Domaće kompanije mogu naplaćivati proizvode i usluge u stranim valutama, podrška NBS realizaciji preporuka Sive knjige inovacija

Narodna banka Srbije potvrdila je da domaće kompanije mogu vršiti naplatu svojih proizvoda i usluga u stranoj valuti od nerezidentnih kupaca prilikom onlajn prodaje, saopšteno je 1. maja 2026. godine. Ova odluka omogućava olakšano online poslovanje, unapređenje konkurentnosti srpske e-trgovine i ubrzava uključivanje domaće privrede u globalne tokove elektronskog poslovanja. Realizovana je jedna od prioritetnih preporuka Sive knjige inovacija, nakon što je Savet za male biznise NALED-a uputio inicijativu NBS radi razjašnjenja prakse u elektronskoj naplati.

Prema podacima iz NALED-a, sve više preduzeća i startapa u Srbiji prodaje proizvode i usluge kupcima iz inostranstva putem interneta, ali su se do sada suočavali sa problemom naplate. Kupcima iz inostranstva se u završnoj fazi kupovine prikazivala obaveza plaćanja isključivo u dinarima, iako su cene bile istaknute i u domaćoj i u stranoj valuti. To je dovodilo do odustajanja kupaca zbog nepoznate valute pri naplati, što je stvaralo utisak prevare.

“Problem je proisticao iz različitih tumačenja Zakona o deviznom poslovanju, posebno čl. 32. i 34, i dileme da li se obavezno dinarsko plaćanje odnosi i na prekogranične onlajn transakcije sa nerezidentima. Uglavnom su se primenjivala restriktivna tumačenja koja su ograničavala naplatu u devizama kupaca iz inostranstva, iako nije postojalo jasno uporište u regulativi. Zbog toga smo, u ime Saveta za male biznise NALED-a, uputili inicijativu Narodnoj banci Srbije za zvanično mišljenje radi razjašnjenja ove prakse”, izjavila je Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u.

Zvaničnim mišljenjem, Narodna banka Srbije je potvrdila da ne postoje regulatorne smetnje da rezident naplatu od nerezidenta-potrošača ostvari u devizama. Mesto izvršenja naplate vezuje se za banku platioca (potrošača), pa se, kada nerezident inicira plaćanje preko svoje banke u inostranstvu, takva transakcija ne smatra izvršenom u Republici Srbiji. Na taj način, potvrđeno je da se prekogranične transakcije u elektronskoj trgovini obavljaju tako što se plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrši slobodno. Istovremeno, NBS je istakla da prikaz cene u dinarima u završnoj fazi kupovine nije predmet deviznih propisa, već zavisi od politike platforme i pružaoca platnih usluga.

„Ovo su izuzetno dobre vesti i potvrda od velikog značaja za sve kompanije u Srbiji koje svoje proizvode i usluge plasiraju putem interneta stranim kupcima. Zvaničan stav da je dozvoljena naplata u devizama od nerezidenata donosi nam potrebnu sigurnost u poslovanju. Ovo iskustvo ujedno potvrđuje koliko je važna kontinuirana i otvorena saradnja između privrede i institucija u razrešavanju praktičnih dilema koje često proizilaze iz različitih tumačenja propisa, a ne iz samog regulatornog okvira”, istakla je Sofija Popara Parmaković, ispred Saveta za male biznise NALED-a i platforme Pausal.rs.

Iz NALED-a ukazuju da je sledeći korak usklađivanje poslovnih politika banaka, procesora plaćanja i platformi za e-trgovinu sa ovim stavom NBS, kako bi se ostvarile očekivane koristi. U Sivoj knjizi inovacija 3.0 već su definisani ključni prioriteti za dalji razvoj inovacionog poslovnog okruženja, među kojima su regulisanje grupnog finansiranja, ulaganje dobrovoljnih penzijskih fondova u alternativni investicioni fond preduzetničkog kapitala i pojednostavljenje transfera novca u inostranstvo za nerezidente.

Podseća se da je Siva knjiga inovacija objavljena u okviru projekta StarTech vrednog osam miliona dolara, koji sprovode NALED i Philip Morris International, uz podršku Vlade Republike Srbije, sa ciljem ubrzanja digitalne transformacije domaće privrede i jačanja inovacionog potencijala Srbije.

