Srbija jača odbranu sajber infrastrukture dok broj napada raste sa tri na 5,5 miliona u osam meseci.

Srbija je napravila ključan korak u oblasti sajberbezbednosti dodelom prvih NIS2 sertifikata u Beogradu za deset polaznika specijalizovane obuke. Događaj je usledio u trenutku kada je, prema rečima Mihaila Jovanovića, direktora Kancelarije za IT i eUpravu, broj sajber napada na kritičnu infrastrukturu porastao na 5,5 miliona u prvih osam meseci 2026. godine. U poređenju s 2025. godinom, kada je zabeleženo više od tri miliona napada, ovo predstavlja ozbiljan izazov za sve organizacije koje posluju u Srbiji.

Broj sajber napada u Srbiji značajno raste

Nova NIS2 direktiva Evropske unije donosi strože standarde u upravljanju rizicima, zaštiti informacionih sistema i reagovanju na incidente. Usklađivanje sa ovim propisom postalo je obavezno za kompanije koje sarađuju sa partnerima iz EU, učestvuju u lancima snabdevanja ili posluju u sektorima kritične infrastrukture. Kao rezultat, sertifikacija stručnjaka za NIS2 u Srbiji dobija centralno mesto u jačanju poslovne pouzdanosti i konkurentnosti domaćih firmi.

Obuka i sertifikacija stručnjaka za NIS2 standarde

Prema rečima Mihaila Jovanovića, obuke i dodela sertifikata predstavljaju važan korak za javni sektor i privredu. “Srbija se uskladila sa evropskom regulativom donošenjem Zakona o informacionoj bezbednosti, koji počinje da se primenjuje od 1. januara naredne godine. Veliki zadatak za sve nas je da imamo što više stručnjaka koji znaju šta treba da rade kada je u pitanju informaciona bezbednost i kako se štiti kritična infrastruktura i u javnoj upravi i u privredi”, istakao je Jovanović. On je naglasio da je ovo prvi kurs i da je sertifikate dobilo deset polaznika, ali da je potreba za stručnjacima mnogo veća, naročito uzimajući u obzir porast broja napada.

Evropska regulativa i razvoj kapaciteta

Predstavnik Huba 201, Nikola Budanović, ocenio je da podela sertifikata potvrđuje sposobnost domaće privrede i javnog sektora da odgovore na nove izazove. On je naglasio važnost razvoja kompetencija za upravljanje rizicima. Program sertifikacije NIS2 oficira, razvijen prema međunarodnom standardu ISO 17024 i NIS2 direktivi, ima za cilj jačanje znanja zaposlenih u upravljanju sajber rizicima.

Impličacije za privredu i javni sektor

Predstavnik austrijske sertifikacione kuće Austrian Standards, Reha Tutenek, izjavio je da je sertifikacija ključna za dokazivanje sposobnosti zaposlenih da upravljaju rizicima u realnom vremenu. “Taj program je uspostavljen kako bi se dokazale kompetencije i pokazalo da ljudi koji rade u kompanijama mogu da upravljaju rizicima povezanim sa sajber napadima koji se trenutno dešavaju”, rekao je Tutenek. U međuvremenu, HUB201 nastavlja da razvija inovativne metode za unapređenje sajberotpornosti kroz povezivanje industrije, startapa, javnog sektora i akademije.

Zaključak: NIS2 standardi ključni za digitalnu otpornost

Obavezno usklađivanje sa NIS2 direktivom i kontinuirano obrazovanje stručnjaka predstavljaju osnovu za zaštitu nacionalne infrastrukture. Uporedo sa tim, porast broja napada u Srbiji na 5,5 miliona u samo osam meseci 2026. godine jasno ukazuje na urgentnost daljeg ulaganja u znanje i tehnologiju. Prijave za naredni ciklus četvorodnevnog treninga otvorene su do 12. oktobra, što dodatno podstiče razvoj domaće ekspertize u oblasti sajberbezbednosti.

