Reciklaža stakla u Srbiji i dalje ispod proseka Evropske unije, gde se godišnje reciklira 11 miliona tona

Reciklaža staklene ambalaže u Srbiji iznosi između 40 i 45 odsto, što je značajno ispod proseka Evropske unije gde se ova stopa kreće oko 75 procenata, saopšteno je na Forumu Kreativno staklo održanom povodom 180 godina od početka organizovane proizvodnje stakla u zemlji. U Evropskoj uniji godišnje se reciklira oko 11 miliona tona stakla zahvaljujući razvijenoj infrastrukturi i zakonodavstvu, dok je kod nas primena cirkularnog stakla još u fazi razvoja.

Srbija beleži napredak u reciklaži zbog usklađivanja sa evropskim regulativama i primene savremenih poslovnih praksi, ali je i dalje ispod evropskog proseka. Zemlje regiona poput Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije beleže još niže stope reciklaže, ispod 30 odsto. Dalji napredak u Srbiji zavisiće od razvoja infrastrukture, uvođenja depozitnog sistema i povećanja svesti građana o značaju reciklaže.

Na forumu je istaknuto da je cirkularno staklo najviše zastupljeno u ambalažnoj industriji, građevinarstvu i automobilskoj industriji. Primenom cirkularnih poslovnih modela u staklarstvu ostvaruju se uštede u potrošnji energije i do 30 odsto, kao i značajno smanjenje emisije ugljen-dioksida i količine otpada u poređenju sa tradicionalnom proizvodnjom.

Fazno usklađivanje cirkularnosti u staklarstvu obuhvata prikupljanje staklenog otpada, sortiranje, drobljenje, topljenje, oblikovanje i hlađenje. Međutim, u zanatskoj i umetničkoj proizvodnji postoje tehnički izazovi zbog različitih tačaka topljenja stakla i otežanog pronalaženja čistog, razvrstanog otpada. Nedostatak edukativnih programa dodatno otežava širenje ove prakse među umetnicima i preduzetnicima.

Na skupu su učestvovali stručnjaci, edukatori i umetnici iz Srbije, Danske, Slovenije, Rumunije, Bugarske i Velike Britanije, koji su istakli značaj istorijskih praksi ponovne upotrebe stakla. Zaključeno je da dalji razvoj cirkularne ekonomije u staklarstvu može doprineti ekonomskim, ekološkim i društvenim benefitima.

Goldman Saks procenjuje da je 300 miliona radnih mesta izloženo automatizaciji, 46 odsto administrativnih poslova može preuzeti AI

Kompanija Blok, u vlasništvu Džeka Dorsija, najavila je da će smanjiti svoju radnu snagu za 40 odsto, dok je Orakl potvrdio planove za otpuštanje čak 30.000 zaposlenih radi fokusa na infrastrukturu veštačke inteligencije. Ovi potezi dolaze u trenutku kada AI postaje ključni faktor promena na globalnom tržištu rada, s procenom Goldman Saksa da je 300 miliona stalnih radnih mesta širom sveta izloženo procesu automatizacije putem veštačke inteligencije. Dodatno, izveštaj ove analitičke kuće navodi da će dve trećine zanimanja u Sjedinjenim Američkim Državama biti pogođeno u nekoj meri, dok je 46 odsto administrativnih zadataka već moguće automatizovati AI rešenjima.

Analize pokazuju da su sektori kao što su opšta poslovna administracija, osnovni marketing, novinarstvo, komunikacije, pravna podrška i informatičke nauke među najugroženijima. Na primer, istraživanje ResumeBuilder-a pokazuje da je 48 odsto kompanija koje koriste ČetGPT već zamenilo radnike, a pisanje i kreiranje sadržaja su najčešće pogođene aktivnosti. U oblasti prava, oko 44 odsto zadataka pravnih asistenata može biti automatizovano, dok studija iz 2025. godine navodi da polovina odraslih u SAD i stručnjaka za AI očekuje smanjenje broja radnih mesta u novinarstvu tokom narednih 20 godina.

S obzirom na brzinu promena, univerziteti ne uspevaju da ažuriraju programe dovoljno brzo, zbog čega diplome iz pojedinih oblasti gube ekonomsku vrednost. Prema preporukama analitičara, studenti i zaposleni treba da se usmere na specijalizacije i veštine koje AI ne može lako da zameni, kao što su vođenje tima, strategija, pregovaranje i originalno razmišljanje. Generalisti su, kako navode ekonomske analize, podložni filtraciji na tržištu rada, dok se specijalisti i dalje angažuju.

Iz ovih podataka jasno je da digitalna transformacija utiče na sve sektore, a kompanije i pojedinci moraju kontinuirano prilagođavati svoja znanja i veštine kako bi ostali konkurentni u novoj realnosti koju oblikuje veštačka inteligencija.

Više od 120 kineskih firmi i 10 trgovinskih lanaca razmatra mogućnosti saradnje i prezentaciju srpskih vina

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović sastala se 21. aprila 2026. godine u Guangdžou sa predstavnicima tri kineske kompanije iz provincije Sičuan: Tongwei Solar, Huantian Wisdom Technology i Sichuan Ukylin Technology Ukylin, radi razgovora o potencijalnim investicijama u Srbiju. Tongwei Solar je najveći proizvođač solarnih panela na svetu, Huantian Wisdom Technology je glavni operater komercijalnih satelitskih podataka, dok se Sichuan Ukylin Technology Ukylin bavi istraživanjem, razvojem i proizvodnjom električnih vozila na dva točka.

“Ove velike i uspešne kompanije iz provincije Sečuan su na lični zahtev danas došle u Guangdžou kako bi sa nama obavile značajne sastanke i razgovarale o detaljima vezanim za ulaganje u Srbiju. U višednevnoj radnoj poseti Narodnoj Republici Kini imaćemo niz jako važnih sastanaka i svakodnevno se boriti i za nove investicije za našu zemlju, ali i za plasman naših proizvoda na kinesko tržište”, izjavila je Mesarović.

Tokom posete Kini, od 20. do 29. aprila, Mesarović će obići tri provincije: Guangdong, Šandung i Hebej, i šest gradova: Guangdžou, Fošan, Šenžen, Đinan, Šiđažuang i Tjenđin. U programu su konferencije sa više od 120 kompanija, od kojih je preko 90 iz industrije nameštaja, kao i pojedinačni sastanci sa više od 15 kompanija. Planirani su i sastanci sa više od 10 trgovinskih lanaca, maloprodajnih objekata i distributera, tokom kojih će biti predstavljena srpska vina.

Srpsku delegaciju čine i predstavnici pet domaćih vinarija. Mesarović je istakla da su mogućnosti za saradnju Srbije i Kine neograničene zahvaljujući prijateljskim odnosima i Sporazumu o slobodnoj trgovini.

Na aerodromu u Guangdžou ministarku su dočekali rukovodstva provincije Guangdong i ambasadorka Srbije u Kini, Maja Stefanović.