Jedina zemlja među 50 analiziranih gde prosečna zarada prelazi nivo životnog zadovoljstva, Srbija na 24. mestu

Slovenija je postala jedina zemlja na svetu čija prosečna godišnja plata premašuje prag poznat kao „cena sreće“, pokazuje analiza kompanije Remitly na osnovu podataka iz istraživanja Univerziteta Purdue i Međunarodne organizacije rada. Prosečna plata u Sloveniji iznosi 42.800 dolara, što je 16,3 odsto više od procenjene „cene sreće“ koja iznosi 36.800 dolara. Ova tačka označava nivo prihoda iznad kojeg dalji rast zarade ne donosi dodatno povećanje životnog zadovoljstva.

Prosečne plate i prag cene sreće u zemljama Evrope

Analiza je obuhvatila 50 država, uz korekcije za kupovnu moć, inflaciju i devizne kurseve. U većini zemalja, prosečne zarade su ispod praga koji istraživači povezuju sa najvećim zadovoljstvom. Najbliže Sloveniji su Luksemburg, gde prosečna plata dostiže 92,8 odsto praga cene sreće, zatim Estonija sa 90,5 odsto, Singapur sa 90 odsto i Litvanija sa 89,2 odsto. Zanimljivo je da centralna i istočna Evropa dominiraju među prvih 11 mesta — Estonija, Litvanija, Češka, Letonija, Grčka, Rumunija i Poljska su na listi visoko plasiranih zemalja. Iako su im plate niže od najrazvijenijih država, i sam prag za zadovoljstvo je niži, što smanjuje razliku između zarade i potrebnog iznosa.

Srbija daleko od praga, visoke plate ne garantuju sreću

Srbija se nalazi na 24. mestu, sa prosečnom zaradom koja pokriva 56,2 odsto cene sreće. To pokazuje da je za domaće zaposlene još uvek značajan jaz između realnih prihoda i nivoa neophodnog za maksimalno životno zadovoljstvo. S druge strane, u državama sa visokim platama, kao što su Sjedinjene Američke Države, Australija ili Velika Britanija, prag sreće je znatno viši. U SAD, prosečna godišnja plata iznosi 75.300 dolara, ali procenjena cena sreće dostiže 134.800 dolara, pa prosečna zarada pokriva samo 55,8 odsto praga. U Australiji je odnos još izraženiji — prosečna plata od 59.000 dolara čini tek 36,6 odsto potrebnog iznosa, dok je u Velikoj Britaniji taj procenat 35,9 odsto, a u Kanadi 44,4 odsto. Na začelju liste je Ekvador sa tek 32,9 odsto pokrivenosti cene sreće. Ovi podaci pokazuju da visoke nominalne zarade same po sebi nisu dovoljne za dostizanje praga subjektivnog blagostanja, jer je i prag cene sreće u tim državama znatno viši.

Metodologija i širi značaj rezultata

Analiza kompanije Remitly bazira se na istraživanju Univerziteta Purdue, koje je utvrdilo globalni prag prihoda za najveće životno zadovoljstvo. Svi podaci su prilagođeni za kupovnu moć i inflaciju, u skladu sa metodologijom Međunarodne organizacije rada. Cena sreće predstavlja psihološki prag, a ne ekonomski minimum za život. Kao rezultat, poređenje između zemalja osvetljava koliko su ekonomije u stanju da obezbede materijalnu osnovu za subjektivnu dobrobit građana. Srbija, sa 56,2 odsto pokrivenosti, ostaje iza proseka centralne Evrope, dok Slovenija kao lider ističe značaj ravnoteže između realnih prihoda i očekivanja stanovništva. Na globalnom nivou, podaci ukazuju da povećanje plate iznad određene tačke ne donosi dodatnu sreću, što je važno za ekonomske politike usmerene ka kvalitetu života.

Nemačka banka najavila otkup akcija od 1,2 milijarde evra dok Unikredit preuzima gotovo polovinu vlasništva

Komercbanka, nemačka finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu, gotovo je udvostručila neto dobit u drugom kvartalu 2026. godine. Neto dobit iznosila je 898 miliona evra, što je značajan rast u poređenju sa 462 miliona evra iz istog perioda prethodne godine. Ove rezultate banka je objavila u zvaničnom saopštenju, naglašavajući da je rezultat premašio očekivanja analitičara.

Prihodi i najava otkupa akcija

Uporedo sa rastom dobiti, Komercbanka je najavila novi program otkupa sopstvenih akcija u vrednosti do 1,2 milijarde evra. Ova odluka dolazi u trenutku kada se banka priprema za razgovore sa najvećim akcionarom, italijanskim Unikreditom. Kao rezultat, cilj banke za celu 2026. godinu ostaje ostvarenje najmanje 3,4 milijarde evra neto dobiti. Uprava ističe da su ovi rezultati potvrda uspešnosti strategije samostalnog razvoja.

