Kompanije u Srbiji dobijaju pristup novim edukacijama i digitalnim platformama PKS kako bi unapredile poslovanje i prilagodile se regulatornim promenama

Privredna komora Srbije pokrenula je set digitalnih obuka i AI alata za kompanije u Srbiji. Ovaj program ima za cilj da pomogne privredi u rešavanju izazova kao što su promene propisa, nedostatak stručnih kadrova i sve veća primena veštačke inteligencije. Edukativne radionice i digitalni servisi namenjeni su kako malim, tako i velikim preduzećima širom zemlje.

Obuke i AI alati za jačanje poslovanja

Služba za edukaciju Privredne komore Srbije i Poslovna akademija PKS razvili su obuke koje kombinuju teoriju i praktična rešenja iz poslovne prakse. Posebna pažnja posvećena je temama usklađivanja sa propisima, zaštite potrošača i digitalne transformacije. Kao rezultat, kompanije mogu da izbegnu potencijalne sporove, kazne ili finansijske gubitke. Učesnici će steći znanja o primeni novih pravila u oblasti internet trgovine, vođenju javnih nabavki i upravljanju ugovorima sa domaćim i stranim partnerima. U okviru finansijskih modula, vlasnici i finansijski menadžeri dobijaju smernice za analizu izveštaja, naplatu potraživanja i računovodstveno praćenje proizvodnje. Osim toga, programi stavljaju akcenat na razvoj veština koje direktno utiču na rezultate – prodaju, pregovaranje, javni nastup i rešavanje konflikata u kolektivu.

Digitalna platforma ChamberLearn i praktične radionice

Nova digitalna platforma ChamberLearn omogućava kompanijama jedinstven pristup kursevima iz oblasti digitalne transformacije, AI, marketinga, finansija i ljudskih resursa. Ova ponuda uključuje i informacije o programima podrške i novim poslovnim mogućnostima. Pored toga, inovativne radionice kao što su „Prodaja od ciljeva do realizacije + AI Business Lab“ i „Javni nastup 360° + AI Communication Lab“ kombinuju tradicionalne poslovne veštine sa savremenim AI alatima. Radionica LEGO Serious Play daje priliku učesnicima da kroz praktične metode sagledaju promene u organizaciji. Među novinama je i obuka „Konobar koga svi žele“, koja odgovara potrebama ugostitelja za kvalifikovanim osobljem. Ova edukacija obuhvata komunikaciju sa gostima, preporuke proizvoda i rešavanje neprijatnih situacija.

Uticaj na poslovnu zajednicu i izjave rukovodstva

Prema rečima Ivane Kovačević, rukovodioca Službe za edukaciju PKS, cilj svih programa jeste da znanje bude dostupno, praktično i odmah primenljivo. „Učesnici će moći da dobiju tumačenje novog propisa, unaprede organizaciju rada i razviju savremeni pristup prodaji i razvoju zaposlenih“, navela je Kovačević. Takođe, obuke iz radnog prava, mobinga i posredovanja imaju za cilj da unaprede međuljudske odnose i spreče probleme u kolektivu. Ove inicijative podržavaju konkurentnost domaće privrede i olakšavaju kompanijama prelazak na digitalne modele poslovanja.

Širi kontekst digitalizacije u Srbiji

Ovi programi predstavljaju deo šire strategije digitalizacije privrede u Srbiji. Preduzeća, suočena sa ubrzanim tehnološkim promenama, sada imaju pristup alatima koji direktno pomažu u prilagođavanju novim tržišnim zahtevima. Uporedo sa tim, digitalna pismenost i veštine postaju osnov za izgradnju otpornijih i inovativnijih poslovnih modela. Sve veća dostupnost edukacija doprinosi jačanju konkurentnosti srpskih kompanija na domaćem i međunarodnom tržištu.

Nemačka banka najavila otkup akcija od 1,2 milijarde evra dok Unikredit preuzima gotovo polovinu vlasništva

Komercbanka, nemačka finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu, gotovo je udvostručila neto dobit u drugom kvartalu 2026. godine. Neto dobit iznosila je 898 miliona evra, što je značajan rast u poređenju sa 462 miliona evra iz istog perioda prethodne godine. Ove rezultate banka je objavila u zvaničnom saopštenju, naglašavajući da je rezultat premašio očekivanja analitičara.

Prihodi i najava otkupa akcija

Uporedo sa rastom dobiti, Komercbanka je najavila novi program otkupa sopstvenih akcija u vrednosti do 1,2 milijarde evra. Ova odluka dolazi u trenutku kada se banka priprema za razgovore sa najvećim akcionarom, italijanskim Unikreditom. Kao rezultat, cilj banke za celu 2026. godinu ostaje ostvarenje najmanje 3,4 milijarde evra neto dobiti. Uprava ističe da su ovi rezultati potvrda uspešnosti strategije samostalnog razvoja.

