Vrhovna javna tužiteljka nalaže pristup predmetima u svih 87 tužilaštava, uključujući i organizovani kriminal

Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izdala je obavezno uputstvo svim tužilaštvima u Srbiji, ukupno njih 87, uključujući i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Uputstvo nalaže da se omogući uvid u sve predmete na zahtev članova Komisije koja je formirana rešenjem od 27. oktobra 2026. godine.

Po novim pravilima, svaki član Komisije, kada pristupi u javno tužilaštvo, ima pravo da dobije uvid u svaki predmet uz precizno individualizovan zahtev. Takođe, tužilaštva su u obavezi da obezbede adekvatne uslove za rad članova Komisije u svojim prostorijama. Na taj način, prema zvaničnom saopštenju, osigurava se transparentnost i pravovremeno praćenje rada svih tužilaštava.

Uvid u sve predmete tužilaštva

Obavezno uputstvo odnosi se na sve predmete, posebno na one koji se vode zbog krivičnih dela protiv života i tela, protiv slobode i prava čoveka i građanina, izbornih prava, privrede, ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, službene dužnosti, kao i druge koje Komisija oceni značajnim. Pri tome, praćenje i usmeravanje rada javnih tužilaštava, kao i nadzor nad sprovođenjem opštih obaveznih uputstava, predstavljaju ključni deo nove procedure.

Kao rezultat, cilj ovog uputstva je postizanje veće zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u radu svih javnih tužilaca. Osim toga, ovakva praksa doprinosi jačanju transparentnosti i odgovornosti u sistemu pravosuđa.

Disciplinski prekršaji i značaj za pravosuđe

Neizvršavanje ovog opšteg obaveznog uputstva predstavlja disciplinski prekršaj za svakog tužioca ili rukovodioca tužilaštva. Na taj način, sistem postaje stroži u kontroli sprovođenja zakonskih procedura. Osim toga, ovakva odluka ima direktan uticaj na efikasnost rešavanja predmeta, posebno u oblastima koje su od značaja za društvo i ekonomiju.

Uporedo sa tim, omogućavanje uvida u sve predmete tužilaštva može doprineti većem poverenju javnosti u rad pravosudnih organa. Transparentno postupanje i jasna pravila o nadzoru utiču na unapređenje institucionalnog okvira. Konačno, donošenje ovakvog uputstva od strane Vrhovnog javnog tužioca pokazuje nastojanje da se javnotužilačka funkcija u Srbiji vodi u skladu sa najvišim standardima odgovornosti.

Negativno mišljenje DRI zbog neiskazanih 61 milion kvadrata i objekata vrednih više od 5 milijardi evra

Grad Beograd nije u svojim poslovnim knjigama evidentirao zemljište procenjeno na čak 603,24 milijarde dinara (više od 5 milijardi evra), upozorila je Državna revizorska institucija u izveštaju za 2025. godinu. Prema nalazima revizora, zbog ovoga je vrednost prirodne imovine značajno umanjena, a negativno mišljenje dato je i zbog neiskazanih objekata i opreme.

Nepravilnosti u evidenciji zemljišta i objekata

Osim što zemljište nije evidentirano, najmanje 100 zgrada, dva stadiona i 24 garaže, ukupne površine preko 56.000 kvadratnih metara, takođe nisu zavedeni u knjigama Grada. Revizori su utvrdili da za 56 od ukupno 167 katastarskih opština u okviru 17 gradskih opština nije unet nijedan kvadratni metar zemljišta. U preostalih 111 opština podaci su nepotpuni. Kao rezultat toga, razlika između površine na kojoj Grad ima upisano pravo javne svojine i one koja je evidentirana iznosi najmanje 61 milion kvadratnih metara.

Finansijske posledice i dodatni problemi

Zbog neknjiženih zgrada i građevinskih objekata vrednost ove imovine umanjena je najmanje za 6,7 milijardi dinara. Takođe, vrednost nekretnina i opreme nije iskazana u punom iznosu, jer prema izveštaju DRI, fali još najmanje 9,77 milijardi dinara. Revizori ističu da ovakve nepravilnosti u evidenciji imovine povećavaju rizik od njenog gubitka i dovode u pitanje tačnost finansijskih izveštaja Grada.

