Connect with us

Domaće

Srbija izdvojila 5,17 milijardi evra za otplatu javnog duga u 2025. godini

Za otplatu glavnice izdvojeno 420,62 milijarde dinara, kamate i provizije dostigle 186,87 milijardi dinara

Published

2 hours ago

on

pexels-photo-11505601

Za otplatu glavnice izdvojeno 420,62 milijarde dinara, kamate i provizije dostigle 186,87 milijardi dinara

Republika Srbija je tokom 2025. godine za servisiranje javnog duga izdvojila ukupno 607,49 milijardi dinara (5,17 milijardi evra), pokazuju najnoviji podaci o centralnom budžetu. Ova sredstva su bila namenjena otplati glavnice, kao i pokrivanju troškova kamata, provizija i ostalih izdataka povezanih sa državnim zaduživanjem.

U okviru ukupnih izdataka, za otplatu glavnice javnog duga na centralnom nivou izdvojeno je 420,62 milijarde dinara (3,58 milijardi evra). Najveći deo ovog iznosa odnosio se na direktne obaveze države, dok je manji deo bio usmeren na garantovane dugove. Dodatno, za kamate, diskonte i provizije isplaćeno je 186,87 milijardi dinara (1,59 milijardi evra), što ukazuje na značajno fiskalno opterećenje zbog otplate duga tokom cele godine.

Posmatrajući isključivo direktne obaveze Republike Srbije, izdvojeno je 395 milijardi dinara (3,36 milijardi evra) za otplatu glavnice. Troškovi kamata i diskonata za ove obaveze iznosili su 157,09 milijardi dinara (1,34 milijarde evra). U okviru otplate spoljnog duga, najveći trošak po osnovu kamata nastao je zbog državnih evroobveznica, za koje je plaćeno 35,09 milijardi dinara (oko 300 miliona evra). Za servisiranje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu izdvojeno je 9,46 milijardi dinara (80 miliona evra).

Plaćanja po osnovu direktnog unutrašnjeg duga bila su dominantna u pogledu otplate glavnice, pri čemu je za državne hartije od vrednosti na domaćem tržištu isplaćeno 229,10 milijardi dinara (1,95 milijardi evra). Sa druge strane, kamate na spoljni dug bile su znatno više od unutrašnjih i iznosile su 92,42 milijarde dinara (790 miliona evra), dok su kamate na unutrašnji dug dostigle 64,67 milijardi dinara (550 miliona evra).

Kada je reč o indirektnim obavezama, odnosno garantovanim dugovima, Srbija je izdvojila 25,61 milijardu dinara (220 miliona evra) za otplatu glavnice, dok su troškovi kamata za ove namene iznosili 4,78 milijardi dinara (40 miliona evra). Najveći deo unutrašnjih garantovanih obaveza odnosio se na kredite kod poslovnih banaka, dok su u spoljnim garancijama prednjačile obaveze prema institucijama kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Srbija četvrta u Evropi po proizvodnji borovnica, izvozna cena do 8 evra po kilogramu

Borovnica postaje među deset vodećih izvoznih proizvoda, a 40 odsto gazdinstava obrađuje do dva hektara

Published

2 minutes ago

on

April 6, 2026

By

Borovnica postaje među deset vodećih izvoznih proizvoda, a 40 odsto gazdinstava obrađuje do dva hektara

Srbija je zauzela četvrto mesto u Evropi po savremenoj proizvodnji borovnica, a izvozna cena kvalitetnih plodova tokom prošle godine dostizala je od sedam do osam evra po kilogramu, pokazuju najnovije ekonomske analize. Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da je voćarstvo na prvom mestu po strukturi izvoza prehrambenih proizvoda, a da su borovnice, uz jabuke, maline, smrznute višnje i kupine, ključne za rast ovog sektora u poslednjih 15 godina.