Unikredit povećava uticaj, nemačka država ostaje ključni akcionar

Unikredit, italijanska bankarska grupa, povećala je svoj udeo u Komercbanci na gotovo 48 odsto akcija, uključujući opcije za dodatni otkup. Ova promena usledila je nakon dobrovoljne ponude za preuzimanje završene početkom jula. Izvršni direktor Unikredita, Andrea Orćel, najavio je da planira dublje promene i značajne uštede, uključujući smanjenje broja zaposlenih. S druge strane, menadžment Komercbanke, predvođen Betinom Orlop, poručuje da su „spremni za konstruktivne razgovore“, ali i da sama većina na skupštini akcionara ne bi omogućila Unikreditu potpunu kontrolu nad ključnim odlukama. Prema njenim rečima, budućnost banke zahteva zajednički dogovor svih zainteresovanih strana.

Tržišni kontekst i implikacije za akcionare

Takođe, Komercbanka naglašava da rezultati i program otkupa akcija potvrđuju uspešnost dosadašnje strategije. Nemačka država, koja i dalje poseduje više od 12 odsto akcija Komercbanke, imaće važnu ulogu u daljim odlukama o upravljanju i vlasničkoj strukturi. Očekuje se da će dalji tok pregovora između Unikredita, menadžmenta i države odrediti smer u kojem će banka nastaviti razvoj. U međuvremenu, investitori i analitičari pažljivo prate razvoj događaja, jer su vlasničke promene i rezultati Komercbanke od značaja za čitav evropski bankarski sektor. Na ovaj način, otkup sopstvenih akcija i povećani udeo Unikredita mogli bi imati trajan uticaj na vrednost akcija i strategiju kompanije.

Interesovanje maturanata za psihologiju, medicinu i FON raste, dok poslodavci i dalje traže stručnjake iz mašinstva, elektrotehnike i građevine

Psihologija, medicina i stomatologija zadržale su vrh liste izbora maturanata u upisnom roku za školsku 2026/2027. godinu. Prema podacima o upisu, psihologija je privukla 4,5 kandidata po mestu u Novom Sadu i po 4,2 kandidata u Beogradu i Nišu.

Najveća tražnja za psihologijom i zdravstvima

Zanimanje za psihologiju poslednjih godina ima jasnu vezu sa sve većom pažnjom prema mentalnom zdravlju. U Novom Sadu za 80 mesta konkurisalo je 360 kandidata, dok su stomatologija i medicina imale još veće interesovanje. Na dentalnoj medicini u Novom Sadu za 52 mesta prijavila su se 242 kandidata, odnosno 4,7 po mestu. Na medicini u Kragujevcu konkurisalo je 4,6 kandidata po mestu, a u Novom Sadu za 222 mesta bilo je 447 prijavljenih. Osim toga, prvi put se beleži i rast broja oglasa u stomatologiji – sa 77 na 110 u prvih šest meseci 2026. godine. Zdravstveni sektor je objavio ukupno 515 oglasa, što je gotovo jednako kao prethodne godine kada ih je bilo 508.

Tržište rada i potreba za tehničkim strukama

Uporedo sa tim, fakulteti poput Fakulteta organizacionih nauka (FON) i ekonomskih fakulteta beleže konstantno interesovanje. Za Ekonomski fakultet u Beogradu prijavilo se 1.924 kandidata, dok je FON zabeležio 1.767 prijava. Diplome ovih fakulteta otvaraju mogućnosti rada u finansijama, marketingu, analitici, menadžmentu i ljudskim resursima. Ipak, kategorija ekonomije imala je 225 oglasa na tržištu rada u prvih šest meseci, a svaki oglas prosečno je privukao oko 79 prijava. S druge strane, pojedini smerovi iz mašinstva, elektrotehnike i građevine nisu imali dovoljan broj kandidata, iako poslodavci upravo te profile najviše traže.

Diskrepancija između želja mladih i potreba tržišta

Podaci sa sajta Poslovi Infostud pokazuju da se želje mladih i potrebe tržišta rada samo delimično poklapaju. U oblasti ljudskih resursa, objavljeno je 409 oglasa u prvih šest meseci, sa prosečno oko 145 prijava po oglasu. U užoj kategoriji psihologije, bilo je svega četiri oglasa, uz prosečno 150 prijava. To ukazuje da broj direktno oglašenih pozicija za psihologe ostaje znatno manji od interesovanja za studije. Mogućnosti za zapošljavanje često se nalaze izvan striktno definisanih radnih mesta.

Implikacije za buduće studente

Praksa, poznavanje stranih jezika i digitalnih alata, kao i razvijene poslovne veštine, postaju ključni faktori za izdvajanje na konkurentnom tržištu. Diploma sama po sebi više nije dovoljna za lak ulazak u struku. Uporedo sa tim, odlazak zdravstvenih radnika u inostranstvo dodatno utiče na popularnost ovih studija, jer tamo mogu računati na bolje zarade i uslove rada. S obzirom na aktuelne trendove, očekuje se da će diskrepancija između želja maturanata i potreba poslodavaca ostati izazov za tržište rada u narednim godinama.