Connect with us

Domaće

Prosečan životni vek u EU dostigao 81,5 godinu, starosna granica za penziju raste na 70 godina

OECD predviđa povećanje starosne granice na 67 godina do 2060, Danska uvodi penzionisanje sa 70 godina

Published

1 hour ago

on

pexels-photo-7545335

OECD predviđa povećanje starosne granice na 67 godina do 2060, Danska uvodi penzionisanje sa 70 godina

Prosečan očekivani životni vek u Evropskoj uniji porastao je na 81,5 godinu, što dodatno opterećuje održivost penzionih sistema u evropskim državama. Prema procenama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), starosna granica za penzionisanje u EU će do 2060. godine dostići 67 godina, a pojedine zemlje, poput Danske, već usvajaju granicu od 70 godina.

Danska je apsolutni rekorder, jer je parlament usvojio zakon koji predviđa da svi rođeni posle 31. decembra 1970. godine mogu u penziju tek sa 70 godina. Danski model je vezan za očekivani životni vek i revidira se svakih pet godina. Grčka sledi sa starosnom granicom od 68,5 godina, koja će biti na snazi do 2030. godine, dok Irska planira postepeno povećanje na 68 godina do 2028. Nemačka će do 2031. godine podići granicu na 67 godina, a prema rečima ministarke privrede Katerine Rajhe, razmatra se vezivanje odlaska u penziju za rast očekivanog životnog veka.

U Mađarskoj od 1. januara 2026. godine više neće biti fiksne granice od 65 godina, već će građani moći sami da odluče kada će se penzionisati, pod uslovom da imaju najmanje 20 godina staža za punu penziju. U Japanu, iako je starosna granica za penziju 60 godina, kompanije zapošljavaju radnike i nakon penzionisanja, omogućavajući rad do 65. godine kroz nove ugovore.

Francuska se suočila sa velikim otporom javnosti, pa je Nacionalna skupština izglasala suspenziju zakona koji je predviđao povećanje granice sa 62 na 64 godine. Time je starosna granica privremeno ostala na 62 godine i devet meseci, najmanje do predsedničkih izbora 2027. godine.

Ekonomisti ističu da podizanje starosne granice pomaže javnim finansijama i rasterećuje budžete, ali radnici upozoravaju da duži život ne znači nužno i dužu radnu sposobnost. Posebno se ističe potreba za diferenciranim modelima za fizički zahtevne poslove, jer je teško raditi do 70. godine bez posledica po zdravlje.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

O.U.R. HR otkriva: 72,5% zaposlenih bira platu kao ključni motivator u 2026.

Samo 28% povišica prati rast troškova života, 70% zaposlenih spremno da razmotri nove ponude

Published

7 minutes ago

on

April 20, 2026

By

Samo 28% povišica prati rast troškova života, 70% zaposlenih spremno da razmotri nove ponude

Godišnje istraživanje O.U.R. HR asocijacije za 2026. godinu, sprovedeno na uzorku od 2.213 ispitanika iz opšte populacije i 336 HR profesionalaca, pokazuje da 72,5% zaposlenih u Srbiji platu vidi kao glavni motivator za ostanak na poslu. Istraživanje ističe zabrinjavajući podatak da povišice pokrivaju tek 28% realnog rasta troškova života, dok je sigurnost zaposlenja ponovo među pet najvažnijih prioriteta za radnike.

Prema rezultatima, 43% HR profesionalaca navelo je „reorganizaciju i restrukturiranje“ kao glavni fokus, što ukazuje na povećanu potrebu za optimizacijom troškova u kompanijama. Istovremeno, 56% ispitanika ocenjuje procese promena u firmama jedva prelaznom ocenom, dok skoro dve trećine zaposlenih razmišlja o promeni posla zbog neizvesnosti i konstantnih promena. Iako je samo 13% zaposlenih aktivno u potrazi za poslom, čak 70% bi prihvatilo poziv na razgovor u drugu kompaniju kako bi razmotrili uslove rada.