Dodatni nalazi i preporuke DRI

DRI je uočila propuste i u radu Sekretarijata za saobraćaj. Popisna komisija nije utvrdila stvarne količine 13 laptopova i 21 mobilnog telefona, a biciklistička staza u Nemanjinoj ulici evidentirana je u komadima, umesto u metrima. Sekretarijat za imovinske i pravne poslove nije sproveo popis imovine u skladu sa propisima ni na kraju 2025. godine. Kao rezultat, DRI upozorava da nepostojanje precizne evidencije zemljišta i objekata otežava upravljanje javnom imovinom i može imati dugoročne posledice za finansijsku stabilnost Grada. Problemi u evidenciji imovine Beograda ukazuju na potrebu za unapređenjem procesa upravljanja i kontrole, kako bi budžetska sredstva bila pravilno prikazana i korišćena. Ovakve nepravilnosti mogu uticati na planiranje investicija i transparentnost javnih finansija, što je ključno za održiv razvoj lokalne samouprave.

Tokom oktobra ovlašćeni menjači prodali su građanima 571,6 miliona evra, dok je prodajni kurs evra dostigao 118,9 dinara u pojedinim menjačnicama

Narodna banka Srbije saopštila je da su menjačnice u oktobru uspešno pokrile povećanu tražnju za evrima. Prema najnovijim podacima, menjači su prodali ukupno 571,6 miliona evra građanima, dok su otkupili 515,3 miliona evra. Neto prodaja evra iznosila je 56,3 miliona evra.

U nekim menjačnicama prodajni kurs evra dostigao je 118,9 dinara. Zvanični prodajni kurs Narodna banka Srbije utvrdila je na 118,3 dinara, što predstavlja blagi rast u odnosu na prethodnih deset dana kada je kurs iznosio 118,2 dinara. S obzirom na ovakve promene, povećana tražnja za evrom postala je tema u javnosti, naročito među građanima koji su tražili devize za lične potrebe.

Povećana tražnja za evrima i uloga banaka

Tokom oktobra, banke su ovlašćenim menjačima isporučile oko 40,27 miliona evra. Na taj način, bankarski sektor je značajno doprineo urednom snabdevanju devizama. Samo u jednom danu, u ponedeljak, menjačnice su prodale 26,2 miliona evra, dok su istovremeno otkupile 23,4 miliona evra. Prosečan kupovni kurs za evro koji su menjačnice primenjivale tog dana iznosio je 116,83 dinara, a prosečan prodajni kurs bio je 118,51 dinar. Ovlašćeni menjači su tog dana od banaka kupili 4,75 miliona evra.

Kao rezultat ovakvih tokova, tržište deviza u Srbiji nastavilo je da funkcioniše bez zastoja, pri čemu su potrebe građana za evrima bile potpuno zadovoljene. S druge strane, banke i menjači su održali stabilnost snabdevanja i sprečili veće oscilacije kursa na tržištu.

Stabilnost deviznog tržišta i reakcija regulatora

Zvanično iz Narodna banka Srbije navode da tržište funkcioniše uredno, a građani mogu bez poteškoća da obave menjačke transakcije. „To potvrđuje da devizno tržište funkcioniše uredno i da građani mogu da obave menjačke transakcije u skladu sa svojim potrebama. Narodna banka Srbije nastaviće da pažljivo prati sva kretanja i da, u skladu sa svojim mandatom, preduzima odgovarajuće mere radi očuvanja stabilnosti i poverenja u domaću valutu“, navodi se u saopštenju.

Povećana tražnja za evrima u menjačnicama pokazuje koliko su poremećaji i neizvesnosti na valutnom tržištu brzo prepoznati od strane građana. Ipak, zbog kontinuirane saradnje banaka i menjača, kao i intervencija centralne banke, devizne potrebe stanovništva tokom oktobra bile su uredno zadovoljene. Ovakva situacija dodatno osnažuje poverenje u domaći finansijski sistem, pri čemu Narodna banka Srbije ostaje ključni garant stabilnosti kursa i deviznog tržišta.