Udeo mladih koji ne rade niti se školuju u Srbiji iznosi 15,1 odsto za starosnu grupu 15-29 godina, što je više nego u većini zemalja EU

Stopa NEET mladih u Srbiji nastavila je da opada, ali i dalje ostaje viša od proseka Evropske unije, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Prema zvaničnoj statistici, udeo mladih uzrasta od 15 do 24 godine koji nisu zaposleni, ne obrazuju se niti pohađaju obuke iznosio je 13 odsto u 2025. godini. Kada se posmatra starosna grupa od 15 do 29 godina, stopa NEET (Not in Education, Employment, or Training) iznosila je 15,1 odsto.

Razlike među državama i polovima

U Srbiji je NEET stopa među mladima muškog pola iznosila 13,4 odsto, dok je kod mladih žena bila 12,6 odsto (za uzrast od 15 do 24 godine). U starosnoj grupi 15-29 godina, NEET stopa za žene iznosila je 15,9 odsto, a za muškarce 14,4 odsto. Poslednji dostupni podaci iz Ankete o radnoj snazi za prvi kvartal 2026. godine pokazuju da je NEET stopa nastavila da pada: u periodu januar-mart 2026. godine za starosnu grupu 15-29 godina iznosila je 14,2 odsto, a za grupu 15-24 godine 12 odsto.

Upoređenje sa Evropskom unijom i regionom

Prema podacima Eurostata za 2025. godinu, u EU je udeo NEET mladih uzrasta 15-29 godina iznosio 11 odsto. To je smanjenje u odnosu na 11,1 odsto iz 2024. godine i na 15,2 odsto iz 2015. godine. Najniže stope u EU zabeležene su u Holandiji (5,3%), Švedskoj (5,9%) i Sloveniji (7,6%). Najviše stope registrovane su u Rumuniji (19,2%), Bugarskoj (13,8%) i Grčkoj (13,6%). U zemljama regiona, NEET stopa u Bosni i Hercegovini iznosila je 20 odsto, u Severnoj Makedoniji 23,4 odsto, a u Turskoj 26,3 odsto. U Hrvatskoj stopa iznosi 10,8 odsto. U Crnoj Gori, prema tamošnjoj statistici, NEET pokazatelj je u 2024. godini bio 16,5 odsto.

Faktori koji utiču na NEET stopu

Prema Alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) za 2026. godinu, visoki troškovi života predstavljaju najveći problem za 82,6 odsto mladih. Slede korupcija, koju navodi 76,9 odsto, i nedostatak demokratije i pravde, sa 71,3 odsto. Istovremeno, percepcija nezaposlenosti kao problema kod mladih značajno je opala, sa 89,1 odsto u 2017. na 35,8 odsto u 2026. Broj nezaposlenih mladih sada iznosi 62.437, što je za oko 133.000 manje nego 2014. godine. Međutim, 55 odsto zaposlenih mladih ne radi na poziciji za koju su se školovali, dok još 11 odsto radi na delimično povezanim poslovima.

Struktura NEET mladih i ekonomske posledice

NEET mladi čine različite podgrupe: dugoročno nezaposleni, oni koji tek ulaze na tržište rada, mladi koji brinu o članovima porodice, oni sa zdravstvenim problemima ili koji privremeno prave pauzu od rada ili obrazovanja. Ova kategorija ima direktan uticaj na buduće ekonomske rezultate države, jer povećava fiskalni pritisak i smanjuje potencijal radne snage. Prema istraživanju, više od četvrtine mladih smatra da nikada neće moći da kupi sopstvenu nekretninu. Mladi za pristojan život procenjuju da im je potrebno više od 130.000 dinara mesečno, dok je prosečna zarada u Srbiji 121.650 dinara.

Zaključak: izazovi i trendovi

Stopa NEET mladih u Srbiji beleži pad, ali ostaje viša od proseka EU i većine zemalja regiona. Kao rezultat toga, ekonomski i društveni izazovi povezani sa mladima koji nisu aktivni u obrazovanju ili na tržištu rada i dalje su izraženi. S druge strane, pad nezaposlenosti i veća uključenost mladih žena ukazuju na određeni napredak. Održivo smanjenje NEET stope zahtevaće dalje reforme na tržištu rada, obrazovanju i socijalnoj politici.

Partnerstvo kombinuje automobilsku ekspertizu i digitalne tehnologije, TCS preuzima MHP za 320 miliona evra

Porsche, poznati nemački proizvođač sportskih automobila, potpisao je petogodišnji ugovor sa Tata Consultancy Services (TCS), najvećom indijskom IT kompanijom, vredan 1,25 milijardi evra (1,46 milijardi dolara) za razvoj i primenu veštačke inteligencije. Ova saradnja obuhvata i preuzimanje Porscheovog IT konsultantskog servisa Open Business, MHP, od strane TCS-a, po ceni od 320 miliona evra, saopštila je kompanija.

Detalji investicije i strateški ciljevi

Ovim ugovorom Porsche planira da spoji svoju stručnost u automobilskoj industriji sa digitalnim inovacijama i veštačkom inteligencijom koje razvija TCS. Kao rezultat, očekuje se jačanje inovacija i povećanje efikasnosti u poslovnim procesima, što bi trebalo da unapredi konkurentnost Porschea na tržištu automobila na globalnom nivou. Preuzimanje MHP-a omogućava TCS-u dodatni ulazak u evropski automobilski sektor, čime se proširuje portfolio digitalnih usluga i prisustvo na tržištu.

