Američki građani sa iznosom duga većim od 2.500 dolara gube pravo na pasoš, mera na snazi od 1996. godine ali retko primenjivana

Američki Stejt department najavio je da će početi sa oduzimanjem pasoša građanima Sjedinjenih Američkih Država koji duguju više od 2.500 dolara na ime alimentacije za decu. Prema zvaničnom saopštenju, nova mera usmerena je na roditelje sa značajnim nepodmirenim obavezama, a cilj je jačanje poštovanja američkih zakona i zaštita interesa porodica.

Građani sa dugom većim od 2.500 dolara (oko 273.000 dinara) savetovani su da u dogovoru sa nadležnim državnim agencijama isplate zaostale iznose kako bi izbegli gubitak putne isprave. U slučaju da im pasoš bude oduzet, ne mogu ga koristiti za putovanja, niti mogu podneti zahtev za novi dokument dok dug za alimentaciju ne bude potpuno izmiren.

Mera se oslanja na savezni zakon iz 1996. godine, ali do sada nije bila široko primenjivana. Ministarstvo ističe: „Ova mera podržava dobrobit američke dece kroz stvarne posledice za neplaćanje alimentacije, u skladu sa postojećim saveznim zakonom.“

Do sada je praksa bila da se pasoš uglavnom oduzima pri pokušaju obnavljanja dokumenta, ali nova politika uključuje proaktivnu saradnju Stejt departmenta i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, sa ciljem identifikacije dužnika i povlačenja njihovih pasoša.

Iako nije preciziran tačan datum početka sprovođenja, prema izvorima Associated Press-a, mera može stupiti na snagu već danas. Američki državljani kojima je pasoš oduzet dok borave u inostranstvu moći će u ambasadama ili konzulatima da dobiju hitni putni dokument za povratak u zemlju.

Prihodi u gejming segmentu očekivano manji za šest odsto, dok profit divizije raste 30 odsto zahvaljujući većoj prodaji softvera

Japanska kompanija Sony saopštila je da u 2026. godini očekuje pad godišnjih prihoda u gejming sektoru od šest odsto, na 265,7 milijardi jena (1,69 milijardi dolara), kao posledicu slabije prodaje hardvera konzole PlayStation 5 i rasta cena memorijskih čipova. Istovremeno, kompanija predviđa rast profita gejming divizije od 30 odsto, što pripisuje povećanoj prodaji softvera iz sopstvene produkcije i izostanku jednokratnog otpisa vrednosti koji je zabeležen godinu ranije.

Investitori su izrazili zabrinutost zbog uticaja veštačke inteligencije na poslovanje Sonyja i percepcije da kompaniji nedostaju novi pokretači rasta, što je poslednjih meseci opteretilo akcije na berzi. U cilju jačanja poverenja, Sony je najavio program otkupa sopstvenih akcija vredan do 500 milijardi jena, kroz koji bi mogla da otkupi do 230 miliona akcija. Nakon objave rezultata, akcije Sonyja su zabeležile rast od dva odsto na berzi u Tokiju.

Prema prognozama kompanije, ukupni prihodi na nivou grupe trebalo bi da padnu za 1,4 odsto u tekućoj godini. Dodatnu neizvesnost stvara rast cena memorijskih čipova i poremećaji u lancima snabdevanja izazvani ratom sa Iranom, što utiče na profitne marže proizvođača elektronike, uključujući Sony i konkurentski Nintendo.

U četvrtom kvartalu Sony je prodao 1,5 miliona PS5 konzola, što je pad od 46 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Kompanija je u martu najavila novo povećanje cena PlayStationa 5, uključujući poskupljenje od 100 dolara u Sjedinjenim Američkim Državama, što je drugo povećanje za manje od godinu dana. Sony je naveo da će prodaja PS5 zavisiti od količine memorije koju uspe da obezbedi po “razumnim cenama”, dok se očekuje da profitabilnost hardvera ostane na prošlogodišnjem nivou.

Serkan Toto, osnivač konsultantske kuće Kantan Games, izjavio je: “Optimističniji sam od Sonyja i mislim da tržište potcenjuje uticaj igre ‘GTA VI’”. Izlazak igre Grand Theft Auto VI kompanije Take-Two Interactive zakazan je za novembar nakon odlaganja, što bi moglo da podstakne prodaju platforme.

Sony je još u februaru saopštio da je obezbedio minimalne količine memorijskih čipova potrebne za sezonu praznične kupovine krajem godine. Nintendo je tada ocenio da rast cena čipova trenutno nema značajan uticaj na zaradu, ali da bi dugoročno mogao da izvrši pritisak na profitabilnost proizvođača elektronike.

Najmanje 30 odsto sredstava ide u zelene projekte, EBRD ulaže ukupno 10,6 milijardi evra u Srbiji

NLB Komercijalna banka nastavlja saradnju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) kroz novu kreditnu liniju od 70 miliona evra, namenjenu unapređenju finansiranja malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Sredstva će biti usmerena na obrtna sredstva i investicije privatnog sektora, sa posebnim akcentom na kompanije izvan velikih urbanih centara, čime se doprinosi ravnomernom regionalnom razvoju.

Poseban deo programa odnosi se na podršku zelenoj tranziciji, pri čemu će najmanje 30 odsto ukupne sume biti namenjeno projektima energetske efikasnosti i razvoju obnovljivih izvora energije. Ova inicijativa omogućava klijentima pristup dugoročnim i konkurentnim izvorima finansiranja, a NLB Komercijalna banka dodatno potvrđuje svoju stratešku opredeljenost za podršku domaćoj privredi.

Evropska banka za obnovu i razvoj je jedan od vodećih institucionalnih investitora u Srbiji, sa ukupno više od 10,6 milijardi evra uloženih kroz 405 projekata do danas. Ključni fokus ulaganja EBRD-a u Srbiji su jačanje konkurentnosti privatnog sektora, razvoj zelene ekonomije i unapređenje održive infrastrukture.