Miljana Nikolić, koordinatorka O.U.R. HR asocijacije, ocenjuje: „Kompanije danas možda upravljaju troškovima efikasnije nego ikad, ali poverenjem zaposlenih – sve lošije.“ Ona ističe i da kada plata zaostaje za rastom troškova života, sigurnost zaposlenja postaje osnovna potreba, ne više benefit.

Jedan od najsnažnijih trendova je upotreba kontra-ponuda: čak 54,2% HR-ova priznaje da njihove firme koriste ovu praksu, što, prema mišljenju Nikolić, samo odlaže, a ne sprečava odlaske zaposlenih: „Kontra-ponuda ne kupuje lojalnost – ona samo odlaže odlazak.“

Istraživanje je pokazalo i značajan jaz u primeni veštačke inteligencije: 75,6% opšte populacije koristi AI, dok je u HR zajednici taj procenat 52,3%. Uz to, 40,8% zaposlenih kao najveći problem ističe nepravdu, a ne lošu komunikaciju, što ukazuje na duboko nepoverenje prema sistemu. Nikolić zaključuje: „Najveći rizik za organizacije danas nije tehnologija koju ne razumeju, već ljudi koji više ne veruju u sistem.“

O ovim temama raspravljaće se na konferenciji Shift Happens, zakazanoj za 21. april u Beogradskom dramskom pozorištu, koju organizuje O.U.R. HR asocijacija. Istraživanje iz 2026. godine potvrđuje da su poverenje i sigurnost ključni za zadržavanje kadrova, te da tržište rada u Srbiji ulazi u fazu gde su ljudski resursi ponovo u centru pažnje.

Pročitaj još

Domaće

Ugostiteljski sektor u Srbiji usporio rast cena na 4,7 odsto u martu

Rast cena ugostiteljskih usluga pao sa 7,8 na 4,7 odsto, dok je samo devet odsto restorana zadržalo iste cene

Published

32 minutes ago

on

April 20, 2026

By

Rast cena ugostiteljskih usluga pao sa 7,8 na 4,7 odsto, dok je samo devet odsto restorana zadržalo iste cene

Ugostiteljski sektor u Srbiji beleži usporavanje rasta cena, sa međugodišnjim rastom od 7,8 odsto u novembru prošle godine na 4,7 odsto u martu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. U istom periodu, ukupni rast potrošačkih cena iznosio je 2,8 odsto, dok su cene ugostiteljskih usluga u martu u odnosu na decembar pale za 0,4 odsto.

Globalni izveštaj o ugostiteljstvu za 2025, urađen u saradnji sa Deloitte-om, pokazuje da restorani posluju nešto bolje nego prethodne godine – nešto više od polovine ispitanika ocenilo je rezultate kao odlične ili dobre. Većina restorana je povećala cene u jelovnicima, ali uz ograničenja: samo devet odsto nije poskupelo proizvode ili usluge na godišnjem nivou, dok su ostali povećali cene u rasponu od pet do deset odsto.

Protok gostiju ostao je isti ili opao kod 72 odsto anketiranih, dok je 92 odsto ugostiteljskih objekata povećalo plate osoblju, od čega većina za više od 10 odsto. Najveće brige u industriji ostaju rastući troškovi i zapošljavanje, pa je više od 85 odsto restorana u 2024. testiralo bar jedan netradicionalni poslovni model, uključujući promene strukture bakšiša, modele zapošljavanja i nove izvore prihoda kao što su „pop-up“ događaji, iznajmljivanje prostora i ketering.

Profitabilnost sektora ostaje izazovna: 28 odsto ispitanika navelo je da je zadržalo isti nivo profita kao prethodne godine, što je više u poređenju sa 17 odsto iz ranijeg perioda, ali polovina restorana i dalje beleži pad profita. Restorani koji su povećali cene za 15 odsto ili više zabeležili su smanjenje kupaca i opadanje profita.

