Na deonici kroz Mađarsku najveće naselje ima 27.000 stanovnika, a investicija se vraća kroz minimalni saobraćaj

Rekonstrukcija pruge Beograd-Budimpešta završena je kroz zajedničku inicijativu Srbije, Mađarske i Kine, započetu pre više od 10 godina u okviru projekta Pojas i put. Modernizacija ovog železničkog koridora povezuje grčke luke Pirej i Solun sa Budimpeštom i Evropskom unijom. Projekat je sproveden uz različite prioritete partnera: Srbija je prednost dala putničkom saobraćaju i ubrzavanju veze između Beograda, Novog Sada, Subotice i većih mesta poput Vrbasa i Bačke Topole, dok su Mađarska i Kina više insistirale na razvoju kargo segmenta, polazeći od toga da prevoz robe donosi prihod, a putnici gubitak.

Mađarska se odlučila za trasu kroz slabije naseljene delove zemlje; najveće mesto na trasi ima 27.000 stanovnika. Prema podacima mađarskih medija, od puštanja pruge u upotrebu u februaru 2026. godine, ka Srbiji u proseku ide šest kargo vozova dnevno, dok je najprometniji dan zabeležio 14 vozova. U mađarskoj javnosti procenjuje se da bi investicija mogla da se povrati za nekoliko hiljada godina ako se ovaj tempo zadrži. Istovremeno, radi kineskih investicija u Segedinu, mađarska vlada je uložila dodatna sredstva u modernizaciju te trase.

U izboru izvođača, Srbija je angažovala China Railway International Corporation (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC), dok su u Mađarskoj radili konzorcijum China Tiejiuju Engineering & Construction (China Railway No. 9 Bureau Group) i China Railway Electrification Engineering Group, u partnerstvu sa kompanijom poznatog mađarskog biznismena Lerinca Mesaroša. Raspoložive informacije pokazuju da je CRIC bolje pozicioniran izvođač, sa većim političkim autoritetom i mogućnošću rešavanja zastoja, što je doprinelo efikasnijem usklađivanju srpske deonice sa evropskim standardima (ETCS).

Ipak, srpski rezultati su stavljeni pod znak pitanja nakon nesreće u Novom Sadu, gde je tokom rekonstrukcije nadstrešnice poginulo 16 putnika. Ovaj tragični događaj ostavio je senku na realizaciju projekta, iako su radovi sa srpske strane ocenjeni kao efikasniji po pitanju saradnje sa kineskim partnerima i tehničkog usklađivanja.

Novi mađarski ministar saobraćaja i investicija David Vitezi izjavio je da Mađarska može očekivati minimalni kargo i putnički saobraćaj na ovom pravcu na duži rok, što dodatno potvrđuje procene o dugom periodu povraćaja investicije.

Kompanije razvijaju opremu za veštačku inteligenciju i servere sa Intel Xeon procesorima, šireći saradnju na industriju, gradove i robotiku

Američki proizvođač poluprovodnika Intel i tajvanski tehnološki gigant Fokskon postigli su strateški dogovor o zajedničkom razvoju infrastrukture za veštačku inteligenciju sledeće generacije, saopšteno je 4. juna 2026. godine. Saradnja uključuje objedinjavanje Intelove tehnologije procesora i AI akceleratora sa proizvodnim i integracionim kapacitetima Fokskona, sa ciljem odgovora na rastuću globalnu potražnju za računarskom infrastrukturom namenjenom primeni veštačke inteligencije.

Prema dogovoru, kompanije će razvijati opremu za AI data centre, uključujući servere zasnovane na Intel Xeon procesorima. Fokus je i na unapređenju tehnologija brzog prenosa podataka, sistema hlađenja i energetske efikasnosti, kako bi se obezbedila konkurentnost u rastućem AI sektoru. Planirano je proširenje saradnje i na razvoj AI rešenja za industrijsku proizvodnju, pametne gradove i robotiku, što će omogućiti širu primenu veštačke inteligencije izvan tradicionalnih data centara.