U Finskoj granica za rezerviste povećana na 65 godina, Nemačka i Francuska najavljuju angažovanje penzionera u vojsci zbog niskog odziva mladih

Evropska unija suočava se sa ozbiljnim izazovom kada je reč o popunjavanju vojnih kapaciteta zbog niskog odziva mladih. Zbog toga, evropske zemlje sve češće podižu starosnu granicu za rezerviste, a angažovanje penzionera postaje nova realnost. Fenomen “specijalaca iz staračkog doma” osvetljava trend da se, zbog nedostatka motivacije mladih, evropske vojske oslanjaju na starije građane.

Manjak mladih vojnika u Evropi

Prema najnovijim istraživanjima, samo 16 odsto mladih u Austriji je spremno da uzme oružje u ruke u slučaju krize. U Velikoj Britaniji, prošlogodišnje istraživanje pokazalo je da 64 odsto građana ne želi da se pridruži vojsci u slučaju rata. Drugo istraživanje agencije Ipsos pokazuje da 48 odsto Britanaca ne bi bilo spremno da uzme oružje, dok bi 38 odsto to prihvatilo. U Nemačkoj je od 298.200 mladih, kojima su od januara do maja ove godine poslati upitnici za dobrovoljni ulazak u vojsku, samo 530 njih izrazilo spremnost da se odmah priključi profesionalnim snagama. Prema istraživanju Instituta Forsa iz juna prošle godine, svega 17 odsto Nemaca bi branilo svoju zemlju u slučaju napada.

Podizanje starosne granice za rezerviste

Zbog niskog entuzijazma mladih, evropske vojske proširuju starosni okvir za rezerviste. Finska je od 1. januara ove godine povećala granicu za rezerviste sa 50 na 65 godina. Za penzionisane oficire od čina pukovnika naviše, granica za pozivanje ne postoji. U Francuskoj se najavljuje podizanje granice za dobrovoljce rezerviste na čak 70 godina, a za pojedine specijalnosti i do 72 godine. U Nemačkoj, predsednik Udruženja rezervista Bastijan Ernst izjavio je da bi gornja starosna granica trebalo da bude 70 godina, uz obrazloženje da ljudi duže ostaju u formi. Osim toga, procenat Italijana između 18 i 60 godina koji veruje da bi bili spremni da se bore za svoju državu iznosi svega 34 odsto, dok je u Francuskoj taj procenat 55 odsto, a u Španiji 50 odsto. Kao rezultat ovih trendova, stariji građani postaju ključna rezerva za evropske vojske.

Sociološki i ekonomski kontekst angažovanja penzionera

Tradicionalno, vojske su smatrale da je gornja granica za rezerviste 55 do 60 godina zbog fizičkih ograničenja. Međutim, zbog trenutnih potreba, godine postaju „samo broj“. U Finskoj, oficiri pukovnici i više nemaju ograničenje za povratak u vojsku. Francuska i Nemačka razmatraju slične modele. Ove promene imaju i ekonomske implikacije, jer angažovanje starijih građana može uticati na izdvajanja za vojne penzije i zdravstvenu zaštitu. Takođe, smanjenje broja mladih vojno sposobnih lica može dugoročno uticati na radnu snagu i produktivnost, što je važan makroekonomski izazov za članice EU.

Zaključak: starija populacija kao ključ vojne strategije

U situaciji kada većina mladih Evropljana ne želi da učestvuje u potencijalnom oružanom sukobu, države su prinuđene da revidiraju vojnu strategiju i personalnu politiku. Povećanje starosne granice za rezerviste i angažovanje penzionisanih oficira postaje standard u mnogim zemljama EU. Ovaj pristup, međutim, otvara nova pitanja o dugoročnoj održivosti i efikasnosti evropskih odbrambenih sistema, ali i o ukupnom makroekonomskom balansu.

