Nova opcija dozvoljava korisnicima da ažuriraju @gmail.com adresu, uz mogućnost vraćanja na staru u roku od 12 meseci

Tehnološka kompanija Google uvela je novu funkcionalnost koja korisnicima omogućava da promene svoju primarnu Gmail adresu bez potrebe za brisanjem naloga i otvaranjem novog, što do sada nije bilo moguće. Ova novina, koja se postepeno uvodi svim korisnicima tokom 2026. godine, odnosi se na Google naloge čija adresa završava na @gmail.com, navodi se u ažuriranju na zvaničnoj stranici za podršku.

Prema dostupnim informacijama, korisnici sada mogu promeniti korisničko ime tako što u podešavanjima naloga izaberu opciju „Promenite adresu e-pošte Google naloga“ i unesu novu adresu. Nakon potvrde, staro korisničko ime postaje alternativna adresa, pa će poruke stizati na obe adrese. Ukoliko korisnik poželi da ponovo koristi staru Gmail adresu, to može učiniti u bilo kom trenutku, ali neće imati mogućnost izrade nove Gmail adrese u narednih 12 meseci, niti brisanja nove adrese.

Google napominje da promena adrese ne utiče na podatke sa naloga, kao što su fotografije, poruke ili mejlovi pristigli na staru adresu. Ipak, preporučuje se pravljenje rezervne kopije podataka. Kompanija upozorava da je alat još uvek u fazi postepenog uvođenja, te da opcija možda nije odmah dostupna svim korisnicima. Takođe, mogući su problemi prilikom prijavljivanja na aplikacije trećih strana, za šta su na stranici za pomoć data preporučena rešenja.

Ova promena olakšava korisnicima koji su želeli da ažuriraju svoju Gmail adresu zbog neprikladnog imena ili drugih razloga, bez gubitka pristupa postojećim podacima i bez komplikacija koje je ranije izazivalo otvaranje novog naloga.

Kompanija NIS nastavlja operacije uz podršku OFAC-a, dok je kupovina ruske nafte dozvoljena još mesec dana

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je produženje posebne licence od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), čime joj je omogućeno da nastavi sa poslovanjem do 16. juna 2026. godine. Istovremeno, hrvatski JANAF je produžio licencu za transport nafte prema Pančevu, a SAD su dozvolile nastavak kupovine sankcionisane ruske nafte do 16. maja, prema saopštenju Ministarstva finansija SAD.

Prema saopštenju NIS-a, nova licenca omogućava održavanje svih poslovnih aktivnosti, ugovora i sporazuma, uključujući rafinerijsku preradu, uvoz sirove nafte, obavljanje transakcija važnih za sigurnost snabdevanja, tehničko održavanje i finansijska poravnanja. Kompanija je izrazila zahvalnost svim domaćim i inostranim partnerima koji su podržali ovaj proces.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je OFAC produžio licencu za rad NIS-u do 16. juna, ističući značaj ovog koraka za stabilno planiranje kupovine sirove nafte, rad rafinerije u Pančevu i pouzdano snabdevanje tržišta naftnim derivatima. “Dobili smo dobre vesti iz SAD da je produžena licenca za rad NIS-u za 60 dana, što je veoma važno za stabilnije planiranje kupovine sirove nafte, siguran rad rafinerije u Pančevu i pouzdano snabdevanje naftnim derivatima u zemlji. Ovo produženje predstavlja pozitivan signal napretka u pregovorima o promeni vlasništva između mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta. Za našu državu je najvažnije da NIS nastavi sa stabilnim poslovanjem, očuva radna mesta i doprinosi energetskoj sigurnosti Srbije”, navela je Đedović Handanović.

Ministar finansija Siniša Mali istakao je da su pregovori o preuzimanju ruskog udela u NIS-u od strane MOL-a i ADNOK-a u završnoj fazi. “Najpre, to je ugovor o kupoprodaji između MOL-a, ADNOK-a s jedne strane i Gaspromnjefta i Gasproma sa druge strane. Po informacijama koje mi imamo i na osnovu razgovora i sa vlasnikom MOL-a, ti razgovori su pri kraju”, izjavio je Mali, dodajući da je krajnji rok za potpisivanje svih dokumenata 22. maj. Srbija trenutno ima 30 odsto udela u NIS-u, a očekuje se dodatnih pet odsto nakon završetka prodaje.

Hrvatski JANAF dobio je novu licencu od OFAC-a za aktivnosti u vezi sa transportom nafte prema NIS-u do 16. juna, što omogućava nastavak uobičajenih i neophodnih operacija u okviru ugovora između dve kompanije.

Američka administracija produžila je izuzeće za kupovinu sankcionisane ruske nafte i naftnih derivata na moru do 16. maja, nakon što je prethodno izuzeće od 30 dana isteklo 11. aprila. Prema navodima iz američkog Ministarstva finansija, dozvoljena je kupovina nafte utovarene na brodove od petka do 16. maja. Izaslanik ruskog predsednika Kiril Dmitrijev ocenio je da bi izuzeće moglo da oslobodi oko 100 miliona barela ruske sirove nafte, što je približno dnevnoj globalnoj proizvodnji. Povećanje zaliha može privremeno uticati na tržište, iako su cene naglo porasle zbog delimičnog zatvaranja Ormuškog moreuza, kroz koji je svakodnevno pre rata prolazilo oko 20 odsto svetske nafte i gasa.

Rast cena energenata i povećanje izdataka za odbranu među ključnim izazovima u uslovima visokog deficita i duga

Delegacija Srbije učestvovala je na Prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke, gde je predstavljena nacionalna strategija ‘Srbija 2030 – 2035’, saopštila je Narodna banka Srbije. Tokom sastanka razmatrane su ekonomske perspektive za Evropu, s posebnim osvrtom na stvaranje novih izvora privrednog rasta i izazove u promenljivom globalnom okruženju.

Narodna banka Srbije istakla je da su među najznačajnijim kratkoročnim izazovima za privredu nagli porast cena energenata usled aktuelnog sukoba na Bliskom istoku i brze promene trgovinskih politika. Takođe, povećanje izdataka za odbranu odvija se u uslovima kada su nivoi deficita i javnog duga već visoki.

Na sastanku se diskutovalo o optimalnim kombinacijama makroekonomskih politika koje mogu doprineti smanjenju neizvesnosti i podsticanju privrednog rasta. Posebna pažnja posvećena je održavanju inflacije u okviru ciljanog raspona, uprkos snažnom rastu zarada i volatilnosti cena primarnih proizvoda. Razmatrani su i prioriteti fiskalne politike, kao i produbljivanje Jedinstvenog tržišta Evropske unije.

U martu je u Narodnoj banci Srbije održana prezentacija šefa misije MMF-a za zonu evra i pomoćnika direktora Sektora za Evropu Međunarodnog monetarnog fonda Malhara Nabara. On je naglasio da dugoročna otpornost evropske privrede zavisi od pronalaženja novih izvora rasta produktivnosti, produbljivanja jedinstvenog tržišta i smanjenja regulatornih opterećenja, s posebnim akcentom na rastuću ulogu veštačke inteligencije i povećanih ulaganja u istraživanje i razvoj kao ključnim pokretačima budućeg rasta i konkurentnosti.

Međunarodni monetarni fond organizuje ova zasedanja dva puta godišnje – tokom Prolećnog zasedanja i Godišnje skupštine MMF-a i Svetske banke.