Američki građani sa iznosom duga većim od 2.500 dolara gube pravo na pasoš, mera na snazi od 1996. godine ali retko primenjivana

Američki Stejt department najavio je da će početi sa oduzimanjem pasoša građanima Sjedinjenih Američkih Država koji duguju više od 2.500 dolara na ime alimentacije za decu. Prema zvaničnom saopštenju, nova mera usmerena je na roditelje sa značajnim nepodmirenim obavezama, a cilj je jačanje poštovanja američkih zakona i zaštita interesa porodica.

Građani sa dugom većim od 2.500 dolara (oko 273.000 dinara) savetovani su da u dogovoru sa nadležnim državnim agencijama isplate zaostale iznose kako bi izbegli gubitak putne isprave. U slučaju da im pasoš bude oduzet, ne mogu ga koristiti za putovanja, niti mogu podneti zahtev za novi dokument dok dug za alimentaciju ne bude potpuno izmiren.

Mera se oslanja na savezni zakon iz 1996. godine, ali do sada nije bila široko primenjivana. Ministarstvo ističe: „Ova mera podržava dobrobit američke dece kroz stvarne posledice za neplaćanje alimentacije, u skladu sa postojećim saveznim zakonom.“

Do sada je praksa bila da se pasoš uglavnom oduzima pri pokušaju obnavljanja dokumenta, ali nova politika uključuje proaktivnu saradnju Stejt departmenta i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, sa ciljem identifikacije dužnika i povlačenja njihovih pasoša.

Iako nije preciziran tačan datum početka sprovođenja, prema izvorima Associated Press-a, mera može stupiti na snagu već danas. Američki državljani kojima je pasoš oduzet dok borave u inostranstvu moći će u ambasadama ili konzulatima da dobiju hitni putni dokument za povratak u zemlju.

Investicija od 700 miliona evra u INA-ino postrojenje i rast prodaje ne-gorivnog segmenta za oko 5 odsto

MOL Group je u prvom kvartalu 2026. godine ostvarila dobit pre oporezivanja od 212 miliona američkih dolara, saopštila je kompanija. Na rezultate su pozitivno uticale više cene ugljovodonika, dok su volatilnost u snabdevanju sirovom naftom i efekti kontrole cena delimično umanjili dobitak. Najznačajniji događaj kvartala bilo je puštanje u rad INA-ine jedinice za odloženo koksovanje u Rijeci, vredne 700 miliona evra.

Predsednik i generalni direktor MOL Group, Žolt Hernadi, izjavio je: „Geopolitičke neizvesnosti, izazovi u pogledu sigurnosti snabdevanja i državne intervencije koje su obeležile prošlu godinu dodatno su se intenzivirali u prvom kvartalu. Sukob u Iranu, prekid rada naftovoda Družba i regulacija cena širom regiona testirali su našu otpornost. Imajući sve to u vidu, izuzetno sam ponosan na rezultate MOL Group i činjenicu da smo, uprkos svim izazovima, završili snažan kvartal. To je u velikoj meri rezultat našeg internog učinka, kao i otpornog i integrisanog poslovnog modela.“

Upstream segment kompanije beležio je rast zahvaljujući višim cenama sirove nafte i gasa, iako je kvartalna proizvodnja smanjena na 95,5 hiljada barela ekvivalenta nafte dnevno, unutar planiranih smernica od 95–97 mboepd. Smanjenje proizvodnje posledica je sukoba u Iranu, ali je delimično nadoknađeno većim nivoima proizvodnje u Kazahstanu i ukidanjem ograničenja u Pakistanu. U ovom periodu zabeleženo je i otkriće gasa na bušotini Bilitang 1 u Pakistanu, gde MOL ima udeo od 8 odsto, širenje portfolija u Hrvatskoj i dobijanje dozvole za istraživanje u Libiji.

Downstream segment je zabeležio pad na godišnjem nivou zbog pritiska na obim poslovanja i marže. Prerada sirove nafte je bila niža zbog požara u Rafineriji Dunav u oktobru 2025. i prekida naftovoda Družba 27. januara 2026. godine. U skladu s tim, i prodaja derivata je opala. Posebno je istaknuta investicija od 700 miliona evra u Rafineriji Rijeka, koja predstavlja najveću industrijsku investiciju u istoriji Hrvatske. Petrohemijsko poslovanje je ostalo negativno zbog nestašice sirovina i niskih marži.

Segment potrošačkih usluga je imao koristi od slabljenja američkog dolara i rasta ne-gorivnog segmenta za oko 5 odsto, dok su marže na gorivo bile niže usled kontrole cena od marta na većini tržišta. Cirkularna ekonomija je ostvarila pozitivan rezultat zbog nižih troškova prikupljanja otpada, a aktivnost kroz DRS sistem ostala je stabilna.

Gas Midstream segment je ostvario bolje rezultate na godišnjem nivou zahvaljujući povećanoj potražnji za transportom gasa i povoljnim kursnim razlikama. Kompanija planira nastavak strategije diverzifikacije, sa ulaganjima od 500 miliona dolara u razvoj južnog pravca snabdevanja i dodatnih 180 miliona dolara u povezivanje rafinerija u Mađarskoj i Slovačkoj, što će omogućiti veću fleksibilnost i integraciju poslovanja.

Najmanje 30 odsto sredstava ide u zelene projekte, EBRD ulaže ukupno 10,6 milijardi evra u Srbiji

NLB Komercijalna banka nastavlja saradnju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) kroz novu kreditnu liniju od 70 miliona evra, namenjenu unapređenju finansiranja malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Sredstva će biti usmerena na obrtna sredstva i investicije privatnog sektora, sa posebnim akcentom na kompanije izvan velikih urbanih centara, čime se doprinosi ravnomernom regionalnom razvoju.

Poseban deo programa odnosi se na podršku zelenoj tranziciji, pri čemu će najmanje 30 odsto ukupne sume biti namenjeno projektima energetske efikasnosti i razvoju obnovljivih izvora energije. Ova inicijativa omogućava klijentima pristup dugoročnim i konkurentnim izvorima finansiranja, a NLB Komercijalna banka dodatno potvrđuje svoju stratešku opredeljenost za podršku domaćoj privredi.

Evropska banka za obnovu i razvoj je jedan od vodećih institucionalnih investitora u Srbiji, sa ukupno više od 10,6 milijardi evra uloženih kroz 405 projekata do danas. Ključni fokus ulaganja EBRD-a u Srbiji su jačanje konkurentnosti privatnog sektora, razvoj zelene ekonomije i unapređenje održive infrastrukture.