Proizvodnja derivata nafte skočila 38,7 odsto, dok je prerađivačka industrija zabeležila rast od 8,4 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji u martu 2026. godine bila je veća za 6,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju najnoviji podaci. U poređenju sa prosekom iz 2025. godine, martovska proizvodnja bila je viša za 10,5 odsto. Ipak, ukupno gledano, industrijska proizvodnja u periodu januar–mart 2026. zabeležila je pad od 0,8 odsto u odnosu na prvi kvartal 2025. godine.

Desezonirani indeks za mart 2026. godine, u odnosu na februar iste godine, pokazuje rast od 5,7 odsto za ukupnu industriju, dok je u sektoru prerađivačke industrije zabeležen rast od 11,4 odsto. Po sektorima, rudarstvo je u martu 2026. godine ostvarilo povećanje od 1,2 odsto, dok je prerađivačka industrija porasla za 8,4 odsto. Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležio je blagi pad od 0,1 odsto.

Najveći doprinos rastu dala je proizvodnja derivata nafte, koja je, nakon zastoja u januaru, u martu 2026. godine porasla za čak 38,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, zahvaljujući povećanju proizvodnje u rafineriji Pančevo. Hemijska industrija takođe je zabeležila značajan međugodišnji rast od 32,1 odsto, što je povezano sa većom preradom nafte, iako je proizvodnja u ovim oblastima u prvom kvartalu i dalje ispod prošlogodišnjeg nivoa.

Prehrambena industrija ostvarila je rast od 3,7 odsto, dok je proizvodnja duvanskih proizvoda porasla za 12,7 odsto. Poseban značaj za ukupni rast industrije ima proizvodnja motornih vozila, pre svega zahvaljujući Stealntisu u Kragujevcu, koja je u martu i u prva tri meseca 2026. godine bila iznad 50 odsto više nego u istom periodu 2025. godine.

S druge strane, proizvodnja računara i elektronskih proizvoda smanjena je za 20 odsto u odnosu na mart 2025. godine, dok je proizvodnja osnovnih metala, koja se uglavnom odnosi na železaru u Smederevu, zabeležila pad od oko 10 odsto. U rudarstvu, proizvodnja uglja opala je za 6,6 odsto, dok je eksploatacija metala, pre svega iz Ziđinovih kompanija na istoku Srbije, zabeležila rast od 6,1 odsto.

BDP SAD porastao na 2%, cene nafte iznad 100 dolara po barelu, Pauel ostaje član FOMC nakon isteka mandata

Privreda Sjedinjenih Američkih Država zabeležila je rast bruto domaćeg proizvoda od 2 odsto u prvom kvartalu 2026, prema preliminarnim podacima koje je objavilo Ministarstvo trgovine. Ovaj rezultat predstavlja ubrzanje u odnosu na prethodni kvartal, kada je zabeležen rast od 0,5 odsto, ali je ipak slabiji od procene analitičara iz organizacije Fekset, koji su očekivali rast BDP-a od 2,3 odsto.

Američka ekonomija je ušla u period eskalacije sukoba sa Iranom na stabilnim osnovama, pri čemu su veći poreski povraćaji ublažili povećanje troškova izazvano rastom cena goriva. Rat na Bliskom istoku traje oko devet nedelja i nastavlja da utiče na globalno tržište energije, a cene nafte su ostale iznad 100 dolara po barelu, što zadržava pritisak na potrošačke cene u SAD.

„Rast u prvom kvartalu pokazuje otpornost američke ekonomije uprkos geopolitičkim tenzijama i rastu cena energije“, navodi se u saopštenju Ministarstva trgovine. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da bi nastavak sukoba mogao dodatno da uspori privrednu aktivnost u narednim kvartalima zbog viših troškova energije i neizvesnosti koja utiče na investicije i potrošnju.

Predsednik Federalnih rezervi Džeroum Pauel, kome mandat ističe u maju, izjavio je da ostaje član Federalnog komiteta za operacije na otvorenom tržištu (FOMC) i nakon primopredaje dužnosti. “Neću nastupati kao predsednik u senci, ali ću i dalje doprinositi radu FOMC u skladu sa institucionalnom ulogom”, istakao je Pauel. Senatski odbor za bankarstvo podržao je imenovanje Kevina Vorša za novog predsednika Feda, koji će preuzeti funkciju po potvrdi u Senatu.

FOMC je na poslednjem sastanku odlučio da zadrži kamatne stope u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto, naglašavajući važnost stabilnosti u trenutnoj ekonomskoj situaciji. Pauel je naglasio da predsednik Federalnih rezervi ima jedan glas, a da odluke donosi ceo komitet na osnovu konsenzusa. Novi predsednik Feda preuzeće i vođenje FOMC, koji određuje monetarnu politiku u SAD.