Bruto zarada dostigla 163.385 dinara, medijalna neto zarada 92.671 dinar, uz rast od 10,2 odsto u odnosu na prošlu godinu

Prema najnovijim podacima, prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) u Srbiji za januar 2026. godine iznosila je 118.429 dinara. Istovremeno, obračunata prosečna bruto zarada iznosila je 163.385 dinara. U odnosu na isti mesec prethodne godine, nominalni rast prosečne bruto zarade iznosio je 10,1 odsto, dok je realni rast bio 7,5 odsto. Prosečna neto zarada beleži nominalni rast od 10,2 odsto, odnosno realni rast od 7,6 odsto.

Medijalna neto zarada za januar 2026. godine iznosila je 92.671 dinar, što pokazuje da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu do ovog iznosa. Ovi podaci ukazuju na nastavak rasta plata u Srbiji, posebno u poređenju sa istim periodom prošle godine. Sve cifre prikazane su u dinarima i odnose se na januar 2026. godine.

Naftna industrija Srbije beleži pad broja kupaca u veleprodaji, dok nafta i dalje čini 30 procenata globalne potrošnje energije

Naftna industrija Srbije (NIS) u prethodnom periodu suočila se sa otežanim poslovanjem, smanjujući prodaju u maloprodaji i veleprodaji, dok je u segmentu veleprodaje izgubila oko 20 odsto kupaca, izjavio je profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak za energetiku Miloš Banjac. On je naglasio da trenutna kriza i globalna dešavanja ne utiču na cenu NIS-a, ističući da se vrednost ovakve kompanije procenjuje sa dugoročnom perspektivom.

Prema Banjčevim rečima, prodaja NIS-a od strane ruskog “Gaspromnjefta” prema MOL grupi odvija se u okviru produženog roka koji je dala američka kancelarija OFAK, što ukazuje na napredak pregovora i mogućnost finalizacije kupoprodaje. Banjac je naveo da MOL grupu karakteriše složena vlasnička struktura, pri čemu 25 odsto akcija pripada mađarskoj vladi, dok oko 50 procenata drže međunarodne finansijske institucije, uključujući i američke.

“Kada govorimo o MOL-u, često se misli da je reč o mađarskoj kompaniji, ali samo četvrtina akcija pripada vladi, dok ostatak uglavnom drže međunarodne institucije”, naglasio je Banjac. Prema njegovim rečima, to može biti dodatna garancija za završetak sporazuma i kapacitet MOL-a da preuzme većinski paket NIS-a.

Govoreći o uticaju energetske krize, Banjac je istakao da nafta i dalje ima ključnu ulogu na globalnom tržištu, sa učešćem od 30 procenata u svetskoj potrošnji energije. On je dodao da kupovina ovakve kompanije predstavlja investiciju za najmanje tri decenije, te da trenutna tržišna kretanja nemaju odlučujući uticaj na njenu vrednost.

Banjac je ocenio da Rusija nevoljno prodaje NIS i da je taj proces uslovljen političkim i geopolitičkim okolnostima. “Rusi nevoljno prodaju NIS, jer je reč o kompaniji koja donosi prihode i u koju je dosta uloženo”, rekao je Banjac. Takođe je istakao da bi Rusija mogla nastojati da dobije na vremenu ukoliko joj to aktuelna situacija odgovara.

Kada je reč o trenutnom stanju na tržištu, Banjac je naglasio da NIS već duže vreme posluje pod sankcijama, što je dovelo do gubitka partnera i dužih rokova isporuke. “NIS otežano radi od januara prošle godine, od uvođenja sankcija, gubi partnere i smanjio je prodaju u veleprodaji za 20 odsto”, izjavio je Banjac. On je dodao da, zahvaljujući intervencijama Međunarodne agencije za energetiku, nema opasnosti od nestašice nafte, a Srbija trenutno ima rezerve dovoljne za oko 60 dana, dok je evropski prosek 90 dana.

Francuski grad izabran među devet kandidata, prevoznici sa Balkana ubuduće šalju žalbe na ovu adresu

Saveta Evropske unije i Evropski parlament doneli su odluku da se novo sedište Carinske uprave Evropske unije (EUCA) otvori u francuskom gradu Lilu. Lil je izabran u konkurenciji devet zemalja i gradova, među kojima su bili Rim, Varšava, Zagreb i Bukurešt. Prema podacima Evropske komisije, očekuje se da će nova uprava imati oko 250 zaposlenih i biti odgovorna za koordinaciju rada nacionalnih carinskih organa u svim državama članicama Evropske unije. Uspostavljanje EUCA deo je šire reforme carinskog sistema EU, koji se prema ocenama smatra previše podeljenim za efikasno suočavanje sa savremenim izazovima. Odluka o izboru Lila ulazi u zvaničnu regulativu o reformi carina, dok se tačan datum početka rada nove institucije tek očekuje. Lil će postati nova adresa za žalbe drumskih prevoznika iz Srbije i sa Zapadnog Balkana, koji nastavljaju da se zalažu za priznavanje svog profesionalnog statusa i slobodan rad unutar EU, u skladu sa Šengenskim i EES pravilima.