Efekti partnerstva na tehnološki razvoj

Partnerstvo između Porschea i Tata Consultancy Services ima za cilj da ubrza transformaciju tradicionalne automobilske industrije ka digitalizaciji i većoj primeni veštačke inteligencije. Uporedo sa tim, investicija od 1,25 milijardi evra predstavlja jednu od najznačajnijih u sektoru automobilske digitalizacije u poslednjih nekoliko godina. Veštačka inteligencija se sve više koristi za optimizaciju proizvodnje, logistike i razvoja novih modela, čime se otvaraju mogućnosti za dodatne prihode i konkurentsku prednost.

Izjave rukovodstva i tržišni kontekst

Predsednik Porschea, Michael Leiters, izjavio je da će saradnja „kombinovati automobilsku stručnost Porschea sa digitalnim tehnologijama i veštačkom inteligencijom TCS-a“. On je istakao da će ovaj dogovor doprineti inovacijama i efikasnosti u novom okruženju gde mobilnošću sve više upravljaju podaci i softver. S druge strane, TCS vidi preuzimanje MHP-a kao šansu da proširi svoje prisustvo u Evropi i da ponudi napredne digitalne servise automobilskim kompanijama.

Implicacije za sektor i dalje aktivnosti

Investicija Porschea i TCS-a u veštačku inteligenciju dolazi u trenutku kada automobilska industrija prolazi kroz značajne promene zbog digitalizacije i prelaska na električna vozila. Ovakva ulaganja postaju ključna za očuvanje konkurentnosti i prilagođavanje novim tehnološkim trendovima. Očekuje se da će ovaj projekat doprineti daljem razvoju inovacija u sektoru, dok će preuzimanje MHP-a od strane TCS-a dodatno uticati na konsolidaciju IT usluga u automobilskoj industriji.

Američke sankcije Iranu nisu zaustavile pad cena sirove nafte, WTI na 87, a brent na 94 dolara po barelu

Cena nafte pala na 87 dolara po barelu uprkos novim sankcijama Iranu, pokazuju najnoviji podaci sa svetskih tržišta. Teksaška sirova nafta WTI zabeležila je nivo od oko 87 dolara po barelu, dok je severnomorska nafta brent dostigla približno 94 dolara po barelu. Ove cifre dolaze nakon što je američki ministar finansija Skot Besent najavio dodatne sankcije protiv Irana, sa ciljem dalje ekonomske izolacije te zemlje.

Investitori su pažljivo ispratili objavu novih mera i procenjuju potencijalni uticaj na izvoz iranske nafte. Pitanje koje dominira tržištem jeste da li će sankcije dovesti do smanjenja iranskog izvoza, ili će Teheran, kao i ranije, pronaći način da ih zaobiđe.

Pad cena nafte i tržišni izazovi

Pad cena nafte usledio je u trenutku kada su geopolitičke tenzije u regionu Persijskog zaliva povećane. Iako su američke sankcije usmerene na ograničavanje prihoda Irana od izvoza nafte, tržišta su ostala neodlučna. U međuvremenu, transport nafte kroz Ormuski moreuz nastavlja se bez većih poremećaja. Prema dostupnim izveštajima, tokom jedne noći prošle nedelje, ovim ključnim pomorskim pravcem prošlo je oko 16 miliona barela nafte. Ipak, količina može značajno varirati u zavisnosti od aktuelnih političkih i tržišnih okolnosti.

Novi paket sankcija, kako je upozorio Skot Besent, mogao bi obuhvatiti najmanje jednu veliku finansijsku instituciju tokom tekuće nedelje. On je naglasio da ni Kina neće biti izuzeta od novih američkih mera. Time se šalje signal o širini i odlučnosti američke administracije kada je reč o ekonomskoj izolaciji Irana. Sa druge strane, Iran je istakao da poseduje sposobnost da zaobiđe ograničenja, dok je upozorio ostale države da ne podržavaju nastojanja Sjedinjenih Američkih Država protiv Teherana.

Perspektiva za globalno tržište i dalji tok sankcija

Zbog toga tržišta ostaju oprezna i procenjuju da li će cena nafte pala na 87 dolara po barelu biti održiva ili privremena posledica trenutnih okolnosti. U dosadašnjoj praksi, Iran je uspevao da pronađe alternativne kanale za izvoz energenata, što je ublažilo očekivani efekat sankcija.

Pored toga, stabilan obim transporta kroz Ormuski moreuz sugeriše da, uprkos pojačanim geopolitičkim rizicima, globalno snabdevanje još uvek nije direktno ugroženo. Analitičari takođe ukazuju na to da kretanje cena nafte može zavisiti od daljih političkih odluka, ali i od toga koliko će tržište poverovati u efikasnost novih mera.

Na kraju, ostaje da se vidi hoće li cena nafte pala na 87 dolara po barelu ostati dugoročan trend ili će, kao rezultat prilagođavanja tržišta, doći do nove ravnoteže usled aktuelnih sankcija i globalnih događaja.