Prema rečima Keserovića, Srbija je prepoznatljiva na evropskom i svetskom tržištu zahvaljujući savremenim zasadima borovnice i povoljnim agroekološkim uslovima. Berba borovnice u Srbiji počinje početkom juna, kada se sezona završava u Portugaliji, što omogućava ostvarivanje konkurentske prednosti na tržištu. Profesor naglašava da je uz hemijsku i mehaničku analizu zemljišta i vode, kao i izbor kvalitetnog sadnog materijala, moguće izbeći greške koje bi uticale na prinos i kvalitet voća.

Borovnica se sve više prepoznaje kao jedna od najprofitabilnijih voćnih vrsta, a u narednih deset godina očekuje se da uđe među deset najvažnijih izvoznih prehrambenih proizvoda iz Srbije. “Na malim površinama mogu se ostvariti veliki prihodi, možda i najveći od svih poljoprivrednih kultura. U Srbiji čak 40 odsto gazdinstava ima do dva hektara, a oko 75 odsto do pet hektara. Ako bi se borovnica uzgajala u plastenicima, na hektar ili hektar i po, ranije bi rodila i dostigla veću cenu”, izjavio je profesor Keserović.

Pored toga, Keserović preporučuje izbor odgovarajućih parcela, sa naglaskom da ravničarski krajevi, pogođeni obilnim padavinama, nisu pogodni za podizanje zasada. Borovnica se može uzgajati i u kontejnerima zapremine od 70 do 80 litara, što omogućava preciznu kontrolu navodnjavanja. S obzirom na deficitarnost ove voćne vrste, Srbija ima potencijal za brzo osvajanje evropskog i svetskog tržišta, uz potrebu za brendiranjem i zaštitom proizvoda.

“Ako se proizvedu kvalitetni plodovi borovnice, postiže se visoka cena. U izvozu prošle godine kretala se između sedam i osam evra. To je prva berba, a postoje i sorte kod kojih se berba obavlja u dva navrata”, istakao je Keserović, dodajući da je kvalitet sadnog materijala osnov za dobru proizvodnju i stabilan izvoz.

Pročitaj još

Domaće

Lokalne firme ostvaruju 70% prihoda u opštini, 83% posluje lokalno

Više od 80% malih biznisa finansira se sopstvenim sredstvima, dok trećina koristi pozajmice od porodice

Published

43 minutes ago

on

April 6, 2026

By

Više od 80% malih biznisa finansira se sopstvenim sredstvima, dok trećina koristi pozajmice od porodice

Prema poslednjoj analizi Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), čak 83% malih firmi u Srbiji posluje gotovo isključivo na teritoriji svoje opštine, a 70% ukupnih prihoda ostvaruje upravo lokalno. Istraživanje koje je sprovela agencija Lidington Research obuhvatilo je više od 700 privrednika iz deset opština, uključujući Ćupriju, Bogatić, Vlasotince, Prijepolje, Tutin, Sjenicu, Preševo, Bujanovac, Trstenik i Ivanjicu.

Skoro polovina malih preduzeća kao najveću prednost rada na lokalu ističe dobre lične kontakte i razvijene poslovne mreže u svojoj zajednici, dok gotovo trećina navodi nisku cenu poslovanja i povoljnu saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu. Međutim, najveći izazov predstavlja nedostatak radne snage, naročito kvalifikovane, što dodatno utiče na odlazak mladih u veće gradove ili inostranstvo.

Više od 80% lokalnih biznisa finansira se sopstvenim sredstvima, a trećina koristi pozajmice od članova porodice. Mali biznisi najčešće obavljaju administrativne poslove na šalteru lokalne samouprave, što im mesečno oduzima jedan do dva dana, posebno zbog prijave i plaćanja lokalnih taksi i pribavljanja dozvola. Najveće finansijsko opterećenje predstavljaju komunalne i ekološke takse.

