Inflacija blago ubrzana zbog cena energenata, strani kapital smanjen za 866 miliona evra
Srpska ekonomija ostvarila je međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda od 3,2 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, navodi se u najnovijem izdanju Kvartalnog monitora. Ovaj rezultat svrstava Srbiju među najbrže rastuće ekonomije u Evropi u posmatranom periodu, ali analitičari upozoravaju da na osnovu jednog kvartala nije moguće izvoditi dugoročne zaključke o ukupnom stanju i perspektivama domaće privrede.
Od marta, inflacija u Srbiji beleži blago ubrzanje, što se prvenstveno pripisuje rastu cena energenata i ukidanju administrativne kontrole cena. Smanjenje akciza, intervencije iz robnih rezervi i kontrola maloprodajnih cena energenata delimično su ublažili uticaj globalnog rasta cena energenata na domaću inflaciju. Blagi rast bazne inflacije i cena usluga od početka godine ukazuje na postojanje unutrašnjih pritisaka na rast cena.
„Ukoliko izostanu novi poremećaji na svetskom tržištu i ne dođe do većeg predizbornog trošenja, inflacija će ostati u okvirima projekcije Narodne banke Srbije, odnosno do pet odsto godišnje“, navode autori Kvartalnog monitora.
Fiskalna politika za sada ne ugrožava makroekonomsku stabilnost zemlje, ali kao izazovi ostaju siva ekonomija, loša selekcija prioriteta i rasipanje javnih sredstava kroz korupciju i neefikasno trošenje. U izveštaju se napominje da nije izvesno u kojoj meri će najavljeno predizborno trošenje uticati na povećanje budžetskih rashoda i deficita. Udeo javnog duga u BDP-u ocenjen je kao relativno nizak, dok su troškovi kamata visoki.
Glavni nosioci rasta u prvom kvartalu bili su poljoprivreda i uslužni sektor, dok je industrijska proizvodnja stagnirala, a građevinarstvo zabeležilo pad. Sa strane tražnje, rast su podržali privatna i državna potrošnja, kao i izvoz, dok su investicije ostale na istom nivou.
U narednim kvartalima očekuje se oporavak industrije, pre svega zahvaljujući kompaniji Stelantis, i građevinarstva kroz projekte vezane za Ekspo. Ipak, postoje brojni unutrašnji i spoljni faktori koji mogu usporiti ekonomski rast. Procena autora izveštaja je da bi privredni rast u celoj 2026. godini mogao da iznosi oko tri odsto.
Na tržištu rada nastavilo se blago pogoršanje – zaposlenost je smanjena, nezaposlenost stagnira, dok realne zarade beleže snažan rast. U prvom kvartalu nastavljen je visok rast realnih zarada kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, dok su troškovi rada izraženi u evrima rasli nešto brže.
Visoke cene energenata od aprila negativno su uticale na trgovinski i tekući bilans. U prvom kvartalu zabeležen je odliv stranog kapitala od 866 miliona evra zbog pada stranih direktnih investicija za oko 40 odsto, odliva trgovačkih kredita i povlačenja portfolio investicija.
Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto i nastavila sa prodajom deviza radi sprečavanja slabljenja dinara. Realne kamatne stope na dinarske i indeksirane kredite opadale su u prva četiri meseca, dok se povećanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke za 0,25 procentnih poena ne očekuje da značajnije utiče na kamatne stope u Srbiji.