Kreditna linija i grantovi namenjeni malim i srednjim preduzećima koja zapošljavaju žene, mlade i osobe sa invaliditetom

Evropska investiciona banka (EIB) i UniCredit Bank Srbija plasiraju ukupno 56,5 miliona evra u podršku inkluzivnom zapošljavanju u Srbiji. Program obuhvata kreditnu liniju od 50 miliona evra i bespovratna sredstva EIB u iznosu od 6,5 miliona evra namenjena malim i srednjim preduzećima (MSP) sa inkluzivnim programima. Cilj je omogućiti bolji pristup finansiranju onim kompanijama koje dugoročno zapošljavaju žene, mlade, osobe sa invaliditetom i druge grupe koje se suočavaju sa preprekama na tržištu rada, saopštila je UniCredit Bank Srbija.

Struktura finansiranja i efekti na MSP

U okviru nove kreditne linije, UniCredit Bank Srbija plasiraće kredit od 20 miliona evra uz grant od 2,6 miliona evra, dok će UniCredit Leasing Srbija odobriti kredit od 30 miliona evra i grant od 3,9 miliona evra. Ova sredstva namenjena su kompanijama koje demonstriraju merljive rezultate u zapošljavanju socijalno ugroženih grupa. Osim toga, program uključuje tehničku pomoć za razvoj i sprovođenje inkluzivnih strategija na radnom mestu. Na taj način, preduzeća mogu unaprediti svoje interne politike i povećati konkurentnost na tržištu.

Važnost inkluzivnog zapošljavanja za ekonomski rast

Kredit je deo specijalizovane EIB linije sa podsticajima za pozitivan društveni uticaj, fokusiran na socijalnu inkluziju i rodnu ravnopravnost. Promovisanje inkluzivnog rasta smatra se ključnim za jačanje ekonomske otpornosti i integraciju Srbije u tržište Evropske unije. „Ovaj sporazum će podržati rast privatnog sektora i socijalnu inkluziju kroz smanjenje nejednakosti i proširivanje ekonomskih mogućnosti za nedovoljno zastupljene grupe, posebno žene i mlade“, izjavio je Ričard Amor, direktor EIB za zemlje proširenja i susedstva EU. Prema njegovim rečima, podsticanje inkluzivnog zapošljavanja doprinosi dugoročnom razvoju tržišta rada u Srbiji.

Partnerstvo i prethodni rezultati

Sporazum se oslanja na dosadašnje partnerstvo između EIB i UniCredit Banke, koje je već donelo konkretne rezultate. Do sada je kroz četiri sporazuma EIB i UniCredit Grupa obezbedila ukupno 240 miliona evra za više od 1.000 kompanija u Srbiji. „Naše dugogodišnje partnerstvo sa Evropskom investicionom bankom pokazuje da finansiranje može biti snažan pokretač pozitivnih promena u društvu“, izjavio je Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija. On je istakao da nova faza saradnje omogućava proširenje podrške i na lizing sektor, čime se otvara mogućnost za još veći broj preduzeća da unapredi zapošljavanje ranjivih grupa.

Podrška EU i dugoročne implikacije

Ovaj projekat podržava Plan rasta za Zapadni Balkan Evropske unije i predstavlja praktičan primer kako podrška EU može da podstakne održivi rast. „Ova kreditna linija, podržana od strane EU, pomoći će srpskim kompanijama da stvore više prilika za ljude koji su prečesto zapostavljeni na tržištu rada, uključujući žene, mlade i osobe sa invaliditetom“, naglasio je Julian Vassallo, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji. Pored toga, uvođenje ovakvih programa jača konkurentnost domaće privrede i doprinosi razvoju društva jednakih mogućnosti. Kao rezultat, Srbija pravi korak napred ka ekonomiji koja vrednuje raznolikost i inkluziju, što je ključno za dugoročnu održivost i otpornost na promene na tržištu rada.