Prema istraživanju Forse, 58% građana Nemačke štedi zbog rasta cena, a inflacija može premašiti tri odsto

Prema rezultatima istraživanja agencije Forse, 58% ispitanika u Nemačkoj navodi da je smanjilo svoje svakodnevne troškove usled rasta cena i povećane inflacije. Istovremeno, 41% građana nije značajno promenilo potrošačke navike, pokazuju podaci objavljeni krajem aprila 2026. godine. Posebno su na udaru mlađi od 30 godina i građani sa nižim prihodima, koji intenzivnije štede.

Najčešće oblasti u kojima stanovnici Nemačke ostvaruju uštede jesu ishrana van kuće, kupovina namirnica, gorivo, energija, odmor i aktivnosti u slobodno vreme. Zabeleženo je i da sve veći broj vozača smanjuje korišćenje automobila, dok deo njih prelazi na bicikl, pešačenje ili javni prevoz.

Rast cena u Nemačkoj se, prema analizama, povezuje sa povećanjem troškova energije nakon globalnih tenzija, uključujući posledice rata u Iranu, što je dovelo do povećanja cena goriva i mogućeg porasta inflacije iznad tri odsto. Ekonomisti ocenjuju da ovakva inflatorna kretanja mogu dodatno uticati na poskupljenje hrane, usluga i putovanja tokom narednog perioda.

Cene nisu porasle nakon isteka uredbe; nafta dostigla 111 dolara, energenti u 2026. rastu 24 odsto

Nakon isteka vladine uredbe o ograničenju marži, cene proizvoda u Srbiji nisu porasle niti su se vratile na nivo pre 1. septembra 2025. godine, izjavila je ministarka trgovine Jagoda Lazarević. Dva meseca po isteku uredbe, a ukupno osam meseci cenovne stabilnosti, nije zabeležen rast cena, što je iznenadilo i predstavnike MMF-a. Tokom sastanaka sa misijom MMF-a, navodi Lazarevićeva, očekivanja su bila da će cene, posebno proizvoda koji su bili obuhvaćeni uredbom, rasti znatno više nakon njenog isteka, međutim to se nije dogodilo.

Cenovna stabilnost pozitivno se odrazila i na inflaciju. Prema zvaničnoj statistici, inflacija je sa 4,9 odsto u julu i 4,7 odsto u avgustu smanjena prvo na 2,9, a potom na 2,5 odsto. U martu, kada su turbulencije na tržištu energenata i najave rasta cena hrane bile intenzivne, inflacija je iznosila 2,8 odsto, a po rečima ministarke, Srbija je uprkos eksterim šokovima uspela da održi stabilnost. “Ne postoji magično rešenje, ali uredba je pokazala da možemo doći do kvalitetnih zakona i uticati na faktore na koje imamo mogućnost”, navodi Lazarevićeva.

Na pitanje o mogućnosti zamrzavanja cena u narednim mesecima, ministarka je naglasila da je nemoguće potpuno zamrznuti cene ako su uzroci problema spoljnog karaktera. “Pratimo kretanja cena energenata, koja se već preliva na određene proizvode. Nafta je juče ponovo probila 111 dolara za barel, a izlazak Emirata iz OPEC-a posle mnogo decenija ukazuje na ozbiljne poremećaje. Ipak, ugovori za jul i avgust nagoveštavaju pad cena”, dodala je Lazarevićeva. Svetska banka predviđa da će cena energenata u 2026. godini biti viša za oko 24 odsto, dok će cene velikog broja proizvoda porasti za oko 16 odsto.

