Najmanje 30 odsto sredstava ide u zelene projekte, EBRD ulaže ukupno 10,6 milijardi evra u Srbiji

NLB Komercijalna banka nastavlja saradnju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) kroz novu kreditnu liniju od 70 miliona evra, namenjenu unapređenju finansiranja malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Sredstva će biti usmerena na obrtna sredstva i investicije privatnog sektora, sa posebnim akcentom na kompanije izvan velikih urbanih centara, čime se doprinosi ravnomernom regionalnom razvoju.

Poseban deo programa odnosi se na podršku zelenoj tranziciji, pri čemu će najmanje 30 odsto ukupne sume biti namenjeno projektima energetske efikasnosti i razvoju obnovljivih izvora energije. Ova inicijativa omogućava klijentima pristup dugoročnim i konkurentnim izvorima finansiranja, a NLB Komercijalna banka dodatno potvrđuje svoju stratešku opredeljenost za podršku domaćoj privredi.

Evropska banka za obnovu i razvoj je jedan od vodećih institucionalnih investitora u Srbiji, sa ukupno više od 10,6 milijardi evra uloženih kroz 405 projekata do danas. Ključni fokus ulaganja EBRD-a u Srbiji su jačanje konkurentnosti privatnog sektora, razvoj zelene ekonomije i unapređenje održive infrastrukture.

Obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti i dodatni izveštaji uvode nove troškove za agencije u Srbiji

Nacrt izmena Zakona o računovodstvu, koji je Ministarstvo finansija objavilo, otvara javnu raspravu do 15. maja i donosi nove obaveze za računovođe i poreske savetnike u Srbiji. Aktuelni zakon iz 2019. godine već je uveo strože uslove poslovanja i profesionalne licence za računovodstvene agencije, dok su zaposleni u firmama na pozicijama šefova računovodstva ili finansijskih direktora izuzeti iz istih procedura. Novi nacrt predviđa dodatne obaveze izveštavanja i uvođenje obaveznog osiguranja od profesionalne odgovornosti.

Računovođe upozoravaju da stalno rade pod pritiskom rokova i čestih promena propisa, kao i komplikovanih elektronskih sistema, što svaku novu obavezu čini dodatnim opterećenjem. Navode da su brojni elektronski servisi poput Sistema elektronskih faktura (SEF), elektronskih otpremnica i e-bolovanja puštani u rad pre nego što su bili tehnički stabilni, što im svakodnevno stvara administrativne i IT probleme. Kao primer navode obavezu izrade elektronskih otpremnica i za kupovinu od 200 grama kafe za kancelariju i komplikovanu proceduru elektronskog potpisivanja kod e-bolovanja.

Obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti, koje donosi novi zakon, računovođe vide kao novi finansijski udar na tržište već opterećeno damping cenama i nelojalnom konkurencijom. Knjigovođe ističu da su godinama prihvatale poslove po niskim cenama kako bi privukle klijente, te sada teško mogu da opravdaju povećanje cena usluga, čak i kada država uvede nove obavezne troškove.

Dodatno, deo struke kritikuje proces licenciranja računovođa, ocenjujući da je veliki deo gradiva na ispitima teorijski i nije vezan za svakodnevnu praksu, pa formalne licence ne garantuju praktično znanje. Profesionalne organizacije insistiraju na obnavljanju licenci, članarinama i obaveznim seminarima, dok deo računovođa smatra da će novi zakon praktično nametnuti članstvo u Savezu računovođa i revizora Srbije, uz dodatne troškove za edukaciju i stručne skupove.

Računovođe i poreski savetnici napominju i da su poreski propisi često nejasni i zahtevaju dodatna tumačenja Ministarstva finansija, čija mišljenja nisu obavezujuća i ne pružaju potpunu pravnu sigurnost. U ovakvim uslovima, troškovi stručnih seminara, časopisa i vebinara dodatno opterećuju budžet firmi i agencija, dok ključni problemi u praksi, prema mišljenju struke, ostaju nereseni.

Očekuje se preko 40.000 tona kajsije i 25.000 tona trešnje, pad cena moguć uz visoke troškove proizvodnje

Voćarska sezona u Srbiji donosi optimizam nakon tri godine suše i mraza, pri čemu stručnjaci procenjuju da bi ukupna berba mogla da dostigne oko 1,35 miliona tona voća u 2026. godini. Posebno visok prinos očekuje se kod kajsije, sa više od 40.000 tona, i trešnje, sa preko 25.000 tona, što predstavlja rekord na domaćem tržištu.

Prema rečima proizvođača iz Ritopeka, prošle godine rod trešnje nije dostigao ni 30 odsto ovogodišnjeg nivoa, dok je tadašnja cena bila povoljna za one koji su imali roda. “Kad bi ove godine prosečna cena bila bar oko 350 dinara, to bi za nas bila odlična cena”, navodi Zlatko Ignjatović, voćar iz Ritopeka.

Iako je deo voćnjaka bio izložen mrazu tokom prvomajskih praznika, očekuje se dobar rod i kod višnje i jabuke, kao i kod drugih voćnih kultura. Profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe: “Kod kajsije možemo očekivati preko 40.000 tona, a kod trešnje preko 25.000 tona, tako da je reč o rekordu – to su brojke koje očekujemo. Jedino iznenađenje koje bi moglo da se desi jeste pojava grada, ali to je faktor koji ne utiče toliko kao pozni prolećni mrazevi.” Keserović ocenjuje da će dobar rod verovatno oboriti maloprodajnu cenu voća, dok će trešnje, borovnice i maline najvišeg kvaliteta zadržati visoke cene.

U Institutu za voćarstvo u Čačku upozoravaju na nesklad između rasta prinosa i zarade proizvođača. Aleksandar Leposavić iz Instituta navodi: “Nažalost, proizvođači najmanje zarađuju. To je opomena, odnosno signal za inspekcije da vide sa otkupljivačima, preprodavcima i prerađivačima. Očigledno postoji nesklad, jer kupci često plaćaju znatno višu, pa i nerealnu cenu koja ne odražava stvarno stanje ponude i potražnje.”

Kada je reč o ostalim voćnim vrstama, očekuje se oko 45.000 tona maline, što je manje od prosečnih 65.000 tona, ali znatno više od prošlogodišnjih 18.000 tona. U proizvodnji šljive očekuje se oko 300.000 tona, što je tri puta više nego prethodne godine.

Iako povećanje ponude može dovesti do pada cena na tržištu, proizvođači se suočavaju sa visokim troškovima repromaterijala i energenata, što utiče na njihovu zaradu. Voće najvišeg kvaliteta zadržaće visoku cenu, dok će potrošači imati koristi od povećane dostupnosti i potencijalnog sniženja cena određenih sorti.