Na aukciji 10. marta prodato samo 8,23 odsto petogodišnjih obveznica, uz rast prinosa i oprez investitora zbog globalnih tenzija
Prodaja državnih obveznica Republike Srbije zabeležila je značajan pad u martu 2026. godine, kada je na poslednjoj aukciji realizovan promet od svega 8,23 odsto petogodišnjih dinarskih hartija, po izršnoj stopi od 4,55 odsto, pokazuju najnoviji podaci Uprave za javni dug. Ova aukcija, održana 10. marta, zaključila je prvi kvartal, tokom kojeg je početni optimizam investitora bio izraženiji, a realizacija na prethodnim emisijama znatno viša.
Na aukciji 27. januara, desetogodišnje dinarske obveznice vrednosti 180 milijardi dinara bile su u potpunosti prodane uz izršnu stopu od 5,07 odsto. Slično je bilo i 12. februara, kada je kompletan iznos od 200 miliona evra petnaestogodišnjih obveznica plasiran po izršnoj stopi od 5 odsto. Prva aukcija petogodišnjih dinarskih obveznica 8. januara ostvarila je realizaciju od 51,59 odsto (izršna stopa 4,49 odsto), dok je već u februaru taj procenat pao na 32,99 odsto.
Kao glavni razlog ovakvog obrta, analitičari ističu uticaj globalnih makroekonomskih faktora i neizvesnosti izazvanih ratom na Bliskom istoku, što je uticalo na očekivanja investitora i politiku Evropske centralne banke. “S obzirom da je evrozona prilično zavisna od stanja na globalnom tržištu energenata, izvesno je da će se povećati inflatorni pritisci, i samim tim će monetarna politika ECB-a morati da se menja”, izjavio je Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum Securities.
U februaru su investitori očekivali nepromenjenu ključnu kamatu ECB-a tokom cele godine, dok sada postoji očekivanje da će doći do dva podizanja kamate po 25 baznih poena do kraja godine. Ovakva promena odrazila se i na srpske hartije – prinosi na evroobveznice na međunarodnom tržištu uvećani su u proseku za 40-50 baznih poena. Na domaćem tržištu, učestalost aukcija nije omogućila brzu prilagodbu, zbog čega su investitori u martu pokazali oprez i niže učešće.
Gujaničić ocenjuje da će naredne aukcije dati jasniji signal o budućim prinosima, ali iz trenutne perspektive očekuje se dalji rast zahtevanih prinosa. Ova situacija potvrđuje koliko geopolitičke tenzije, promena monetarne politike i globalna ekonomska kretanja direktno utiču na uslove zaduživanja i potražnju za srpskim državnim obveznicama.
