Za otplatu glavnice izdvojeno 420,62 milijarde dinara, kamate i provizije dostigle 186,87 milijardi dinara
Republika Srbija je tokom 2025. godine za servisiranje javnog duga izdvojila ukupno 607,49 milijardi dinara (5,17 milijardi evra), pokazuju najnoviji podaci o centralnom budžetu. Ova sredstva su bila namenjena otplati glavnice, kao i pokrivanju troškova kamata, provizija i ostalih izdataka povezanih sa državnim zaduživanjem.
U okviru ukupnih izdataka, za otplatu glavnice javnog duga na centralnom nivou izdvojeno je 420,62 milijarde dinara (3,58 milijardi evra). Najveći deo ovog iznosa odnosio se na direktne obaveze države, dok je manji deo bio usmeren na garantovane dugove. Dodatno, za kamate, diskonte i provizije isplaćeno je 186,87 milijardi dinara (1,59 milijardi evra), što ukazuje na značajno fiskalno opterećenje zbog otplate duga tokom cele godine.
Posmatrajući isključivo direktne obaveze Republike Srbije, izdvojeno je 395 milijardi dinara (3,36 milijardi evra) za otplatu glavnice. Troškovi kamata i diskonata za ove obaveze iznosili su 157,09 milijardi dinara (1,34 milijarde evra). U okviru otplate spoljnog duga, najveći trošak po osnovu kamata nastao je zbog državnih evroobveznica, za koje je plaćeno 35,09 milijardi dinara (oko 300 miliona evra). Za servisiranje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu izdvojeno je 9,46 milijardi dinara (80 miliona evra).
Plaćanja po osnovu direktnog unutrašnjeg duga bila su dominantna u pogledu otplate glavnice, pri čemu je za državne hartije od vrednosti na domaćem tržištu isplaćeno 229,10 milijardi dinara (1,95 milijardi evra). Sa druge strane, kamate na spoljni dug bile su znatno više od unutrašnjih i iznosile su 92,42 milijarde dinara (790 miliona evra), dok su kamate na unutrašnji dug dostigle 64,67 milijardi dinara (550 miliona evra).
Kada je reč o indirektnim obavezama, odnosno garantovanim dugovima, Srbija je izdvojila 25,61 milijardu dinara (220 miliona evra) za otplatu glavnice, dok su troškovi kamata za ove namene iznosili 4,78 milijardi dinara (40 miliona evra). Najveći deo unutrašnjih garantovanih obaveza odnosio se na kredite kod poslovnih banaka, dok su u spoljnim garancijama prednjačile obaveze prema institucijama kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka.
