Najveći rast proizvođačkih cena zabeležen u Bugarskoj 14,5 odsto, a mesečni rast u Danskoj 3 odsto

Industrijske proizvođačke cene u Evrozoni zabeležile su u aprilu najveći međugodišnji rast u poslednje tri godine, sa povećanjem od 4,9 odsto, prema podacima Evrostata. Identican godišnji rast od 4,9 odsto registrovan je i na nivou Evropske unije. Istovremeno, proizvođačke cene su u Evrozoni porasle 0,6 odsto na mesečnom nivou, dok je u Evropskoj uniji mesečni rast iznosio 0,7 odsto.

Cene energenata u Evrozoni zabeležile su skok od 12,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Kod intermedijarnih dobara zabeležen je rast od 3,9 odsto, kapitalna dobra su porasla 2,1 odsto, trajna potrošačka dobra 2,7 odsto, dok su cene netrajnih potrošačkih dobara zabeležile pad od 0,2 odsto.

Bugarska je prijavila najveći godišnji rast proizvođačkih cena od 14,5 odsto, zatim Litvanija sa 13,1 odsto i Rumunija sa 11,5 odsto. Sa druge strane, najizraženiji pad zabeležen je u Luksemburgu, gde su proizvođačke cene pale za 3,7 odsto, zatim Estoniji 1,2 odsto i Kipru 0,7 odsto.

Na mesečnom nivou, intermedijarna dobra u Evrozoni zabeležila su rast cena od 1,8 odsto, kapitalna dobra 0,3 odsto, a trajna potrošačka dobra su takođe porasla, dok su cene netrajnih potrošačkih dobara ostale stabilne. Cene energije su na mesečnom nivou zabeležile pad od 0,4 odsto.

U Danskoj je na mesečnom nivou zabeležen najveći rast cena od 3 odsto, u Hrvatskoj 2,7 odsto, dok je u Belgiji rast bio 2,4 odsto. Najveći mesečni pad zabeležen je u Francuskoj sa 2,1 odsto, Estoniji 0,8 odsto i Švedskoj 0,3 odsto, prema zvaničnim podacima Evrostata.

U parku će biti dostupno 14 hala površine po 280 kvadrata i 39 kancelarija, prvi stanari stižu u septembru

Industrijsko-tehnološki park Kruševac uskoro otvara vrata sa 14 proizvodnih hala, svaka površine 280 kvadratnih metara, i 39 kancelarija spremnih za inovacije i razvoj poslovanja. Više od 200 korisnika moći će da koristi ove kapacitete, a prvi stanari očekuju se početkom septembra, izjavila je direktorka parka Martina Manojlović.

Park, koji je u razvoju poslednjih šest godina, izdvaja se u regionu kao jedini industrijski park sa naučnom komponentom, dok su ostali parkovi u Srbiji i na Balkanu više orijentisani na naučno-tehnološki segment. “Mi imamo i tu naučnu komponentu i svakako će biti mesta za nauku, inovacije, startapove i spin-of kompanije, ali naš park je jedinstven zato što je industrijski. Imaćemo 14 hala, svaka površine 280 kvadratnih metara, što znači da će postojati i proizvodni prostor za razvoj industrije u našem gradu”, izjavila je Manojlović.

Park je opisan kao “pametna zgrada”, “mala fabrika velikih preduzeća” i “stanica za budućnost”. Cilj je da se dođe do svakog inovatora iz regiona i šire, kao i da park bude mesto susreta preduzetnika za razmenu ideja i iskustava. Poseban akcenat biće na podršci porodičnom i inovativnom preduzetništvu, kao i lakoj industriji.

U biznis inkubatoru već se pripremaju budući stanari, a uslovi za ulazak u park su definisani. “Upravni odbor će odlučivati o tome koje su kompanije najpogodnije za razvoj poslovanja u našem parku, ali ćemo podržati sve ljude sa dobrim idejama i pružiti šansu svakome ko ima inovativan pristup razvoju preduzetništva”, navela je Manojlović.

Veliko interesovanje za prostor pokazale su domaće, ali i strane kompanije, uključujući i predloge iz Kine i Rusije na nedavnom sajmu tehnologije. U okviru kompleksa biće izgrađene i kongresne i sajamske sale, restoran, teretana i organizovano čuvanje dece, kako bi korisnici imali sve uslove za celodnevni rad.

Industrijsko-tehnološki park Kruševac biće deo izložbe EXPO 2027 u Beogradu, gde se tokom tri meseca očekuje učešće oko 120 zemalja.

Sertifikati i brodarske knjižice iz Srbije sada važe na plovnim putevima EU, uklonjena administrativna prepreka

Evropska komisija priznala je sertifikate o stručnoj osposobljenosti, brodarske knjižice i brodske dnevnike koje izdaje Srbija za unutrašnju plovidbu, saopštio je Stalni sekretarijat Transportne zajednice. Ova odluka usvojena je početkom juna 2026. godine i predstavlja važan korak za Srbiju u procesu dalje integracije sa evropskim transportnim sistemom.

Prema saopštenju Transportne zajednice, priznavanje dokumenata Srbije znači da će profesionalni dokumenti članova posade iz Srbije biti priznati na unutrašnjim plovnim putevima Evropske unije, čime se uklanja značajna administrativna prepreka i otvaraju nove mogućnosti za brodske radnike, kompanije i transportne operatere.

Direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, Matej Zakonjšek, izjavio je da je ovo „veliki korak napred za Srbiju i za integraciju zapadnog Balkana u transportno tržište EU-a“ i dodao: „Priznavanje dokumenata Srbije u oblasti unutrašnje plovidbe olakšaće kvalifikovanim radnicima rad na evropskim plovnim putevima i ojačati ulogu Srbije u regionalnoj i evropskoj transportnoj povezanosti“.

U saopštenju se navodi da je ova odluka rezultat četverogodišnjeg intenzivnog rada institucija Srbije, uz kontinuiranu podršku Transportne zajednice i saradnju sa Evropskom komisijom. Uklanjanjem administrativne prepreke stvaraju se nove mogućnosti za mobilnost, zapošljavanje i poslovnu prekograničnu saradnju.

Transportna zajednica ističe da odluka Evropske komisije potvrđuje da je Srbija preduzela neophodne mere kako bi njen sistem izdavanja dokumenata ispunjavao iste zahteve koji važe u Evropskoj uniji. Ova prekretnica direktno je povezana i sa Akcijskim planom nove generacije Transportne zajednice za vodni transport, čiji je cilj da podrži sigurniji, savremeniji i bolje povezan sistem unutrašnje plovidbe na Zapadnom Balkanu.