Ministarka je istakla otpornost srpske ekonomije, podsećajući da je tokom pandemije koronavirusa Srbija pokazala sposobnost da ublaži višestruke eksterne šokove. Zakonodavne izmene u oblasti trgovine, zaštite potrošača i trgovačkih praksi, koje su nedavno usvojene, omogućavaju dodatnu zaštitu potrošača i primarnih proizvođača. Lazarevićeva smatra da država treba da interveniše kada je to potrebno i ističe da je moguće ponovo aktivirati uredbu o ograničavanju marži ukoliko se ukaže potreba: “Država mora, koliko god je u mogućnosti, da drži stvari pod kontrolom”.

Takođe, ministarka je naglasila da rast cene ambalaže, uzrokovan višom cenom nafte, može uticati na troškove proizvodnje, ali da za sada nema bojazni za značajnije poskupljenje osnovnih prehrambenih proizvoda dok su inputi stabilni. U zaključku, Lazarevićeva je poručila da će država nastaviti da prati situaciju na tržištu i pravovremeno reaguje radi zaštite potrošača i stabilnosti cena.

Uređaji šalju lažne poruke direktno na telefone, izbegavajući operatere, a napadi su zabeleženi u Srbiji i Ujedinjenom Kraljevstvu

Sajberkriminalci su tokom protekle godine počeli da koriste SMS blastere, uređaje koji mogu da pošalju fišing poruke direktno na telefone žrtava, zaobilazeći mobilne operatere. Ova tehnologija, poznata kao „SMS blasting“, ima domet od 500 do 2000 metara i prvi put je primećena u Kanadi, dok su u Srbiji i Ujedinjenom Kraljevstvu zabeleženi slučajevi i hapšenja, saopšteno je iz kompanije za sajber-bezbednost Kaspersky.

SMS blaster ima veličinu računarskog kućišta starije generacije i može biti sakriven u automobilu ili rancu. Kada se aktivira, privlači sve telefone u blizini da se povežu na njega, predstavljajući se kao najjača bazna stanica. Žrtve u tim trenucima dobijaju lažnu SMS poruku, koja može izgledati kao poruka banke, dostavne službe ili gradske institucije. Kriminalci koriste ovu taktiku kako bi od korisnika tražili poverljive podatke i lozinke, što je poznato kao „smišing“ (SMS phishing).

Prema rečima Rade Furtule, presales menadžera kompanije Kaspersky za Zapadni Balkan, napadi su najčešće registrovani na mestima sa velikom koncentracijom ljudi, poput tržnih centara ili poslovnih zona. „Kriminalci najčešće deluju na mestima sa velikom koncentracijom ljudi, poput tržnih centara ili turističkih i poslovnih zona — upravo tu su zabeleženi svi poznati napadi“, izjavio je Furtula.

SMS blasteri koriste ranjivosti u 2G (GSM) mreži. Iako se 2G danas koristi uglavnom u udaljenim područjima, svi telefoni i dalje podržavaju ovaj standard. Nakon što blaster pošalje tehnički signal preko 4G/5G mreža, telefon pokušava da se prebaci na 2G, gde blaster emituje lažnu baznu stanicu. Za razliku od 3G, 4G i 5G, gde je kriptografska provera obavezna, u 2G standardu ona je bila opciona, što kriminalcima omogućava da se izdaju za bilo kog operatera i šalju poruke bez znanja korisnika.

Za zaštitu, stručnjaci preporučuju isključivanje 2G mreže na telefonu, što je moguće na Android uređajima sa verzijom 12 i novijom, kao i korišćenje režima „lockdown mode“ na iPhone uređajima, iako to značajno ograničava funkcionalnost. Android 16 je uveo obaveštenja za lažne 2G bazne stanice, ali ova funkcija radi samo na novijim modelima zbog hardverskih ograničenja. Takođe, korišćenje bezbednosnog rešenja, poput Kaspersky Premium, može blokirati zlonamerne SMS poruke i zaštititi korisnike od fišinga.

Ključni savet ostaje: ne klikćite na linkove iz nepoznatih poruka, već se prijavite na bankarske ili dostavne servise direktno putem zvaničnih aplikacija ili ručnim unosom adrese.