Nacionalna služba za vazdušni saobraćaj ograničila protok letova, dva ozbiljna incidenta u dve nedelje izazvala kritike avio-kompanija

Avio-saobraćaj u Velikoj Britaniji suočio se sa ozbiljnim poremećajima 21. septembra 2026. godine zbog tehničkih problema u kontrolnim centrima. Nacionalna služba za vazdušni saobraćaj (NATS) saopštila je da je otkazano ukupno 35 letova na aerodromima širom zemlje, dok su stotine letova kasnile. Prema podacima analitičke kuće Cirium, do jutra 21. septembra otkazano je najmanje 24 leta, a najviše su bili pogođeni aerodromi u Škotskoj, Severnoj Irskoj i severnoj Engleskoj.

NATS je naveo da su tehnički problemi uklonjeni i da će saobraćaj biti normalizovan u najkraćem roku. Ipak, putnicima je preporučeno da provere status svojih letova kod avio-kompanija. Ograničenja u avio-saobraćaju izazvala su nezadovoljstvo među prevoznicima. “Radimo sa aerodromima i avio-kompanijama kako bismo što brže bezbedno ukinuli ograničenja i sveli dalja odlaganja na minimum”, navodi se u saopštenju NATS-a. Kao rezultat, kompanije EasyJet i British Airways uputile su kritike na račun operatera kontrole letenja.

Tehnički problemi izazvali otkazivanje letova u Velikoj Britaniji

Ovo je drugi kvar u roku od dve nedelje koji je izazvao zastoj u avio-saobraćaju u Velikoj Britaniji. Prvi, mnogo ozbiljniji incident dogodio se 8. septembra, kada je softverski defekt sistema National Airspace System (NAS) uzrokovao korupciju podataka o letovima. Zbog toga je NATS morao da ograniči protok letova kroz britanski vazdušni prostor tokom šest sati. Više od 2.000 letova je otkazano, dok je British Airways obustavio skoro 550 letova u samo dva dana.

Međutim, poslednji incident 21. septembra bio je vezan za tehnički kvar u komunikacionoj ili mrežnoj infrastrukturi NATS-ovog centra u Prestwicku u Škotskoj. Ova dva događaja nisu bila povezana, ali su izazvala sumnju u otpornost sistema i sposobnost za brzo reagovanje na tehničke probleme. Kao rezultat, posledice su se najviše osetile na aerodromima u Edinburgu, Glazgovu, Belfastu i Mančesteru, dok su aerodromi južno od Mančestera bili manje pogođeni.

Kritike avio-kompanija i uticaj na sektor avio-saobraćaja

Avio-kompanija EasyJet saopštila je da kvar ponovno dovodi u pitanje otpornost sistema i zatražila odlučne mere za sprečavanje sličnih incidenata. Istovremeno, British Airways je istakao da je “još jedan tehnički kvar” izazvao poremećaje za putnike, iako je problem bio izvan direktne kontrole kompanije. Pored toga, analitičari ukazuju na nedostatak efikasnih rezervnih sistema i pravovremenog otkrivanja grešaka.

Kao rezultat, ovi incidenti su istakli značaj modernizacije i jačanja kritične infrastrukture u sektoru avio-saobraćaja. Prethodni softverski kvar otkriven je tek oko dva i po sata nakon što se problem prvi put pojavio, što je dodatno produžilo posledice i otežalo povratak normalnog reda letenja. S druge strane, incident iz septembra 2026. pokazuje važnost ulaganja u rezervne kapacitete i unapređenje komunikacionih sistema.

Ograničenja u avio-saobraćaju ugrožavaju poverenje putnika i stvaraju dodatne troškove za avio-kompanije. Zbog toga se očekuje da će regulatorna tela zahtevati reviziju postojećih procedura i sistema za upravljanje saobraćajem, kako bi se u budućnosti izbegli slični poremećaji.

Izvoz automobila iz Nemačke pao na dva miliona vozila, dok je kineski uvoz skočio 121 odsto i dostigao 175.000 automobila

Nemačka je u prvih sedam meseci ove godine zabeležila pad izvoza automobila od 4 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), nemački proizvođači su izvezli oko dva miliona novih putničkih automobila, dok je uvoz istovremeno porastao za 16 odsto i iznosio 1,3 miliona vozila. Kao rezultat, Kina je postala vodeći uvoznik automobila na nemačkom tržištu.

Pad izvoza i rast uvoza automobila

Izvoz automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem iz Nemačke smanjen je za 2,9 odsto, na ukupno milion vozila. Istovremeno, izvoz potpuno električnih automobila takođe je opao 2,9 odsto i iznosio je 560.000 vozila. Pored toga, izvoz hibridnih automobila smanjen je 8,2 odsto i iznosio je 380.000 jedinica. Ovi podaci ukazuju na kontinuirani pad izvoza bez obzira na vrstu pogonskog sistema, što odražava promene u globalnoj automobilskoj industriji. Glavna izvozna tržišta za nemačke automobile ostaju Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i Italija, koje zajedno čine 32,7 odsto ukupnog izvoza. S druge strane, uvoz automobila u Nemačku značajno je porastao, a naročito iz Kine.