Predsednik i izvršni direktor Fokskona Young Liu izjavio je: “Saradnja objedinjuje stručnost naših kompanija u oblastima računarskih platformi, sistemske integracije i globalnih lanaca snabdevanja.” Intel i Fokskon su najavili i mogućnost zajedničkog rada na razvoju prilagođenih AI čipova i naprednih sistemskih rešenja, ali vrednost sporazuma i vremenski okvir za komercijalnu primenu nisu objavljeni.

Fokskon je poslednjih godina širio poslovanje u oblasti AI infrastrukture, oslanjajući se na povećanu potražnju za serverima i data centar opremom, dok Intel jača poziciju na tržištu kroz razvoj procesora i akceleratora za AI radna opterećenja.

Plan od 6 milijardi evra predviđa investicije i reforme, Crna Gora kao predvodnik ulaska u EU, a samit u Tivtu donosi fokus na regionalnu saradnju

Na devetom samitu EU i Zapadnog Balkana, koji se održava 5. juna 2026. godine u Tivtu, lideri država i vlada raspravljaće o ključnim ekonomskim temama za region. Glavna ekonomska inicijativa samita je implementacija plana vrednog 6 milijardi evra, koji obuhvata reforme, investicije i socijalno-ekonomsku konvergenciju država Zapadnog Balkana prema Evropskoj uniji.

Crna Gora, kao domaćin samita, ističe ubrzanje procesa pristupanja EU, očekujući ulazak u Uniju u narednih godinu do dve, dok je za ostale zemlje regiona prioritet ekonomski napredak. Samit se održava pod motom „Zajedničko blagostanje i stabilnost EU i Zapadnog Balkana” i podeljen je na dva ključna dela – napredak integracije prema EU (EU Growth Plan) i jačanje regionalne stabilnosti i ekonomske otpornosti.

Za Srbiju, samit predstavlja priliku za poboljšanje odnosa sa Briselom i traženje balansa između odluka EU koje se odnose na Rusiju i Kinu i ekonomske realnosti. Na dnevnom redu su pitanja dalje integracije u jedinstveno tržište EU, a poseban fokus je na pristupanju SEPA sistemu plaćanja, ukidanju roaminga i unapređenju digitalne konektivnosti.

Dodatno, radi se na uspostavljanju zajedničkog regionalnog tržišta, jačanju ekonomske saradnje, privlačenju investicija, infrastrukturnim projektima, kao i energetskoj i transportnoj povezanosti. Zelena tranzicija, unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje zavisnosti od energenata iz Rusije predstavljaju posebne tačke ekonomskog dela samita.

Predsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister izjavio je: „Možemo da pružimo podršku, možemo da pružimo ekonomsku podršku, možemo da damo finansijsku, političku podršku, ali na kraju neophodne reforme moraju da pripreme i usvoje vlade i nacionalni parlamenti. Mislim, dela govore, a ne reči, kao i uvek.”

Mekalister je istakao i važnost individualnog pristupa svakoj zemlji Zapadnog Balkana, navodeći primer Severne Makedonije, koja čeka početak pregovora zbog principa jednoglasnosti Saveta EU, kao i Albanije koja je izgubila vreme povezanošću sa Severnom Makedonijom. On je zaključio da je proširenje na Zapadni Balkan investicija u mir, bezbednost i stabilnost Evrope.

Ovo je drugi put da se samit održava van granica EU, posle Tirane 2022. godine, što mu daje dodatni simbolički značaj i regionalnu vidljivost. U dosadašnjoj praksi, samiti izvan Brisela doneli su manje formalnosti i više bilateralnih sastanaka, a među prethodnim samitima izdvajaju se Sofija 2018. sa usvajanjem Sofijske deklaracije, Zagreb 2020. kao jedini virtuelni samit tokom pandemije COVID-19 i Brdo kod Kranja 2021. sa snažnim naglaskom na evropsku perspektivu regiona.