srbije u prva tri meseca iznosio je 97,9 milijardi dinara, što je za 80,3 milijarde dinara bolji rezultat od planiranog za taj period.
Srbija je, prema evidenciji Evrostata, ostala u evropskom vrhu i po međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo početkom 2026. godine. MAT navodi da je izuzetna međugodišnja ekspanzija u maloprodaji u martu bila posledica i baznog efekta prošlogodišnjih unutrašnjih političkih dešavanja i bojkota velikih trgovinskih lanaca.
U februaru i martu 2026. zabeležena je mesečna inflacija od po 0,5 odsto, dok je međugodišnja inflacija iznosila 2,5 odsto, odnosno 2,8 odsto. Inflacija se kretala u okviru cilja Narodne banke Srbije, na nivou nižem od tri odsto, a rast međugodišnje inflacije u martu bio je isključivo rezultat povećanja nebazne inflacije, usled prestanka važenja ograničenja marži u trgovini robom široke potrošnje.
Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena, međugodišnja inflacija u Srbiji u martu iznosila je 3,1 odsto, dok je u Evropskoj uniji bila 2,8 odsto, a u evrozoni 2,6 odsto. Od 27 članica EU, veću međugodišnju inflaciju od Srbije imalo je 11 zemalja, među kojima su Rumunija sa devet odsto, Hrvatska sa 4,6 odsto i Litvanija sa 4,4 odsto. Smanjenje međugodišnje inflacije zabeleženo je samo u Sloveniji, Slovačkoj i Švedskoj.
U izveštaju se navodi da će u narednom periodu poseban izazov predstavljati kretanje cena energije, imajući u vidu krizu na svetskom tržištu izazvanu smanjenjem ponude nafte i naftnih derivata usled rata u Persijskom zalivu.