Kina kao novi lider u uvozu automobila

U periodu od januara do jula, uvoz automobila iz Kine u Nemačku više nego udvostručen je i dostigao je 175.000 vozila. To predstavlja rast od čak 121 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Na ovaj način, Kina je prvi put postala glavni dobavljač novih automobila za nemačko tržište, pretekavši do sada vodeće Češku sa 173.000 i Španiju sa 157.000 vozila. Češka i Španija su tradicionalno važni izvoznici automobila u Nemačku, pre svega zbog fabrika Volkswagen Grupe (Škoda, Seat/Cupra) koje se nalaze u tim zemljama. Kada je reč o strukturi uvoza iz Kine, hibridni automobili zabeležili su rast od 36 odsto, dok je uvoz električnih vozila porastao 66,3 odsto. S druge strane, uvoz automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem iz Kine smanjen je za 9 odsto.

Uticaj na nemačku automobilski sektor i tržište

Ove promene na tržištu ukazuju na sve veću konkurenciju i promenu tokova u globalnoj automobilskoj industriji. Nemački proizvođači suočavaju se sa izazovima zbog sve veće ponude električnih i hibridnih vozila iz Kine, koja se pozicionira kao ključni igrač na evropskom tržištu. Osim toga, rast uvoza iz Kine može uticati i na domaću proizvodnju, ali i na ukupnu strukturu prodaje na nemačkom tržištu. Kao rezultat, nemačka automobilska industrija moraće da prilagodi svoje strategije kako bi ostala konkurentna u uslovima pojačane globalne utakmice.

Program podrške obuhvata kredite i grantove za digitalizaciju, zelene projekte i održivu poljoprivredu u Srbiji

Erste banka, Evropska unija i Evropska investiciona banka pokrenule su program vredan 20 miliona evra za domaće kompanije. Program je usmeren na finansiranje inovativnih, digitalnih i zelenih projekata, kao i ulaganja u održivu poljoprivredu. Sredstva će biti dostupna malim i srednjim preduzećima, kao i kompanijama srednje tržišne kapitalizacije, saopštili su predstavnici institucija prilikom potpisivanja sporazuma.

Podrška inovacijama i digitalizaciji kroz kredite i grantove

Uz program od 20 miliona evra, kompanije u Srbiji dobijaju priliku da ulažu u digitalizaciju i razvoj novih tehnologija. Sredstva iz programa kombinuju kredite EIB i bespovratna sredstva Evropske unije. Kao rezultat, kompanije mogu investirati u energetsku efikasnost, inovacije i održivu poljoprivredu, što doprinosi povećanju njihove konkurentnosti na evropskom tržištu.

Predsednica izvršnog odbora Erste banke Jasna Terzić istakla je značaj digitalne transformacije za srpsku privredu. “Verujemo da digitalna transformacija neće biti uspešna ako ne stigne do svake kompanije”, naglasila je Terzić. Ona je dodala da je cilj programa podrška klijentima na putu ka većoj profitabilnosti i energetskoj efikasnosti.

Povećanje konkurentnosti i priprema za EU tržište

Ričard Amor, direktor poslovanja za zemlje proširenja i susedstva u EIB, izjavio je da program ima za cilj da pomogne srpskim kompanijama da budu efikasnije, inovativnije i spremnije za zelenu tranziciju. “Za to nisu potrebne samo finansije, već i kreditne linije, grantovi, kao i tehnička pomoć”, rekao je Amor.

Julian Vasalo, zamenik ambasadora Delegacije Evropske unije u Srbiji, naveo je da projekat doprinosi planu rasta i približavanju domaćih kompanija jedinstvenom tržištu EU. Prema njegovim rečima, kombinacija finansijske i tehničke podrške omogućiće kompanijama i poljoprivrednicima da povećaju produktivnost i nastave rast.

Tehnička i savetodavna pomoć za rast produktivnosti

Miloš Zečević, direktor sektora računovodstva i kontrolinga u Erste banci, predstavio je detalje kreditne linije. On je istakao da održiva transformacija uključuje inovativne tehnologije, digitalizaciju i produktivniju proizvodnju. Kao primer posledica klimatskih promena, naveo je ovogodišnji vodostaj Dunava, koji utiče na navodnjavanje, cene hrane i transport.

Kao rezultat, Zečević je naglasio važnost pametnog navodnjavanja i primene senzora u poljoprivredi. Kompanije koje se prijave mogu dobiti i povraćaj 10 odsto inicijalne investicije kroz grant. Program objedinjuje finansiranje, bespovratnu podršku i tehničku pomoć, sa ciljem da domaće firme povećaju produktivnost, energetsku efikasnost i konkurentnost, uz pripremu za zahteve evropskog tržišta. Osim toga, ovakve inicijative podržavaju dugoročnu održivost domaće privrede.