Američki WTI porastao 0,99% na 100,910 dolara, gas na TTF-u 43,540 evra za megavatsat

Cene nafte su u utorak porasle, pri čemu je evropska nafta brent dostigla 112,540 dolara po barelu, što predstavlja rast od 1,12%. Istovremeno, američka sirova nafta WTI zabeležila je rast od 0,99% i iznosi 100,910 dolara. Na tržištu energenata dodatnu neizvesnost izaziva odluka Ujedinjenih Arapskih Emirata da 1. maja napuste OPEK, što komplikuje globalno snabdevanje, navodi se u izveštajima.

U Evropi, investitori prate ekonomsko raspoloženje u EU, kao i inflaciju u Nemačkoj i Španiji. Posebna pažnja usmerena je na finansijske izveštaje velikih kompanija, među kojima su Adidas, Porše, Mercedes-Benc, Karlsberg, Total Enerži i Iberdrola. Tehnološki sektor je pod lupom nakon što je objavljeno da su prihodi kompanije Open AI i broj novih korisnika ispod internih ciljeva.

Na berzi u Holandiji, fjučersi gasa za maj na TTF čvorištu otvorili su trgovanje po ceni od 43,540 evra za megavatsat. Vrednost evra na Foreks tržištu iznosi 1,17051 dolara. Cena zlata pala je na 4.577,03 dolara za trojnku uncu, dok je cena pšenice zabeležila vrednost od 6,4626 dolara za bušel (27,216 kg).

Evropski berzanski indeksi beleže različite rezultate: DAX je porastao 0,13% na 24.072,25 poena, CAC 40 opao za 0,24% na 8.084,83 poena, FTSE 100 pao za 0,47% na 10.285,36 poena, a MOEX je u minusu 0,21% i iznosi 2.691,19 poena.

Na američkom tržištu, Dow Jones je na zatvaranju u utorak pao za 0,05% na 49.141,93 poena, S&P 500 za 0,49% na 7.138,80 poena, dok je Nasdaq izgubio 0,9% i sada je na 24.663,80 poena.

Tržišni analitičari očekuju odluku Federalnih rezervi o kamatnim stopama, kao i izveštaje o poslovanju vodećih američkih tehnoloških kompanija Amazon, Alfabet, Meta i Majkrosoft.

Sporazum sa češkom kompanijom iz Foxconn grupe omogućava povezivanje tržišta Evrope, Zapadnog Balkana i istočnih trgovinskih ruta

Nelt Grupa, jedan od vodećih logističkih sistema u regionu, potpisala je ugovor o strateškom partnerstvu sa kompanijom JUSDA Europe, članicom multinacionalne grupe Hon Hai Technology (poznate kao Foxconn), sa ciljem jačanja logističkih kapaciteta i unapređenja povezanosti tržišta Evrope, Zapadnog Balkana i istočnih trgovinskih ruta. Ovaj sporazum dolazi nakon što je JUSDA Europe nedavno otvorila regionalni centar JUSDA SEE u Zrenjaninu, iz koga planira da opslužuje ceo region jugoistočne Evrope.

JUSDA je češka logistička kompanija sa više od 25 godina iskustva u međunarodnom transportu i skladištenju, specijalizovana za pružanje integrisanih logističkih usluga uključujući drumski, železnički, pomorski i avio-transport, skladištenje, carinsku podršku i optimizaciju lanaca snabdevanja. Partnerstvo sa Nelt Grupom omogućava dodatno jačanje strateške pozicije obe kompanije na tržištu, naročito u segmentu kompleksnih tokova robe između Evropske unije, Zapadnog Balkana i istočnih tržišta.

Vuk Mijanović, izvršni direktor za logističku izvrsnost i razvoj Nelt Grupe, naglasio je važnost dogovora: „Ponosni smo što je JUSDA Europe prepoznala Nelt Grupu kao strateškog partnera za logističke usluge za tržište Zapadnog Balkana. Oslanjajući se na našu snažnu regionalnu mrežu i operativnu ekspertizu, u narednom periodu radićemo na daljem širenju saradnje i povezivanju tokova između Evropske unije, Zapadnog Balkana i istočnih tržišta.“

Sporazum podrazumeva zajedničku viziju razvoja logistike, visok nivo operativne realizacije, dugoročne odnose sa klijentima i kontinuirano unapređenje kvaliteta usluga. Poseban akcenat biće na efikasnosti, pouzdanosti i održivosti logističkih procesa, u skladu sa potrebama međunarodnih klijenata i zahtevima savremenog tržišta.

