Budžetski deficit dostigao 70,5 milijardi dinara, izvoz automobila 827,9 miliona evra
Srpska privreda zabeležila je rast realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,9 odsto u prva dva meseca 2026. godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine, navodi se u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). Ovaj rezultat predstavlja povećanje od 0,9 procentnih poena u odnosu na početak 2025. godine, dok su glavni pokretači rasta bili sektori usluga, građevinarstva i neto poreza, dok je industrijska proizvodnja zabeležila negativan doprinos.
Prema podacima MAT-a, industrijska proizvodnja u februaru je pala za 0,3 odsto na godišnjem nivou. Prerađivačka industrija ostvarila je rast od 1,2 odsto, dok su rudarstvo i sektor energetike zabeležili pad od devet odsto, odnosno 1,6 odsto. Na slabije rezultate industrije uticali su geopolitički faktori, problemi u radu pančevačke rafinerije i manji broj radnih dana u odnosu na isti mesec prošle godine.
Kumulativni podaci za prva dva meseca 2026. pokazuju pad industrije u svim ključnim segmentima: rudarstvo je zabeležilo pad od 5,7 odsto, prerađivačka industrija 5,6 odsto, a energetika 1,2 odsto. S druge strane, promet u maloprodaji u februaru bio je realno veći za 4,6 odsto u odnosu na prošlu godinu, a prosečna neto zarada u januaru porasla je nominalno za 10,2 odsto, odnosno realno za 7,6 odsto.
Spoljnotrgovinska razmena pokazala je blago poboljšanje – izvoz robe porastao je za 1,6 odsto, dok je uvoz smanjen za 3,5 odsto, čime je pokrivenost uvoza izvozom porasla na oko 85 odsto, u odnosu na 80,7 odsto godinu dana ranije. Najveći udeo u izvozu prerađivačke industrije imaju motorna vozila i prikolice, sa izvozom od 827,9 miliona evra i učešćem od 15,6 odsto, a slede osnovni metali (490,5 miliona evra) i prehrambeni proizvodi (459,4 miliona evra). Glavna tržišta za automobilski sektor su Italija sa 67 odsto izvoza i Nemačka sa 12 odsto.
Inflacija u februaru iznosila je 2,5 odsto i ostala relativno stabilna. U poređenju sa zemljama Evropske unije, Srbija se nalazi među državama sa nižim rastom cena, pošto je sedam od 27 članica imalo veću inflaciju, uključujući Rumuniju, Slovačku i Hrvatsku.
Fiskalni pokazatelji ukazuju na pogoršanje – budžetski deficit u prva dva meseca iznosio je 70,5 milijardi dinara, što je za 44,8 milijardi više nego u istom periodu prethodne godine. Struktura izvoza pokazuje fleksibilnost domaće privrede, ali i izvesnu zavisnost od spoljne tražnje.
