Aukcijske kuće prikupile 131 i 197 miliona funti ovog proleća, dok privatne prodaje dostižu promet od 15 milijardi
Globalno tržište umetnina beleži snažan rast, uprkos geopolitičkim tenzijama i ekonomskim izazovima, pokazuju najnoviji podaci iz sektora. U 2025. godini, aukcijske kuće Sotbi i Kristi zabeležile su prodaju moderne i savremene umetnosti u iznosu od 131 miliona funti i 197 miliona funti, što predstavlja povećanje od 110 odsto, odnosno 52 odsto u poređenju sa prethodnim prolećem. Prema analizama, aukcijske kuće su preuzele lidersku poziciju u prodaji umetnina, šireći svoje poslovanje na tržišta Amerike, Kine i drugih regiona.
Direktor galerije B2, Bojan Muždeka, ističe: „Tržište umetničkih dela je počelo da se seli u okviru aukcijskih kuća. Sve ono što je ranije bilo rezervisano za sajmove sada se odvija kroz aukcije.” Ove godine, pored javnih aukcija, primećuje se ekspanzija ekskluzivnih privatnih prodaja, gde Kristi i Sotbi ostvaruju promet od oko 15 milijardi, dok je ukupni prijavljeni promet duplo veći. Ovakve privatne prodaje često uključuju 4-5 najznačajnijih kupaca, a cene pojedinih umetnina dostižu znatno više iznose nego na javnim aukcijama.
Analitičari napominju da je struktura kupaca znatno promenjena – sve više umetnička dela kupuju vlasnici velikih biznisa koji investiraju u proverene umetničke pravce i autore, gledajući na umetnost kao način očuvanja kapitala. „Današnji kupac postaje investitor i želi da uloži deo svojih sredstava u umetnost. Više se ne kupuje samo jedna linija umetnosti, već se investira u raznovrsna dela”, navodi Muždeka.
Na domaćem tržištu, situacija je znatno drugačija. Tržište umetnina u Srbiji ocenjuje se kao malo i nelikvidno, sa procenjenom vrednošću između 10 i 30 miliona evra. Za umetnička dela afirmisanih autora plaća se od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada evra, dok su kupovine najčešće motivisane investicionim razlozima. Umetnici iz regiona, uključujući Srbiju, Bugarsku, Rumuniju, Beč i severnu Italiju, postaju sve zanimljiviji kolekcionarima.
Stručnjaci smatraju da je, i pored ograničenosti domaćeg tržišta, ulaganje u umetnost prepoznato kao atraktivna opcija za očuvanje kapitala, dok je globalno tržište umetnina nastavilo da raste i tokom izazovnih godina.
