Datum ekološkog duga u Srbiji pomeren na 16. maj, nedelju dana kasnije nego 2025, ali ranije nego globalni prosek

Srbija je 16. maja 2026. godine potrošila sve obnovljive prirodne resurse koji su joj namenjeni za ovu godinu, pokazuju proračuni Mreže za globalni otisak. Time je naša zemlja za samo četiri i po meseca iskoristila biokapacitet koji priroda može da obnovi tokom 12 meseci, a život se nastavlja na račun budućih generacija. Ova organizacija prati ekološki otisak i trenutak kada više od 100 država premaši dostupne resurse, uključujući šume, obradivo i plodno zemljište, riblji fond, vodu i kapacitet ekosistema za apsorpciju zagađenja, posebno ugljen-dioksida.

Datum ekološkog duga izračunava se tako što se raspoloživa površina biokapaciteta po stanovniku podeli sa prosečnim ekološkim otiskom, a rezultat pomnoži brojem dana u godini. Jedinica mere je globalni hektar. Tako je u 2026. godini, Srbija potrošila resurse već 16. maja, što je oko nedelju dana kasnije u odnosu na prošlu godinu, kada je ekološki dug nastupio 8. maja. U 2024. godini resursi su bili iscrpljeni 23. maja, što je za mesec i po dana ranije u poređenju sa 2023. godinom, kada je taj datum bio 8. jul.

Iako se datum ekološkog duga u Srbiji razlikuje iz godine u godinu, gotovo uvek dolazi pre globalnog proseka. Mreža za globalni otisak globalni datum objavljuje svake godine na Svetski dan životne sredine, 5. juna. Prošle godine, čitava planeta je potrošila godišnje resurse već 24. jula, što je najranije zabeleženo, ali i prvi put da je ekološki dug nastupio tokom jula. Za poređenje, 1971. godine globalni ekološki dug je nastupio tek 29. decembra, što govori o ubrzanju potrošnje resursa na svetskom nivou.

Prema analitičarima, da svi na planeti žive i troše resurse kao Srbija, bile bi potrebne dve i po Zemlje kako bi se zadovoljile sve potrebe stanovništva. Ove procene ukazuju na značaj održivog upravljanja resursima i potrebu za promenom navika potrošnje.

Luksemburg beleži rast cena od 33,8 odsto, a najmanji porast u Mađarskoj 1,5 odsto, prema podacima Evrostata

Cene goriva i maziva u Evropskoj uniji porasle su u aprilu za 20,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, saopštio je Evrostat. Ovo predstavlja ubrzanje u odnosu na martovski rast od 12,9 odsto. Svi članovi EU zabeležili su porast cena, dok je 15 zemalja prijavilo rast veći od 20 odsto.

Najveći međugodišnji skok cena goriva zabeležen je u Luksemburgu sa 33,8 odsto, dok su Francuska i Švedska imale rast od po 29,3 odsto. Letonija je prijavila povećanje od 28,1 odsto, a Bugarska 27,8 odsto. Najmanji porast registrovan je u Mađarskoj sa 1,5 odsto, Poljskoj 8,8 odsto i Italiji 12,9 odsto.

Kada se posmatraju vrste goriva, dizel je u aprilu poskupeo 33,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je benzin zabeležio rast od 13,6 odsto. Na mesečnom nivou, dizel je poskupeo 7,9 odsto, a benzin 2,4 odsto.

Od zemalja članica, najveće mesečno poskupljenje dizela zabeleženo je u Sloveniji 23,5 odsto, Bugarskoj 19,5 odsto i Kipru 18 odsto, dok su najmanji rast prijavile Poljska 1,9 odsto, Rumunija 2,3 odsto i Bugarska 2,6 odsto. Kada je reč o benzinu, međumesečno je najviše poskupeo u Sloveniji za 12,9 odsto, dok su Rumunija, Španija i Poljska zabeležile pad cena u odnosu na mart.

Strani nomadi ostaju u Srbiji prosečno 2,5 meseca, troše više od klasičnih turista i utiču na cene stanova

Prema zvaničnim podacima, digitalni nomadi su postali važan segment potrošnje u Beogradu, sa prosečnim mesečnim troškovima koji dostižu 2.900 dolara. Dok se klasični inostrani turisti u Beogradu zadržavaju u proseku dva do tri dana i ostave ukupno 300 do 360 evra po poseti, digitalni nomadi ostaju u Srbiji prosečno između dva i šest meseci, najčešće 2,5 meseca, i značajno menjaju strukturu lokalne potrošnje.

Analize pokazuju da strani turisti tokom boravka troše između 100 i 120 evra na dan, dok digitalni nomadi, prema globalnoj platformi „Nomad List”, mesečno izdvajaju oko 2.900 dolara na život u Beogradu, uključujući kratkoročne najmove i intenzivan društveni život. Osnovni troškovi bez luksuza prema analizi „Wise” iznose oko 1.500 evra mesečno. Najveći deo njihove potrošnje odlazi na ugostiteljske usluge, lokalne pijace, članarine u teretanama i izlete van Beograda, što širi ekonomski uticaj i na druge gradove u zemlji.

Međutim, ovaj priliv deviza ima i drugu stranu – značajan uticaj na tržište nekretnina. Stanovi na popularnim lokacijama, poput Dorćola i Vračara, izdaju se digitalnim nomadima za 700 do 800 evra mesečno, što je za mnoge domaće građane nedostižno. Stanodavci češće biraju strane zakupce, jer su spremni da plate više za kraći period, dok domaće stanovništvo istiskuju iz centra grada.

Poreski status digitalnih nomada ostaje u sivoj zoni, jer većina boravi na osnovu turističke vize i ne plaća porez na dohodak u Srbiji. Iako kroz svakodnevnu potrošnju plaćaju PDV, porezi na njihove prihode odlaze zemljama gde su njihove matične kompanije registrovane.

Digitalni nomadi tako predstavljaju specifičan vid nevidljivog izvoza, jer troše novac zarađen u inostranstvu u domaćoj ekonomiji. Rast cena i inflacija na globalnom nivou utiču na promenu statusa Beograda kao „jeftine destinacije”, pa ostaje pitanje da li je lokalna korist od nekoliko hiljada dobrostojećih gostiju dovoljna u odnosu na izazove sa cenama stanova za domaće stanovništvo.