Rast cena ugostiteljskih usluga pao sa 7,8 na 4,7 odsto, dok je samo devet odsto restorana zadržalo iste cene

Ugostiteljski sektor u Srbiji beleži usporavanje rasta cena, sa međugodišnjim rastom od 7,8 odsto u novembru prošle godine na 4,7 odsto u martu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. U istom periodu, ukupni rast potrošačkih cena iznosio je 2,8 odsto, dok su cene ugostiteljskih usluga u martu u odnosu na decembar pale za 0,4 odsto.

Globalni izveštaj o ugostiteljstvu za 2025, urađen u saradnji sa Deloitte-om, pokazuje da restorani posluju nešto bolje nego prethodne godine – nešto više od polovine ispitanika ocenilo je rezultate kao odlične ili dobre. Većina restorana je povećala cene u jelovnicima, ali uz ograničenja: samo devet odsto nije poskupelo proizvode ili usluge na godišnjem nivou, dok su ostali povećali cene u rasponu od pet do deset odsto.

Protok gostiju ostao je isti ili opao kod 72 odsto anketiranih, dok je 92 odsto ugostiteljskih objekata povećalo plate osoblju, od čega većina za više od 10 odsto. Najveće brige u industriji ostaju rastući troškovi i zapošljavanje, pa je više od 85 odsto restorana u 2024. testiralo bar jedan netradicionalni poslovni model, uključujući promene strukture bakšiša, modele zapošljavanja i nove izvore prihoda kao što su „pop-up“ događaji, iznajmljivanje prostora i ketering.

Profitabilnost sektora ostaje izazovna: 28 odsto ispitanika navelo je da je zadržalo isti nivo profita kao prethodne godine, što je više u poređenju sa 17 odsto iz ranijeg perioda, ali polovina restorana i dalje beleži pad profita. Restorani koji su povećali cene za 15 odsto ili više zabeležili su smanjenje kupaca i opadanje profita.

U Srbiji, pojedinačna poskupljenja su najizraženija kod gotovih jela, sa rastom od devet odsto na godišnjem nivou, bezalkoholna pića poskupela su za 7,1 odsto, a alkoholna za 6,9 odsto. Prenoćišta su jedini segment koji je pojeftinio, i to za 4,3 odsto. Cene u Vojvodini ostaju na međugodišnjem rastu od 7,8 odsto.

Dimitrije Acevski, vlasnik i operativni direktor Eichen Grupe, ocenjuje da se i u Srbiji pojačava diferencijacija gastro ponude, uz rast cena i širenje konceptualnog ugostiteljstva, što vodi ka tome da će restorani postati prestiž, kao u zapadnoevropskim gradovima. “Takvih restorana u Beogradu ima petnaestak i u njima je potpuno nebitno koliko stvari koštaju”, navodi Acevski.

Sirova nafta skočila 6,34 odsto na 89,108 dolara, dok je evro oslabio na 1,17642 dolara, berze reaguju padom

Evropske berze su danas zabeležile pad usled značajnog rasta cena nafte Brent, koja je prešla prag od 95,653 dolara po barelu, dok je sirova nafta dostigla 89,108 dolara, što predstavlja skok od 6,34 odsto. U istom periodu, cena Brent nafte porasla je za 5,8 odsto. Ove promene na tržištu usledile su nakon eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, što je izazvalo zabrinutost među investitorima.

Na amsterdamskoj berzi TTF, evropski fjučersi gasa za maj otvoreni su po ceni od 42,250 evra za megavat-sat. Istovremeno, indeks Frankfurtske berze DAX pao je za 1,45 odsto na 24.352,50 poena, francuski CAC 40 za 1,21 odsto na 8.323,10 poena, a britanski FTSE 100 za 0,63 odsto na 10.604,95 poena. Iznimku predstavlja moskovski MOEX, koji je porastao za 0,42 odsto na 2.734,95 poena.

Na valutnom tržištu, evro je danas oslabio prema dolaru i iznosi 1,17642 dolara. Cena zlata zabeležila je pad na 4.793,82 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica poskupela na 5,9831 dolar za bušel (27,216 kg).

Prethodnih dana, geopolitičke tenzije su dodatno pojačane izjavama američkog predsednika Donalda Trampa, koji je saopštio da je američki razarač sa vođenim raketama onesposobio iranski teretni brod u Omanskom zalivu, a potom ga i zaplenio. Istovremeno, Iran je otvorio vatru na komercijalne brodove u pokušaju da zaustavi prolazak kroz pomorski prolaz, dok su Sjedinjene Američke Države uvele pomorsku blokadu za brodove koji ulaze i izlaze iz iranskih luka.

Zvanični Teheran ocenjuje tekuću blokadu kao kršenje prekida vatre, što je i razlog otkazivanja planiranih pregovora u Islamabadu. Iran je u petak proglasio Ormuški moreuz ponovo otvorenim, ali je već do subote saobraćaj kroz ovu ključnu rutu opet bio ograničen, uz tvrdnju da SAD nisu ispunile svoje obaveze.

Na američkom tržištu, berzanski indeks Dau Džons zatvorio je prošlu sedmicu rastom od 1,79 odsto na 49.447,43 poena, S&P 500 je porastao za 1,2 odsto na 7.126,06 poena, dok je Nasdaq ojačao za 1,52 odsto na 24.468,48 poena.

Psihodinamske reakcije zaposlenih sve češće dovode do burnouta i konflikata, dok firme ne mogu pružiti bezuslovnu sigurnost

Kompanije širom Srbije suočavaju se sa sve izraženijim psihodinamskim pojavama među zaposlenima, uključujući emocionalni transfer i acting out, što često dovodi do burnouta i naglih odlazaka iz firme. Prema ekonomskim analizama objavljenim 20. aprila 2026. godine, zaposleni neretko doživljavaju radno okruženje kao porodicu, što stvara nerealna očekivanja bezuslovne podrške i pripadanja. Psihodinamski transfer, odnosno prenošenje emocija iz porodičnih odnosa na poslovne autoritete i kolege, može dovesti do intenzivnih reakcija kao što su neočekivani konflikti, povlačenje iz tima ili sabotiranje projekata. Fenomen acting out, gde se nerazrešena osećanja izražavaju kroz ponašanje, često rezultira kašnjenjem sa rokovima, izbegavanjem sastanaka ili iznenadnim odlascima iz firme. U praksi, zaposleni koji se osećaju neprimećeno ili emocionalno zapostavljeno često nesvesno izražavaju nezadovoljstvo kroz opstrukciju ili smanjenu motivaciju, dok burnout postaje posledica nemogućnosti da se ostvari očekivana emocionalna potvrda od strane organizacije. Kompanije, za razliku od porodice, ne mogu pružiti bezuslovnu ljubav i sigurnost, već funkcionišu kao profesionalni sistemi sa jasno definisanim ciljevima i pravilima. Kada zaposleni zaborave ovu razliku, razočaranje u firmu može se doživeti kao lični gubitak, a ne kao profesionalna promena. Analize ukazuju da je važno da organizacije prepoznaju i razumeju psihološke procese unutar radnog okruženja, kako bi se minimizirale negativne posledice na produktivnost i timsku dinamiku. Jasna komunikacija o granicama između poslovnih i porodičnih odnosa ključna je za očuvanje zdravog radnog ambijenta i sprečavanje pojave burnouta i acting out ponašanja.