U Srbiji, pojedinačna poskupljenja su najizraženija kod gotovih jela, sa rastom od devet odsto na godišnjem nivou, bezalkoholna pića poskupela su za 7,1 odsto, a alkoholna za 6,9 odsto. Prenoćišta su jedini segment koji je pojeftinio, i to za 4,3 odsto. Cene u Vojvodini ostaju na međugodišnjem rastu od 7,8 odsto.

Dimitrije Acevski, vlasnik i operativni direktor Eichen Grupe, ocenjuje da se i u Srbiji pojačava diferencijacija gastro ponude, uz rast cena i širenje konceptualnog ugostiteljstva, što vodi ka tome da će restorani postati prestiž, kao u zapadnoevropskim gradovima. “Takvih restorana u Beogradu ima petnaestak i u njima je potpuno nebitno koliko stvari koštaju”, navodi Acevski.

Pročitaj još

Domaće

Cene nafte Brent porasle na 95,653 dolara, evropski indeksi u padu

Sirova nafta skočila 6,34 odsto na 89,108 dolara, dok je evro oslabio na 1,17642 dolara, berze reaguju padom

Published

52 minutes ago

on

April 20, 2026

By

Sirova nafta skočila 6,34 odsto na 89,108 dolara, dok je evro oslabio na 1,17642 dolara, berze reaguju padom

Evropske berze su danas zabeležile pad usled značajnog rasta cena nafte Brent, koja je prešla prag od 95,653 dolara po barelu, dok je sirova nafta dostigla 89,108 dolara, što predstavlja skok od 6,34 odsto. U istom periodu, cena Brent nafte porasla je za 5,8 odsto. Ove promene na tržištu usledile su nakon eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, što je izazvalo zabrinutost među investitorima.

Na amsterdamskoj berzi TTF, evropski fjučersi gasa za maj otvoreni su po ceni od 42,250 evra za megavat-sat. Istovremeno, indeks Frankfurtske berze DAX pao je za 1,45 odsto na 24.352,50 poena, francuski CAC 40 za 1,21 odsto na 8.323,10 poena, a britanski FTSE 100 za 0,63 odsto na 10.604,95 poena. Iznimku predstavlja moskovski MOEX, koji je porastao za 0,42 odsto na 2.734,95 poena.

Na valutnom tržištu, evro je danas oslabio prema dolaru i iznosi 1,17642 dolara. Cena zlata zabeležila je pad na 4.793,82 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica poskupela na 5,9831 dolar za bušel (27,216 kg).

Prethodnih dana, geopolitičke tenzije su dodatno pojačane izjavama američkog predsednika Donalda Trampa, koji je saopštio da je američki razarač sa vođenim raketama onesposobio iranski teretni brod u Omanskom zalivu, a potom ga i zaplenio. Istovremeno, Iran je otvorio vatru na komercijalne brodove u pokušaju da zaustavi prolazak kroz pomorski prolaz, dok su Sjedinjene Američke Države uvele pomorsku blokadu za brodove koji ulaze i izlaze iz iranskih luka.

Zvanični Teheran ocenjuje tekuću blokadu kao kršenje prekida vatre, što je i razlog otkazivanja planiranih pregovora u Islamabadu. Iran je u petak proglasio Ormuški moreuz ponovo otvorenim, ali je već do subote saobraćaj kroz ovu ključnu rutu opet bio ograničen, uz tvrdnju da SAD nisu ispunile svoje obaveze.

Na američkom tržištu, berzanski indeks Dau Džons zatvorio je prošlu sedmicu rastom od 1,79 odsto na 49.447,43 poena, S&P 500 je porastao za 1,2 odsto na 7.126,06 poena, dok je Nasdaq ojačao za 1,52 odsto na 24.468,48 poena.

Pročitaj još

U Trendu