Unikredit povećava uticaj, nemačka država ostaje ključni akcionar

Unikredit, italijanska bankarska grupa, povećala je svoj udeo u Komercbanci na gotovo 48 odsto akcija, uključujući opcije za dodatni otkup. Ova promena usledila je nakon dobrovoljne ponude za preuzimanje završene početkom jula. Izvršni direktor Unikredita, Andrea Orćel, najavio je da planira dublje promene i značajne uštede, uključujući smanjenje broja zaposlenih. S druge strane, menadžment Komercbanke, predvođen Betinom Orlop, poručuje da su „spremni za konstruktivne razgovore“, ali i da sama većina na skupštini akcionara ne bi omogućila Unikreditu potpunu kontrolu nad ključnim odlukama. Prema njenim rečima, budućnost banke zahteva zajednički dogovor svih zainteresovanih strana.

Tržišni kontekst i implikacije za akcionare

Takođe, Komercbanka naglašava da rezultati i program otkupa akcija potvrđuju uspešnost dosadašnje strategije. Nemačka država, koja i dalje poseduje više od 12 odsto akcija Komercbanke, imaće važnu ulogu u daljim odlukama o upravljanju i vlasničkoj strukturi. Očekuje se da će dalji tok pregovora između Unikredita, menadžmenta i države odrediti smer u kojem će banka nastaviti razvoj. U međuvremenu, investitori i analitičari pažljivo prate razvoj događaja, jer su vlasničke promene i rezultati Komercbanke od značaja za čitav evropski bankarski sektor. Na ovaj način, otkup sopstvenih akcija i povećani udeo Unikredita mogli bi imati trajan uticaj na vrednost akcija i strategiju kompanije.

Interesovanje maturanata za psihologiju, medicinu i FON raste, dok poslodavci i dalje traže stručnjake iz mašinstva, elektrotehnike i građevine

Psihologija, medicina i stomatologija zadržale su vrh liste izbora maturanata u upisnom roku za školsku 2026/2027. godinu. Prema podacima o upisu, psihologija je privukla 4,5 kandidata po mestu u Novom Sadu i po 4,2 kandidata u Beogradu i Nišu.

Najveća tražnja za psihologijom i zdravstvima

Zanimanje za psihologiju poslednjih godina ima jasnu vezu sa sve većom pažnjom prema mentalnom zdravlju. U Novom Sadu za 80 mesta konkurisalo je 360 kandidata, dok su stomatologija i medicina imale još veće interesovanje. Na dentalnoj medicini u Novom Sadu za 52 mesta prijavila su se 242 kandidata, odnosno 4,7 po mestu. Na medicini u Kragujevcu konkurisalo je 4,6 kandidata po mestu, a u Novom Sadu za 222 mesta bilo je 447 prijavljenih. Osim toga, prvi put se beleži i rast broja oglasa u stomatologiji – sa 77 na 110 u prvih šest meseci 2026. godine. Zdravstveni sektor je objavio ukupno 515 oglasa, što je gotovo jednako kao prethodne godine kada ih je bilo 508.

Tržište rada i potreba za tehničkim strukama

Uporedo sa tim, fakulteti poput Fakulteta organizacionih nauka (FON) i ekonomskih fakulteta beleže konstantno interesovanje. Za Ekonomski fakultet u Beogradu prijavilo se 1.924 kandidata, dok je FON zabeležio 1.767 prijava. Diplome ovih fakulteta otvaraju mogućnosti rada u finansijama, marketingu, analitici, menadžmentu i ljudskim resursima. Ipak, kategorija ekonomije imala je 225 oglasa na tržištu rada u prvih šest meseci, a svaki oglas prosečno je privukao oko 79 prijava. S druge strane, pojedini smerovi iz mašinstva, elektrotehnike i građevine nisu imali dovoljan broj kandidata, iako poslodavci upravo te profile najviše traže.

Diskrepancija između želja mladih i potreba tržišta

Podaci sa sajta Poslovi Infostud pokazuju da se želje mladih i potrebe tržišta rada samo delimično poklapaju. U oblasti ljudskih resursa, objavljeno je 409 oglasa u prvih šest meseci, sa prosečno oko 145 prijava po oglasu. U užoj kategoriji psihologije, bilo je svega četiri oglasa, uz prosečno 150 prijava. To ukazuje da broj direktno oglašenih pozicija za psihologe ostaje znatno manji od interesovanja za studije. Mogućnosti za zapošljavanje često se nalaze izvan striktno definisanih radnih mesta.

Implikacije za buduće studente

Praksa, poznavanje stranih jezika i digitalnih alata, kao i razvijene poslovne veštine, postaju ključni faktori za izdvajanje na konkurentnom tržištu. Diploma sama po sebi više nije dovoljna za lak ulazak u struku. Uporedo sa tim, odlazak zdravstvenih radnika u inostranstvo dodatno utiče na popularnost ovih studija, jer tamo mogu računati na bolje zarade i uslove rada. S obzirom na aktuelne trendove, očekuje se da će diskrepancija između želja maturanata i potreba poslodavaca ostati izazov za tržište rada u narednim godinama.