Generalni direktor JUSDA Europe, Petr Škoda, izjavio je: „Naša saradnja sa Neltom zasniva se na međusobnom poštovanju i operativnoj sinergiji. Ovaj sporazum dodatno potvrđuje našu dugoročnu posvećenost izvrsnosti i omogućava nam da klijentima ponudimo efikasnu, povezanu i visoko pouzdanu logističku mrežu.“

Kroz ovu saradnju, Nelt Grupa i JUSDA Europe unaprediće dostupnost i kvalitet logističkih usluga za svoje klijente, podižući standarde pouzdanosti, efikasnosti i profesionalnosti u logističkom sektoru jugoistočne Evrope.

Cene nisu porasle nakon isteka uredbe; nafta dostigla 111 dolara, energenti u 2026. rastu 24 odsto

Nakon isteka vladine uredbe o ograničenju marži, cene proizvoda u Srbiji nisu porasle niti su se vratile na nivo pre 1. septembra 2025. godine, izjavila je ministarka trgovine Jagoda Lazarević. Dva meseca po isteku uredbe, a ukupno osam meseci cenovne stabilnosti, nije zabeležen rast cena, što je iznenadilo i predstavnike MMF-a. Tokom sastanaka sa misijom MMF-a, navodi Lazarevićeva, očekivanja su bila da će cene, posebno proizvoda koji su bili obuhvaćeni uredbom, rasti znatno više nakon njenog isteka, međutim to se nije dogodilo.

Cenovna stabilnost pozitivno se odrazila i na inflaciju. Prema zvaničnoj statistici, inflacija je sa 4,9 odsto u julu i 4,7 odsto u avgustu smanjena prvo na 2,9, a potom na 2,5 odsto. U martu, kada su turbulencije na tržištu energenata i najave rasta cena hrane bile intenzivne, inflacija je iznosila 2,8 odsto, a po rečima ministarke, Srbija je uprkos eksterim šokovima uspela da održi stabilnost. “Ne postoji magično rešenje, ali uredba je pokazala da možemo doći do kvalitetnih zakona i uticati na faktore na koje imamo mogućnost”, navodi Lazarevićeva.

Na pitanje o mogućnosti zamrzavanja cena u narednim mesecima, ministarka je naglasila da je nemoguće potpuno zamrznuti cene ako su uzroci problema spoljnog karaktera. “Pratimo kretanja cena energenata, koja se već preliva na određene proizvode. Nafta je juče ponovo probila 111 dolara za barel, a izlazak Emirata iz OPEC-a posle mnogo decenija ukazuje na ozbiljne poremećaje. Ipak, ugovori za jul i avgust nagoveštavaju pad cena”, dodala je Lazarevićeva. Svetska banka predviđa da će cena energenata u 2026. godini biti viša za oko 24 odsto, dok će cene velikog broja proizvoda porasti za oko 16 odsto.

Ministarka je istakla otpornost srpske ekonomije, podsećajući da je tokom pandemije koronavirusa Srbija pokazala sposobnost da ublaži višestruke eksterne šokove. Zakonodavne izmene u oblasti trgovine, zaštite potrošača i trgovačkih praksi, koje su nedavno usvojene, omogućavaju dodatnu zaštitu potrošača i primarnih proizvođača. Lazarevićeva smatra da država treba da interveniše kada je to potrebno i ističe da je moguće ponovo aktivirati uredbu o ograničavanju marži ukoliko se ukaže potreba: “Država mora, koliko god je u mogućnosti, da drži stvari pod kontrolom”.

Takođe, ministarka je naglasila da rast cene ambalaže, uzrokovan višom cenom nafte, može uticati na troškove proizvodnje, ali da za sada nema bojazni za značajnije poskupljenje osnovnih prehrambenih proizvoda dok su inputi stabilni. U zaključku, Lazarevićeva je poručila da će država nastaviti da prati situaciju na tržištu i pravovremeno reaguje radi zaštite potrošača i stabilnosti cena.