Francuska kompanija Alcatel Submarine Networks obustavila radove, rast cena energije opterećuje data centre
Ratni sukob u Persijskom zalivu doveo je do ozbiljne destabilizacije globalne digitalne infrastrukture, a najnovije posledice uključuju zaustavljanje projekta 2Africa Pearls. Ovaj projekat je trebalo da omogući prenos podataka za više od tri milijarde ljudi, povezujući Afriku, Aziju i Evropu, ali je sada faktički blokiran nakon što je francuska kompanija Alcatel Submarine Networks bila prinuđena da obustavi radove zbog ratnih dejstava. Delovi već položenog kabla ostali su neupotrebljivi, što je direktno uticalo na međunarodni internet saobraćaj.
Pored toga, ključni projekti kao što su SEA-ME-WE 6 i Fibre in Gulf našli su se u zoni neizvesnosti, dok je ranija nestabilnost u Crvenom moru, izazvana napadima jemenskih Huta, već ugrozila kablovsku infrastrukturu. Prvi put su dva najvažnija pomorska digitalna koridora istovremeno dovedena u pitanje, što predstavlja realnu pretnju fragmentaciji globalnog interneta. Najveći izazov trenutno nije samo kašnjenje investicija, već nemogućnost održavanja i popravki kablova u ratnoj zoni.
Prema iskustvima iz 2024. godine, popravke u Crvenom moru trajale su mesecima, a sada je situacija još ozbiljnija jer brodovi za intervenciju ne mogu bezbedno da pristupe oštećenim delovima.
Rast cena energije dodatno opterećuje digitalnu infrastrukturu, naročito energetski zahtevne data centre. Skok cena nafte i gasa menja ekonomsku računicu za velike tehnološke kompanije poput Mete, Gugla i Amazona, koje su poslednjih godina investirale milijarde u globalnu mrežu. Ove kompanije već preispituju postojeće rute i ubrzano planiraju alternativne pravce.
Geopolitičko pregrupisavanje digitalnih tokova donosi tri potencijalne opcije. Prva je severni koridor kroz Rusiju, koji je najjeftiniji, ali opterećen sankcijama i bezbednosnim rizicima. Druga je srednji koridor preko Centralne Azije i Kavkaza, koji zaobilazi Rusiju, ali je infrastrukturno slabije razvijen. Treća, najambicioznija opcija je arktička ruta, koja bi preko Severnog ledenog okeana povezala Evropu, Aziju i Severnu Ameriku. Projekti poput Polar Connect, ranije viđeni kao dugoročna investicija, sada postaju strateški nužni, uprkos visokim troškovima izgradnje i održavanja.
Sukob u Persijskom zalivu ubrzava transformaciju interneta iz globalno integrisanog sistema u mrežu politički uslovljenih koridora. Podmorski kablovi, koji su nekada tretirani kao neutralna infrastruktura, sve više postaju mete i instrumenti geopolitičkog pritiska. U novoj realnosti, pouzdanost i otpornost digitalnih veza postaju važniji od troškova.
Zaključak je da kriza u Zalivu ne predstavlja samo privremeni poremećaj, već prelomni trenutak koji menja način kako funkcioniše globalni internet. Formira se multipolarna mreža sa povećanim troškovima, većim rizicima i snažnijom političkom kontrolom.
