Italija je osma ekonomija sveta i sedma zemlja po izvozu, a inovacioni sektor postaje prioritet saradnje sa Srbijom

Na inovacionom forumu održanom 9. juna 2026. u Beogradu, predsednik kompanije Zest Grup i Unije industrijalaca Torina, Marko Gaj, istakao je da inovacije i tehnološki napredak moraju biti okrenuti čoveku i unapređenju ljudskih potreba. Forum je organizovan radi podsticanja sinergije između inovacionih ekosistema Italije i Srbije i privlačenja italijanskih investicija u domaći inovacioni sektor.

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije, Mihailo Vesović, naglasio je da je Italija jedan od najvažnijih tehnoloških partnera Srbije i da je Privredna komora Srbije godinama posvećena razvoju naučno-tehnoloških parkova, inovacionog ekosistema, startap zajednice i digitalne transformacije privrede. Posebno je izdvojio veštačku inteligenciju kao jednu od centralnih tema tehnološkog razvoja.

Vesović je dodao da, pored razvoja veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija, posebnu pažnju treba zadržati na tradicionalnim industrijskim granama, kao što su mašinska i automobilska industrija, koje su osnova privredne saradnje Srbije i Italije.

Ambasador Italije u Srbiji, Luka Gori, izjavio je da Italija i Srbija sprovode veliki broj zajedničkih projekata, pri čemu tehnologija i inovacije čine važan deo međusobne saradnje. On je naglasio: „Italija je osma ekonomija sveta i sedma zemlja po izvozu, što potvrđuje našu industrijsku snagu, kapacitet za inovacije i globalnu konkurentnost.”

Gori je istakao da Italija ima dinamičan startap ekosistem sa brojnim kompanijama koje razvijaju rešenja u oblastima sajber bezbednosti, zelenih tehnologija i digitalnih usluga. Kao prioritete italijanske inovacione agende naveo je sektore vazduhoplovstva, automobilske industrije, robotike i nauka o životu.

Forum je organizovan u saradnji Privredne komore Srbije i Ambasade Italije u Beogradu, što dodatno potvrđuje strateški značaj inovacija i tehnološkog napretka u bilateralnim ekonomskim odnosima dve zemlje.

Američki startap zaposliće 200 radnika u EMEA regionu, moguća akvizicija za 60 milijardi dolara

Tehnološka kompanija Kursor iz San Franciska, koja razvija softver za generisanje programskog koda korišćenjem prirodnog jezika, najavila je danas otvaranje svog evropskog sedišta u Londonu. Kompanija planira da u regionu Evrope, Bliskog istoka i Afrike (EMEA) zaposli oko 200 ljudi, a kao razlog izbora Londona navodi veliki broj tehnoloških stručnjaka i dostupnost višejezične radne snage, što omogućava podršku većem broju tržišta sa jedne lokacije.

Kursor, osnovan 2022. godine, beleži snažan rast i ostvario je godišnji prihod od oko 2,6 milijardi dolara. Osim novog sedišta u Londonu, kompanija planira i otvaranje manjih kancelarija u Parizu, Minhenu, Frankfurtu, Amsterdamu i Stokholmu. Viši potpredsednik Kursora za EMEA region Ismail Elmas izjavio je da ove investicije treba da dodatno ubrzaju razvoj poslovanja i omoguće bolju uslugu klijentima na evropskom tržištu.

Softver kompanije koristi se za ubrzanje razvoja aplikacija i modernizaciju zastarelih IT sistema, a među klijentima su Britiš ervejs, BP, Nokia i Sanofi. Na tržištu, Kursor se takmiči sa Microsoftovim alatom GitHub Copilot, kao i rešenjima kompanija OpenAI i Google.

Prema izvorima, kompanija SpaceX, u vlasništvu Ilona Maska, razmatra akviziciju Kursora u vrednosti od 60 milijardi dolara ili mogućnost partnerstva vrednog 10 milijardi dolara, što bi moglo biti realizovano kasnije tokom godine.

Planovi Kursora za ekspanziju i ulaganje u radnu snagu ukazuju na snažnu orijentaciju ka evropskom tržištu i dalji rast prihoda.

WTTC upozorava da bi kašnjenja na granicama mogla smanjiti broj posetilaca iz Velike Britanije, SAD, Kanade i Australije u 2026. godini

Svetski savet za putovanja i turizam (WTTC) upozorio je da bi uvođenje novog evropskog sistema EES i prateća produžena kašnjenja na granicama mogla da ugroze do 41 milion posetilaca i 45,4 milijarde dolara (oko 4.900 milijardi dinara) potrošnje sa četiri ključna tržišta – Velike Britanije, Sjedinjenih Država, Kanade i Australije. Analiza zasnovana na anketi među više od 2.500 putnika iz ovih zemalja pokazuje da bi, ukoliko bi čekanja na granici prilikom ulaska u šengenski prostor bila tri do četiri sata, oko trećine ispitanika smanjilo ili potpuno odustalo od putovanja u Evropu.

Prema procenama WTTC, primena rezultata istraživanja na predviđanja za 2026. godinu sugeriše da bi dugotrajna i nepredvidiva čekanja mogla stalno da odvraćaju putnike, što bi direktno uticalo na turistički promet i prihod evropskih država. Najveći pad spremnosti da putuju zabeležen je kod Britanaca, gde je 39 odsto ispitanika navelo da bi im u takvom scenariju putovanje bilo mnogo manje verovatno, dok je takav stav zauzelo 33 odsto putnika iz Sjedinjenih Država i Kanade, i 27 odsto iz Australije.

Iako većina ispitanika podržava jače i modernizovane granične kontrole, njihova motivacija za putovanje rapidno opada kada postoji rizik od višesatnih redova. Čak 65 odsto putnika podržava novi sistem EES nakon što se informišu o njegovoj nameni, dok je samo 6 odsto izrazito negativno prema upotrebi biometrijskih kontrola na granici.

Glorija Gevara, predsednica i izvršna direktorka WTTC, izjavila je: “Uvođenje EES je važan korak ka modernizaciji evropskih granica i jačanju bezbednosti, što putnici podržavaju. Izazov je kako da implementacija bude što lakša kroz zajedničko delovanje vlada, graničnih vlasti i sektora putovanja i turizma.”

Istraživanje ukazuje da uspešna implementacija EES zavisi od efikasne saradnje svih relevantnih aktera, kako bi se izbegla stalna kašnjenja i očuvala atraktivnost Evrope kao turističke destinacije.