“Podaci pokazuju i da mali biznisi još uvek većinu administracije obavljaju na šalteru, pa je potrebno dodatno ih osnažiti za digitalno poslovanje”, izjavila je Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u. Savet za male biznise NALED-a zalaže se za jasnije i dostupnije informacije o programima podrške, pojednostavljene procedure i podršku pri apliciranju.

Kao prioritet, preduzetnici ističu ulaganje u ljudske kapacitete kroz obuke i prekvalifikacije, kao i unapređenje saobraćajne i komunalne infrastrukture. Savet za male biznise aktivno zagovara povećanje limita za paušalno oporezivanje, mogućnost prelaska na režim lične zarade, automatski upis radnog staža i elektronsko pribavljanje poreskog uverenja. Poseban fokus usmeren je na preduzetnice koje koriste porodiljsko ili odsustvo radi nege deteta, kako bi im se obezbedila puna nadoknada koja ne bi bila niža od minimalne zarade i kontinuitet penzijskog staža tokom tog perioda.

Pročitaj još

Domaće

Troškovi državnog duga dostigli 5,17 milijardi evra, otplata glavnice 3,6 milijardi evra u 2025.

Ukupno 607,5 milijardi dinara izdvojeno za javni dug, kamate i provizije 1,6 milijardi evra opteretile budžet

Published

48 minutes ago

on

April 6, 2026

By

Ukupno 607,5 milijardi dinara izdvojeno za javni dug, kamate i provizije 1,6 milijardi evra opteretile budžet

Republika Srbija je tokom 2025. godine izdvojila ukupno 607,5 milijardi dinara (5,17 milijardi evra) za servisiranje javnog duga, što uključuje otplatu dela glavnice, kamate i ostale troškove povezane sa zaduživanjem, pokazuju zvanične ekonomske analize. Najveći deo sredstava iz budžeta bio je namenjen otplati glavnice duga na nivou centralne vlasti – ukupno 420,6 milijardi dinara (3,6 milijardi evra).

Pored otplate glavnice, država je izdvojila i gotovo 187 milijardi dinara (1,6 milijardi evra) za kamate, diskonte i provizije, što dodatno ilustruje fiskalno opterećenje budžeta u toku cele godine. Kada se posmatraju samo direktne obaveze Republike Srbije, za otplatu glavnice izdvojeno je 395 milijardi dinara (3,4 milijardi evra), dok su troškovi kamata i diskonta za ove obaveze iznosili 157 milijardi dinara (1,3 milijarde evra).

Najveći deo sredstava za otplatu unutrašnjeg duga odnosio se na državne hartije od vrednosti na domaćem tržištu, gde je isplaćeno 229 milijardi dinara (1,95 milijardi evra). S druge strane, kamate na spoljni dug bile su skuplje i iznosile su 92 milijarde dinara (790 miliona evra), dok su kamate na unutrašnji dug iznosile 64,67 milijardi dinara (550 miliona evra). U okviru otplate spoljnog duga, najveći pritisak po pitanju kamata poticao je od državnih evroobveznica, za koje je isplaćeno 35 milijardi dinara (oko 300 miliona evra), dok su obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu koštale 9,5 milijardi dinara (80 miliona evra).

Obaveze države po osnovu garancija za dugove drugih subjekata, pre svega velikih javnih preduzeća, iznosile su 25,6 milijardi dinara (220 miliona evra) u pogledu glavnice, dok su troškovi kamata za ove namene dostigli dodatnih 4,8 milijardi dinara (40 miliona evra). Najveći deo unutrašnjih garantovanih obaveza vezan je za kredite kod poslovnih banaka, dok su kod spoljnog duga prednjačile obaveze prema institucijama poput Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.

Analiza izdataka pokazuje da su obaveze prema međunarodnim poveriocima i tržištu kapitala opterećivale budžet višim kamatama u poređenju sa domaćim izvorima finansiranja, gde su uslovi bili povoljniji. Sve cifre potvrđuju značajnu ulogu servisiranja javnog duga za fiskalnu stabilnost države tokom 2025. godine.

Pročitaj još

U Trendu