Gubitak skoro milion ljudi i 30% inženjerskog kadra procenjen na do 16% BDP-a, potencijalni rast do 7%
Srbija je od 1991. godine do danas izgubila 963.000 stanovnika, što je gotovo milion ljudi, a istovremeno je zabeležen odlazak skoro 30% inženjera obrazovanih u bivšoj Jugoslaviji, istaknuto je na Kopaonik biznis forumu. Prema izveštaju Međunarodne finansijske korporacije (IFC), ovaj gubitak stručnog kadra odražava se i na ekonomske rezultate zemlje.
Bodin Bulatović iz IFC naveo je da je paradoksalno što je Srbija izgubila oko 4% do 5% ukupnog stanovništva, iako je zabeležen migracioni priliv iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i drugih delova bivše Jugoslavije. Ipak, struktura migracije pokazuje da je od 1991. do danas zemlju napustilo 963.000 ljudi, od kojih je skoro 30% inženjera, što predstavlja ozbiljan izazov za privredni razvoj. Potencijalni prihod izgubljen zbog odlaska inženjera procenjuje se na iznos između 11,6 i 15,5 milijardi dolara, što je približno do 16% BDP-a. Ovaj iznos je, prema rečima Bulatovića, gotovo četiri puta veći od godišnjih stranih direktnih investicija u Srbiji.
„To je, čak i u lošoj godini ili čak u nižem trendu, skoro četiri puta više od stranih direktnih investicija. Dakle, ovo je ogroman odliv ljudi, ali ne samo to već i izgubljeni rast BDP-a kroz talente, znanje koje je trajno ‘autsorsovano’. I sada veliki broj obrazovanih IT inženjera napušta zemlju“, rekao je Bulatović.
Viši ekonomista Svetske banke za Srbiju, Lazar Šestović, ocenio je da srpska ekonomija može da postigne prosečan rast BDP-a i do 7%, podsećajući da je u periodu od 25 godina, počev od kasnih šezdesetih, zemlja imala rast veći od 5%. Šef Kancelarije Svetske banke za Srbiju, Nikola Pontara, naglasio je da region Zapadnog Balkana može da udvostruči ljudski kapital i da je put ka Evropskoj uniji otvoren, što bi dodatno podstaklo privredni rast i smanjilo rizik od gubitka stručnog kadra.
Stručnjaci smatraju da je za oporavak privrede i povećanje BDP-a ključno zadržavanje i povratak visokoobrazovanih kadrova, pre svega inženjera, kao i jačanje inovacionog potencijala. Ove mere bi mogle doprineti ostvarivanju većeg privrednog rasta i približavanju proseku razvijenih evropskih zemalja.
